Међународна организација Франкофоније

Међународна организација Франкофоније

 

Међународна организација Франкофоније (ОИФ) окупља 88 чланица (54 пуноправна члана, 7 придружених и 27 посматрача[1]) које спаја употреба и неговање француског језика. Те земље користе француски као национални језик, службени језик, језик међународне комуникације и као радни језик. Агенција за културно-техничку сарадњу (ACCT), основана 1970. године, прерасла је 1986. године у Међународну организацију франкофоније. Мото организације је једнакост, комплементарност и солидарност. ОИФ може у статусу посматрача присуствовати седницама СБ УН. Франкофонија своју улогу види у унапређивању културних и лингвистичких различитости и давању подршке изучавању француског језика, али и унапређивању мира, демократије и људских права, и развијању сарадње у функцији одрживог развоја и солидарности. Седиште ОИФ је у Паризу, а огранци се налазе у Либервилу (Габон), Ломеу (Того) и Ханоју (Вијетнам). ОИФ има представништва (канцеларије) у Бриселу, при ЕУ и у Адис Абеби, при седишту Афричке уније (АУ).

Највиша инстанца одлучивања у ОИФ-у је Самит шефова држава и влада, док се остале одлуке доносе на Министарској конференцији и Сталном савету (стални представници шефова држава или влада акредитовани при ОИФ).

Поред ових органа, институционална организација МО Франкофоније подразумева и генералног секретара, Парламентарну скупштину Франкофоније (АПФ) и директне „оператере" Франкофоније као што су Универзитетска агенција Франкофоније (АУФ), ТВ5 - Међународна франкофона телевизија, Удружење градоначелника франкофоних градова (АМИФ) као и сталне министарске конференције Франкофоније попут Конференције министара за образовање и Конференције министара за омладину и спорт.

Генерални секретар ОИФ је Луиз Мушикивабо из Руанде.

У циљу постепеног испуњавања услова за стицање пуноправног чланства, на 17. Самиту шефова држава и влада у Јеревану, 11. октобра 2018. године, Републици Србији је на основу поднетог досијеа/елабората додељен статус придруженог члана Франкофоније (од 2006. године Србија је у ОИФ била посматрач).

Србија је наставила да унапређује своју сарадњу са Међународном организацијом Франкофоније, у циљу промоције њених вредности, у складу са својим спољнополитичким приоритетима, али и промоције употребе француског језика.

Стога је Одлуком Владе Републике Србије, у фебруару 2021. године, образована Радна група за сарадњу са Међународном организацијом Франкофоније, чији је фокус на унапређењу наставе и употребе француског језика у Србији. Председник Радне групе је министар спољних послова Никола Селаковић, док су њени чланови представници Министарства спољних послова, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства културе и информисања, Министарства омладине и спорта, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства заштите животне средине, Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства за бригу о породици и демографију, Министарства за европске интеграције и Националне академије за јавну управу.

Национални кореспондент за Франкофонију у Министарству спољних послова је Антониа Јутронић.

Званични сајт Међународне организације Франкофоније је:  

https://www.francophonie.org/

Контакти

Амбасада Републике Србије у Паризу која радно покрива Међународну организацију Франкофоније: http://paris.mfa.gov.rs/lat/

Контакт у Министарству спољних послова Републике Србије: Одељење за Европу, Тел: 306 8326, 306 8274, Е-пошта: oev@mfa.rs

 

                                                                                                        

 

 

 


[1] Чланице Франкофоније, осим држава, могу бити и територијални ентитети.