Министри Србије, Аустрије и Мађарске о миграцијама и енергетској безбедности

Једна од тема састанка била је унапређење сарадње у борби против ирегуларних миграција, а министар Селаковић је подсетио да Србија у континуитету добија од ЕУ похвале за одговорно и конструктивно деловање на решавању овог проблема.

Селаковић је нагласио да је Србија отворена за партнерску сарадњу са суседима на плану миграција и миграционих политика како би се допринело решавању заједничких изазова, као што су кријумчарење миграната, развој легалних путева за миграције и ефикасна примена споразума и аранжмана о реадмисији.

Србија ће, према његовим речима, као земља на транзитној рути, наставити да обезбеђује адекватне прихватне центре за смештај миграната, као и храну и здравствену негу за све мигранте на нашој територији, у складу са највишим стандардима међународног хуманитарног права.

Министри су размотрили конкретне могућности интензивирања сарадње у заштити и контроли граница.

Србија ће, према речима министра Селаковића, до краја године значајно ускладити своју визну политику са визном политиком ЕУ, како не бисмо били коришћени као улазна земља за илегалне миграције, а већ у овом тренутку разматрају се додатне мере за превенцију, односно спречавање уласка лица из трећих земаља код којих постоји опасност од илегалних миграција.

Министри су на састанку, такође, велику пажњу посветили питању енергетске безбедности, а Селаковић је саговорнике упознао са напорима које Србија чини на плану диверсификације снабдевања енергентима. Истакао је да је забрињавајуће и непријатељски неизузимање једино Србије, на иницијативу Хрватске, из санкција ЕУ на увоз руске нафте преко нафтовода Јанаф, као и коришћење енергената у политичке сврхе.

Шеф српске дипломатије је, и овом приликом, колегама из Мађарске и Аустрије захвалио због подршке Србији на путу ка пуноправном чланству у ЕУ, али и изразио задовољство због континуираног јачања економске сарадње наше три земље.

Министри су разменили мишљења о ситуацији у региону западног Балкана, а Селаковић се осврнуо и на иницијативу Приштине за чланство такозваног „Косова“ у Савету Европе, чему се Србија оштро противи, објаснивши да би разматрање захтева ентитета са нерешеним статусом довело до нових политичких подела у Савету Европе у тренутку када је кључно да се обезбеди стабилност и кредибилитет те организације.