Ђурић: Тражимо нулту толеранцију према потезима који имају за циљ етничко чишћење Срба на КиМ

”Они сада већ јавно, као што смо и јуче од Куртија могли да чујемо, говоре и хвале се тиме да не намеравају да успоставе Заједницу српских општина. Јавно се хвале тиме да не планирају да поштују члан девет Бриселског споразума којим је предвиђено да полиција на северу Косова и Метохије буде пропорционална становништву”, нагласио је министар. 

Како је објаснио, они рекламирају чињеницу да неће испунути нешто што је преузета међународна обавеза и што је ратификовано са две трећине гласова у парламенту у Приштини.
 
Према речима шефа српске дипломатије, то није само шамар у лице међународној заједници, већ би требало да послужи и као позив на акцију. 

”Оно што ће сигурно да буде део нашег сутрашњег обраћања јесте један аргументован, рационалан, разуман позив на акцију. Јер ми као Србија немамо проблем са албанским народом, нисмо у сукобу са албанским народом. Желимо на читавом Балкану, и то показујемо и кроз наш однос са Републиком Албанијом, један другачији, ка будућности оријентисан однос са албанским народом. Поготово то желимо у односу на људе који живе на Косову и Метохији, за које не желимо да буду таоци Куртијеве етно-националистичке политике. Али истовремено ћемо врло чврсто инсистирати на томе да оно што јесу права Срба не сме да буде гажено. И оголићемо, раскринкаћемо све оно што се дешавало”, истакао је шеф српске дипломатије. 

Према његовим речима, Србија ће на седници Савета безбедности УН бити чврста у заштити права српског народа на Косову и Метохији, и у представљању најширој међународној јавности свега онога што се, нажалост, дешавало у периоду између два извештаја УНМИК-а. 

”Куртијев режим је упао у привремене органе у којима ради 5.800 наших сународника, али оно што је још горе од тога јесте то што су  упадом у ове привремене органе онемогућене неке од најосновнијих услуга за српско становништво на северу Косова и Метохије, чиме се доприноси стварању немогућих услова за живот за српски народ”, подсетио је министар.

Шеф српске дипломатије истакао је да је наша порука читавој међународној заједници да се на примеру Срба на Косову и Метохији данас мери и види ко жели да стане на страну, не само Повеље УН, него најосновнијих принципа хуманости. 

”Читав један народ у Европи, у 21. веку, и то није фраза већ живот који живе наши људи на Косову и Метохији, буквално је изолован, ускраћен за најосновније услуге и нећу претерати када кажем – гетоизиран”, поручио је Ђурић. 

Указујући на значај међународних мисија на Косову и Метохији, као и њиховог извештавања и евидентирања онога што се дешава, Ђурић је нагласио да нам је потребно нешто сасвим другачије. 

”Нама је на Косову и Метохији неопходна нулта толеранција гажења колективних политичких, економских, културних и других права невећинских заједница, српске заједнице највише, пошто су Срби највише на удару, али на удару су, морам да кажем, и Горанци, и муслимани, Бошњаци и Роми, сви они који се не уклапају у матрицу и у шаблон Куртијеве етно-националистичке политике. То ћемо овде у Савету безбедности УН потпуно да оголимо, да изложимо суду међународне јавности, да изнесемо бројне чињенице и конкретне примере и људске судбине које су погођене оваквим деловањем”, поручио је министар Ђурић.

Биће речи, како је најавио шеф српске дипломатије, и о политичким затвореницима.

Како је подсетио, имамо десетине ванправно ухапшених људи, неки од њих само зато што су учестовали на мирним протестима, и то упркос чињеници да су постојале гаранције Европске уније и САД у виду заједничке изјаве. 

”Имамо 86 српских политичких затвореника од којих су многи, у правом смислу те речи, политички затвореници: људи који су вансудски задржани или под монтираним процесима, или они који дођу да траже своју имовину која је узурпирана, а онда неко измисли да су, тобоже, учестовали у некаквим ратним злочинима и нечем сличном, оног момента када су затражили ту имовину”, нагласио је министар. 

Министар спољних послова Србије нагласио је да ће о свему томе сутра бити речи уз настојање да се то учини на начин који није свађалачки, који не доприноси ескалацији, већ на основу оног дубоког уверења да, ако имамо чињенице на нашој страни, треба да добијемо и подршку. 

”Од међународне заједнице јасно и јавно тражимо нулту толеранцију према једностраним и некоординисаним потезима који имају за циљ етничко чишћење Срба на Косову и Метохији. Тражимо снажно спровођење Бриселског споразума и формирање Заједнице српских општина. Захтевамо и тражимо повратак Срба у полицијске, правосудне и друге органе и одржавање фер, слободних и демократских избора на Косову и Метохији. Сматрам да то не да није много, већ је то минимум минимума који свако ко жели нормализацију односа треба да подржи”, закључио је министар Марко Ђурић.