Министар Дачић учествовао на 74. заседању Извршног комитета програма високог комесара УН за избеглице

Обраћање министра Дачића преносимо у целости:

„Господине Високи комесару за избеглице,
Екселенције,
Даме и господо,

Дозволите да Вас, у име Републике Србије, поздравим и пожелим успешан рад овогодишњег заседања Извршног комитета. Очекујемо да иступања уважених представника држава чланица допринесу међусобном бољем разумевању изазова са којима се суочавају земље које на својим територијама збрињавају лица у расељењу, али и изазова са којима се суочава УНХЦР у пружању заштите свим категоријама расељених лица.

Република Србија је свесна актуелне ситуације на глобалном плану која је допринела рекордном порасту броја лица примораних да напусте своје домове првенствено услед сукоба, али и као последица климатских промена. Свесни смо енормних напора које особље УНХЦР, на челу са високим комесаром Грандијем, улаже како би се пружила адекватна заштита и обезбедиле потребе, подједнако лица која се налазе у продуженом расељењу и оних која су избегла из својих домова услед акутних криза.

Република Србија, нажалост, има директно искуство са патњама кроз које пролазе присилно расељена лица – почев од избеглица која су бежала од ратова на територији бивше Југославије, до интерно расељених лица која су била приморана да напусте своја огњишта у покрајини Косово и Метохија, до миграната који су се нашли на нашој територији у потрази за бољим животом.

У својим настојањима да пружи заштиту лицима у расељењу и омогући остваривање њихових права, Република Србија је посебно захвална УНХЦР на помоћи у реализацији Регионалног стамбеног програма којим су обезбеђена трајна стамбена решења за избеглице и лица која су се нашла у расељењу услед сукоба на територији бивше Југославије деведесетих година. Спровођење овог Програма окончано је у јуну ове године. Захваљујући Регионалном стамбеном програму, решене су стамбене потребе 7.495 најугроженијих избегличких породица у Републици Србији.

Желео бих да подсетим да је Република Србија, као земља са дуготрајном расељеничком кризом, уједно и земља са највећим бројем лица у дуготрајном интерном расељењу у Европи – број регистрованих лица која су била приморана да, услед етничке мржње, напусте своје домове на Косову и Метохији је 210.284, од чега је највећи број Срба, као и других неалбанских заједница - Рома, Ашкалија, Горанаца.

Ово је најтеже хуманитарно питање у Републици Србији које је, због свог дугог трајања, али и померања фокуса међународне заједнице на нове миграторне кризе у свету, делимично потиснуто у други план. Према подацима УНХЦР о добровољном невећинском повратку (Voluntary Non-Majority Returns), на Косово и Метохију се вратило 12.707 интерно расељених лица. Због бројних препрека, укључујући претње и насиље, одрживи повратак је још мањи и процењује се на испод 2%.

Овако мали број повратника на Косово и Метохију је разочаравајући са аспекта остваривања права интерно расељених лица. По резолуцији СБ УН 1244 (1999), то је један од главних задатака међународног присуства и привремених институција самоуправе на Косову и Метохији.

Интерно расељена лица у Републици Србији нису у могућности да остваре своје основно право на слободан избор између локалне интеграције и одрживог повратка, из разлога што на Косову и Метохији, ни двадесет година након успостављања међународног присуства, нису обезбеђени услови за одржив повратак, у смислу неопходних гаранција личне и имовинске безбедности, владавине права, одсуства дискриминације и поштовања основних људских и грађанских права.

Стварање услова за проналажење трајних и одрживих решења за сва лица у расељењу, Република Србија третира као једно од кључних питања од чијег решења зависи стабилизација прилика у региону. Подсећамо да се, уз посвећен рад на збрињавању потреба расељених лица, не смеју занемарити њихова права која имају у месту порекла.

Република Србија је, у духу солидарности и хуманости, посвећена збрињавању лица која су напустила своје домове, суочена са безбедносним претњама, и која се крећу у правцу европских земаља такозваном „балканском рутом“.

Тренутно је у прихватним центрима и центрима за тражиоце азила смештено близу 2.300 лица, којима су обезбеђене све потребе, у складу са правима која им припадају као угроженој категорији лица.

Од самог избијања избегличке кризе у Украјини, Република Србија се активно укључила у пружање адекватне заштите и помоћи избеглим украјинским држављанима којима се, по посебном поступку, одобрава привремена заштита на основу које су им обезбеђена основна права, укључујући материјалну помоћ, здравствену заштиту, право на рад и образовање. Такође, упутили смо донације преко УНИЦЕФ и УНХЦР, као и друге врсте помоћи, између осталог и опрему за обнову електро-енергетског система, санитетска возила, а за децу Украјине организована је летња школа за опоравак.

На међународном плану, Република Србија ће наставити да, на основама солидарности и хуманости, пружа конструктиван допринос свеобухватном приступу проналажењу трајних решења, превенцији и пружању помоћи и заштите лицима у расељењу, кроз заједничко деловање УН и заинтересованих земаља. 

За то је од кључне важности да све државе поштују своје преузете обавезе, као и да заједнички наставимо да радимо на проналажењу решења за основне узроке расељења свих категорија расељених лица. 

Питање принудног расељења захтева глобално решење и заједничко деловање, засновано на принципу поделе терета и одговорности, јер се не ради о географски ограниченом, већ о феномену глобалних размера. 

На крају, желим да истакнем да напредак у остваривању права лица у принудном расељењу представља својеврстан тест наше одговорности и посвећености принципима хуманости и солидарности, на шта нас посебно подсећа овогодишње обележавање 75 година од усвајања Универзалне декларације о људским правима.

Желео бих да поновим спремност Републике Србије за наставак досадашње конструктивне сарадње са Високим комесаријатом.

Захваљујем на пажњи.“