Бећировићеве поруке застрашујућ реторички и идеолошки времеплов

12. јул 2025.
Члан Председништва Босне и Херцеговине Денис Бећировић је у својим јавним наступима у склопу обележавања 30. годишњице злочина у Сребреници свесно или несвесно обелоданио шта је за њега главни политички циљ те комеморације и како доживљава резолуцију о Сребреници која је на инсистирање Сарајева једва усвојена у Генералној скупштини УН.

Бећировићева централна порука на комеморацији у Поточарима није била позив на помирење унутар Босне и Херцеговине, или позив на отварање нове странице историје у односу према суседима, већ један застрашујућ реторички и идеолошки времеплов, и позив на обнављање анимозитета и сукоба у региону. 

Бошњацима данас нико не прети, а из Београда према бошњачком народу годинама уназад иду искрени и доследни позиви на сарадњу и изграђивање пријатељских и добросуседских веза. Уколико Бећировић визију стабилног и просперитетног региона у својој имагинацији препознаје као претњу Бошњацима, онда је то само још један доказ да је део политичке елите у Босни и Херцеговини неспособан да се због сопствене идеолошке ригидности пронађе у мирнодопском времену. 

Нико, дакле, данас не прети бошњачком народу осим бошњачких политичких руководилаца, који из неког разлога не желе да дозволе нашем региону да почне да живи нормално и да се развија кроз међуљудске и пословне везе. 

И резолуција о Сребреници је, баш као што смо и упозоравали, а што нам потврђује и Бећировић, прогурана кроз УН, не да би допринела помирењу, већ да би била прилог у покушају реанимације настојања да се српском народу припише колективна кривица за један страшан, али свакако не једини страшан злочин током рата у БиХ. 

Неопходно је овом приликом подсетити да су током рата масовно страдали и Срби и Хрвати, јер ово што се протеклих недеља и месеци догађа јесте покушај прављења хијерархије међу жртвама. Дакле, нико не негира да се злочин у Сребреници догодио, али Сарајево инсистирајући на томе да га прикаже као злочин над злочинима посредно негира и обезвређује злочине почињене над Србима и Хрватима, а њих није било мало, нити су жртве биле малобројне. 

Агресивна реторика Бећировића је без сумње призивање сукоба, иако сукобе нико осим њега и шачице његових идеолошких истомишљеника не жели. Србија ће настојати да у будућности свим политичким актерима у региону објасни ноторну и очигледну чињеницу да је наш једини интерес развој и напредак региона, а да је предуслов за то смиривање политичких страсти и напуштање политике неоснованих оптужби и упирања прстом.