Selaković: Afričke države ne zaboravljaju stara prijateljstva

Selaković je, gostujući na televiziji „Pink“, istakao da Srbija ima ozbiljno diplomatsko prisustvo u Africi, i da ima ambasade u čak 13 prestonica na tom kontinentu, čime se ne može  pohvaliti nijedan od naših suseda.

„Naši afrički prijatelji i te kako cene to prisustvo, i moj odlazak na sahranu prvog predsednika Zambije Keneta Kaunde, koji je ikona afričke borbe protiv kolonijalizma, pobrao je velike simpatije za Srbiju i predsednika Aleksandra Vučića“, rekao je Selaković, koji se u Lusaki susreo sa čak sedam šefova država.

Ministar je precizirao da je sa sagovornicima u Lusaki razgovarao o političkoj saradnji, podršci koju nam afričke države pružaju po pitanju KiM i u međunarodnim organizacijama, ali i o saradnji u oblasti ekonomije, borbi protiv kovida i 60. godišnjici Beogradske konferencije Pokreta nesvrstanih.

Selaković je naglasio da obeležavanje godišnjice Beogradske konferencije Pokreta nesvrstanih neće biti samo prilika za evociranje uspomena, već i za sagledavanje toga kakvi su danas odnosi Srbije sa državama članicama tog pokreta.

U oktobru, kako je najavio, u Beogradu, na skupu koji organizujemo zajedno sa Azerbejdžanom, očekujemo oko 30 šefova država i više od sto delegacija.

„Jedna stvar je 60 godina Beogradske konferencije, a druga važna stvar je naše držanje veza sa afričkim državama ali i sa ljudima koji su obrazovanje sticali ovde. Krenuli smo u pravljenje baze podataka ljudi koji su ovde studirali“, rekao je Selaković i dodao da je u ovoj akademskoj godini vlada opredelila blizu 200 stipendija za strane studente.

„Naši prijatelji cene što dobijaju priliku da pošalju najbolje učenike ovde da studiraju, i ti ljudi biće najbolji promoteri Srbije“, objasnio je Selaković.

Šef srpske diplomatije je istakao da predsednik Vučić ozbiljnu pažnju pridaje afričkom kontinentu, i da bi uskoro trebalo da bude otvorena i ambasada Srbije u Gani.

„Važno je da shvatimo koliki je naš kapital i potencijal u Africi i bio bih ponosan ako budem u prilici da kao ministar spoljnih poslova doprinesem organizovanju turneje predsednika Vučića po Africi, gde smo rado viđeni gosti. Mnogi šefovi afričkih država izrazili su takođe želju da dođu u Beograd“, rekao je Selaković.

Ministar Selaković je istakao da moramo mnogo više da radimo na jačanju ekonomskih veza sa afričkim zemljama, jer one su nekada bile veoma snažne, a tom povezivanju upravo mogu da pomognu Afrikanci koji su nekada studirali u Beogradu, kao i naši ljudi koji širom Afrike danas vode uspešne firme.

On je istakao da je od afričkih sagovornika dobio uveravanja da neće promeniti stav o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. „Kosova“, jer mnoge zemlje na tom kontinentu i same imaju ozbiljne unutrašnje probleme sa separatističkim pokretima, i u insistiranju na međunarodnom pravu vide šansu za opstanak i učvršćivanje svojih država.

Podsećajući na činjenicu da se danas navršava 3.000 dana od potpisivanja Briselskog sporazuma, Selaković je kazao da je to bio ozbiljan spoljnopolitički uspeh naše države, nakon godina uzmicanja.

Selaković je podsetio da je Briselskom sporazumu prethodilo jednostrano proglašenje nezavisnosti u Prištini, a zatim i niz katastrofalnih promašaja tadašnjeg rukovodstva na koje se i danas poziva i Priština i oni koji je podržavaju.

„Prva brana tom gubitničkom nizu bio je Briselski sporazum“, rekao je Selaković, konstatujući da je predsednik Vučić šahovski mudro predviđao poteze druge strane i da danas, 3.000 dana kasnije, naša pregovaračka pozicija i dalje počiva na nužnosti njegovog sprovođenja.

Srbija, kako je objasnio, ostaje posvećena traženju mirnog rešenja kroz dijalog, ali treba da budemo svesni da se Albanci na KiM neće svojevoljno odreći onoga što zovu svojom nezavisnošću i što je nastalo zahvaljujući sponzorstvu nekih moćnih država.

Osvrćući se na pokušaje albanskog svojatanje srpske kulturne, istorijske i duhovne baštine na KiM, Selaković je upozorio da se organizovano radi na istorijskom inženjeringu, jer potrebno je dokazati albansko prisustvo na KiM pre 17. veka.

„Na nama je da radimo svoj posao, da svoju decu obrazujemo i upoznajemo sa istinom, i da to radimo i u svetu, gde ćemo organizovati velike izložbe o našem kulturnom nasleđu na KiM“, poručio je Selaković.