Саопштење министра Селаковића
Фон Крамон је, на циничан начин, преко случаја једине српске повратнице у Ђаковици Драгице Гашић, која је у протеклих месец дана готово свакодневно на мети напада и претњи смрћу, прешла избегавши да осуди оне који угрожавају безбедност ове храбре Српкиње.
Не може се ситуација на Косову и Метохији унапредити општим порукама у стилу „желим мир у свету“, јер реч је о територији на којој се готово свакодневно догађају етнички мотивисани напади на српско и друго неалбанско становништво и објекте Српске православне цркве.
Чињеница да је од почетка ове године на Косову и Метохији забележено близу 70 инцидената против Срба и 15 напада на објекте Српске православне цркве сведочи о нарастајућој оргији албанског шовинизма на терену, коју госпођа Фон Крамон одбија да види и призна.
Подсећам европску посланицу да су сви градови на Косову и Метохији, осим урбаних средина на северу покрајине, готово потпуно етнички очишћени од Срба и да је егзодус нашег народа са вековних огњишта на Космету један од највећих злочина који је Европа видела после Другог светског рата
У Приштини је 1981. године живело 50.269 Срба, 2011. их је било 430. У Урошевцу је 1981. године живело 18.285 Срба, 2011. их је остало 32. Број Срба у Гњилану се у истом периоду свео са 19.212 на 332, у Пећи са 17.791 на 332, у Косовској Каменици са 14.813 на 1.554, у Призрену са 11.651 на 237, у Липљану са 10.259 на 513, у Истоку са 9.592 на 194, у Клини са 7.802 на 98, у Витини са 8.369 на 113, у Вучитрну са 6.091 на 384, у Подујеву са 2.242 на 12, у Ђаковици са 1.898 на 17.
Од 437 места на Косову и Метохији у којима су живели Срби до 1999. године, етнички је потпуно очишћено 312 насеља. Реч је, дакле, о више од 200.000 српских прогнаника, којима никада није била пружена прилика да уживају у „чарима мултиетничког друштва“ на самопроглашеном Косову.
Виола фон Крамон је систематским радом на релативизовању страхота којима су Срби били а и данас јесу изложени на Косову и Метохији превршила сваку меру политичке и људске пристојности.