Bećirovićeve poruke zastrašujuć retorički i ideološki vremeplov

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović je u svojim javnim nastupima u sklopu obeležavanja 30. godišnjice zločina u Srebrenici svesno ili nesvesno obelodanio šta je za njega glavni politički cilj te komemoracije i kako doživljava rezoluciju o Srebrenici koja je na insistiranje Sarajeva jedva usvojena u Generalnoj skupštini UN.

Bećirovićeva centralna poruka na komemoraciji u Potočarima nije bila poziv na pomirenje unutar Bosne i Hercegovine, ili poziv na otvaranje nove stranice istorije u odnosu prema susedima, već jedan zastrašujuć retorički i ideološki vremeplov, i poziv na obnavljanje animoziteta i sukoba u regionu.

Bošnjacima danas niko ne preti, a iz Beograda prema bošnjačkom narodu godinama unazad idu iskreni i dosledni pozivi na saradnju i izgrađivanje prijateljskih i dobrosusedskih veza. Ukoliko Bećirović viziju stabilnog i prosperitetnog regiona u svojoj imaginaciji prepoznaje kao pretnju Bošnjacima, onda je to samo još jedan dokaz da je deo političke elite u Bosni i Hercegovini nesposoban da se zbog sopstvene ideološke rigidnosti pronađe u mirnodopskom vremenu.

Niko, dakle, danas ne preti bošnjačkom narodu osim bošnjačkih političkih rukovodilaca, koji iz nekog razloga ne žele da dozvole našem regionu da počne da živi normalno i da se razvija kroz međuljudske i poslovne veze.

I rezolucija o Srebrenici je, baš kao što smo i upozoravali, a što nam potvrđuje i Bećirović, progurana kroz UN, ne da bi doprinela pomirenju, već da bi bila prilog u pokušaju reanimacije nastojanja da se srpskom narodu pripiše kolektivna krivica za jedan strašan, ali svakako ne jedini strašan zločin tokom rata u BiH.

Neophodno je ovom prilikom podsetiti da su tokom rata masovno stradali i Srbi i Hrvati, jer ovo što se proteklih nedelja i meseci događa jeste pokušaj pravljenja hijerarhije među žrtvama. Dakle, niko ne negira da se zločin u Srebrenici dogodio, ali Sarajevo insistirajući na tome da ga prikaže kao zločin nad zločinima posredno negira i obezvređuje zločine počinjene nad Srbima i Hrvatima, a njih nije bilo malo, niti su žrtve bile malobrojne.

Agresivna retorika Bećirovića je bez sumnje prizivanje sukoba, iako sukobe niko osim njega i šačice njegovih ideoloških istomišljenika ne želi. Srbija će nastojati da u budućnosti svim političkim akterima u regionu objasni notornu i očiglednu činjenicu da je naš jedini interes razvoj i napredak regiona, a da je preduslov za to smirivanje političkih strasti i napuštanje politike neosnovanih optužbi i upiranja prstom.