Иванчић: МСП транспарентно у изради Нацрта закона о учешћу цивила у мировним мисијама ван граница Србије
Господин Борко Стефановић очигледно није ни прочитао Нацрт закона o учешћу цивила у мировним мисијама ван граница Републике Србијa, а по критикама и коментарима се само види како размишља и како би он радио. На срећу Србије и њених грађана, то више никад неће бити у прилици. Као што ни у Закону неће бити то што он прича. А своје „добронамерне“ коментаре је имао прилику да изнесе као и сви остали учесници јавне расправе. Да МСП ништа не крије и да је све транспарентно, доказ је што је све објављено на сајту МСП.
У вези са појединим коментарима у јавности о Нацрту закона, Министарство спољних послова скреће пажњу да је у питању закон који омогућава да поред учешћа припадника Војске Србије и Министарства унутрашњих послова, представници цивилног сектора добију могућност учешћа у цивилним мисијама и операцијама Организације уједињених нација (ОУН), Европске уније (ЕУ) и Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).
Потреба успостављања законског оквира за учешће Републике Србије у цивилним мисијама ЕУ, наведена је и у Преговарачком поглављу 31 (Спољна безбедносна и одбрамбена политика).
Истичемо да су у вишегодишњи процес рада на стварању институционалних капацитета за слање цивила у међународне мисије и операције укључени други ресори, представници цивилног друштва, као и организације и експерти из других држава. Обзиром да се мировне мисије успостављају у ризичним и пост-конфликтним подручјима, за учешће у таквом окружењу неопходна је обука, као и висок ниво знања и вештина.
Између осталог, Нацрт закона регулише упућивање (secondment) на стручна радна места у мисијама за које је потребна подршка државе, као и критеријуме за селекцију кандидата. Подвлачимо да услове и критеријуме за радна места у мисијама одређује појединачна мисија на терену (нпр. ОУН, ЕУ или ОЕБС мисија). Стога је стручна квалификованост кандидата основни предуслов за упућивање. Нацрт предвиђа да се кандидати пријављују на јавни конкурс, а да селекцију за обуку врши Комисија Министарства спољних послова, док коначну одлуку о одабиру кандидата врши међународна организација за које се лице кандидује. Стога, кандидати који не поседују тражени ниво стручности, немају никакву шансу да буду прихваћени, како од Комисије, тако и од појединачне међународне организације. Напомињемо да трошкове учешћа у већини случајева сносе међународне организације које расписују конкурс, док Република Србија само препоручује кандидате.
По усвајању Закона и пратећих подзаконских аката Министарство ће започети рад на изради базе података експерата, који испуњавају стручне услове и прошли су одговарајуће обуке. У том контексту подвлачимо да не постоје никакве тајне листе кандидата.
Као што стоји у образложењу Нацрта закона, приликом израде Нацрта закона, а на основу анализе компаративне нормативне праксе других држава, Министарство спољних послова определило се за инклузиван приступ који ће омогућити учешће у мировним мисијама широком кругу лица, укључујући представнике цивилног друштва, академске експерте, пензионисана лица са специфичним знањима, као и представнике јавног сектора.
Нацрт закона предвиђа да се одлука о упућивању конкретног лица у појединачну мисију врши на основу процене безбедносних ризика, националних интереса и спољнополитичких приоритета Републике Србије. У највишем је интересу Републике Србије да држављанима који се упућују у мисије не буде угрожена безбедност.
Истичемо да је Министарство спољних послова уважило многе сугестије и предлоге који су изнети током јавне расправе, укључујући и сугестије представника цивилног друштва и појединачних експерата, што је унето и у Извештај о јавној расправи, који се може наћи на интернет презентацији Министарства. Ови предлози су значајно допринели да се унапреди квалитет нормативних решења Нацрта закона.