Ministri Srbije, Austrije i Mađarske o migracijama i energetskoj bezbednosti

Jedna od tema sastanka bila je unapređenje saradnje u borbi protiv iregularnih migracija, a ministar Selaković je podsetio da Srbija u kontinuitetu dobija od EU pohvale za odgovorno i konstruktivno delovanje na rešavanju ovog problema.

Selaković je naglasio da je Srbija otvorena za partnersku saradnju sa susedima na planu migracija i migracionih politika kako bi se doprinelo rešavanju zajedničkih izazova, kao što su krijumčarenje migranata, razvoj legalnih puteva za migracije i efikasna primena sporazuma i aranžmana o readmisiji.

Srbija će, prema njegovim rečima, kao zemlja na tranzitnoj ruti, nastaviti da obezbeđuje adekvatne prihvatne centre za smeštaj migranata, kao i hranu i zdravstvenu negu za sve migrante na našoj teritoriji, u skladu sa najvišim standardima međunarodnog humanitarnog prava.

Ministri su razmotrili konkretne mogućnosti intenziviranja saradnje u zaštiti i kontroli granica.

Srbija će, prema rečima ministra Selakovića, do kraja godine značajno uskladiti svoju viznu politiku sa viznom politikom EU, kako ne bismo bili korišćeni kao ulazna zemlja za ilegalne migracije, a već u ovom trenutku razmatraju se dodatne mere za prevenciju, odnosno sprečavanje ulaska lica iz trećih zemalja kod kojih postoji opasnost od ilegalnih migracija.

Ministri su na sastanku, takođe, veliku pažnju posvetili pitanju energetske bezbednosti, a Selaković je sagovornike upoznao sa naporima koje Srbija čini na planu diversifikacije snabdevanja energentima. Istakao je da je zabrinjavajuće i neprijateljski neizuzimanje jedino Srbije, na inicijativu Hrvatske, iz sankcija EU na uvoz ruske nafte preko naftovoda Janaf, kao i korišćenje energenata u političke svrhe.

Šef srpske diplomatije je, i ovom prilikom, kolegama iz Mađarske i Austrije zahvalio zbog podrške Srbiji na putu ka punopravnom članstvu u EU, ali i izrazio zadovoljstvo zbog kontinuiranog jačanja ekonomske saradnje naše tri zemlje.

Ministri su razmenili mišljenja o situaciji u regionu zapadnog Balkana, a Selaković se osvrnuo i na inicijativu Prištine za članstvo takozvanog „Kosova“ u Savetu Evrope, čemu se Srbija oštro protivi, objasnivši da bi razmatranje zahteva entiteta sa nerešenim statusom dovelo do novih političkih podela u Savetu Evrope u trenutku kada je ključno da se obezbedi stabilnost i kredibilitet te organizacije.