Селаковић: Афричке државе не заборављају стара пријатељства

06. јул 2021.
Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио је данас, сумирајући резултате недавног боравка у Замбији, да афричке државе не заборављају своје пријатеље и оне који су им помогли кад је било тешко, а да Србију перципирају као аутентичног наследника Југославије, јер Београд је био центар подршке која им је пружана.

Селаковић је, гостујући на телевизији „Пинк“, истакао да Србија има озбиљно дипломатско присуство у Африци, и да има амбасаде у чак 13 престоница на том континенту, чиме се не може  похвалити ниједан од наших суседа.

„Наши афрички пријатељи и те како цене то присуство, и мој одлазак на сахрану првог председника Замбије Кенета Каунде, који је икона афричке борбе против колонијализма, побрао је велике симпатије за Србију и председника Александра Вучића“, рекао је Селаковић, који се у Лусаки сусрео са чак седам шефова држава.

Министар је прецизирао да је са саговорницима у Лусаки разговарао о политичкој сарадњи, подршци коју нам афричке државе пружају по питању КиМ и у међународним организацијама, али и о сарадњи у области економије, борби против ковида и 60. годишњици Београдске конференције Покрета несврстаних.

Селаковић је нагласио да обележавање годишњице Београдске конференције Покрета несврстаних неће бити само прилика за евоцирање успомена, већ и за сагледавање тога какви су данас односи Србије са државама чланицама тог покрета.

У октобру, како је најавио, у Београду, на скупу који организујемо заједно са Азербејџаном, очекујемо око 30 шефова држава и више од сто делегација.

„Једна ствар је 60 година Београдске конференције, а друга важна ствар је наше држање веза са афричким државама али и са људима који су образовање стицали овде. Кренули смо у прављење базе података људи који су овде студирали“, рекао је Селаковић и додао да је у овој академској години влада определила близу 200 стипендија за стране студенте.

„Наши пријатељи цене што добијају прилику да пошаљу најбоље ученике овде да студирају, и ти људи биће најбољи промотери Србије“, објаснио је Селаковић.

Шеф српске дипломатије је истакао да председник Вучић озбиљну пажњу придаје афричком континенту, и да би ускоро требало да буде отворена и амбасада Србије у Гани.

„Важно је да схватимо колики је наш капитал и потенцијал у Африци и био бих поносан ако будем у прилици да као министар спољних послова допринесем организовању турнеје председника Вучића по Африци, где смо радо виђени гости. Многи шефови афричких држава изразили су такође жељу да дођу у Београд“, рекао је Селаковић.

Министар Селаковић је истакао да морамо много више да радимо на јачању економских веза са афричким земљама, јер оне су некада биле веома снажне, а том повезивању управо могу да помогну Африканци који су некада студирали у Београду, као и наши људи који широм Африке данас воде успешне фирме.

Он је истакао да је од афричких саговорника добио уверавања да неће променити став о непризнавању једнострано проглашене независности тзв. „Косова“, јер многе земље на том континенту и саме имају озбиљне унутрашње проблеме са сепаратистичким покретима, и у инсистирању на међународном праву виде шансу за опстанак и учвршћивање својих држава.

Подсећајући на чињеницу да се данас навршава 3.000 дана од потписивања Бриселског споразума, Селаковић је казао да је то био озбиљан спољнополитички успех наше државе, након година узмицања.

Селаковић је подсетио да је Бриселском споразуму претходило једнострано проглашење независности у Приштини, а затим и низ катастрофалних промашаја тадашњег руководства на које се и данас позива и Приштина и они који је подржавају.

„Прва брана том губитничком низу био је Бриселски споразум“, рекао је Селаковић, констатујући да је председник Вучић шаховски мудро предвиђао потезе друге стране и да данас, 3.000 дана касније, наша преговарачка позиција и даље почива на нужности његовог спровођења.

Србија, како је објаснио, остаје посвећена тражењу мирног решења кроз дијалог, али треба да будемо свесни да се Албанци на КиМ неће својевољно одрећи онога што зову својом независношћу и што је настало захваљујући спонзорству неких моћних држава.

Осврћући се на покушаје албанског својатање српске културне, историјске и духовне баштине на КиМ, Селаковић је упозорио да се организовано ради на историјском инжењерингу, јер потребно је доказати албанско присуство на КиМ пре 17. века.

„На нама је да радимо свој посао, да своју децу образујемо и упознајемо са истином, и да то радимо и у свету, где ћемо организовати велике изложбе о нашем културном наслеђу на КиМ“, поручио је Селаковић.