Ђурић на министарском састанку групе „Пријатељи Западног Балкана“ у Риму

Министар је, том приликом, изразио задовољство што је у прилици да се обрати окупљенима на почетку, како је оценио, веома важне године за Европу у целини, а посебно за наш регион.  

Говорећи о посвећености Србије процесу евроинтеграција, Ђурић је подсетио да је у протекле две и по године започело спровођење озбиљних реформи, које су обухватиле усвајање низ правних реформи које су похваљене и признате од стране ЕУ.

Шеф српске дипломатије указао је на значај овог целокупног процеса, јер је Влада званично поставила 31. децембар 2026. као рок до којег планирамо да спроведемо све правне, политичке и друге законодавне реформе како бисмо се ускладили са стандардима ЕУ. 

„Мислим да су ово добре вести за Србију, а верујем да би могле бити добре вести и за Европу“, нагласио је министар Ђурић.  

Према његовим речима Србија је ове године, такође, преузела председавање Централно-европској иницијативи (ЦЕИ), истичући да ћемо управо то наше председавање искористити како бисмо подстакли регионалну повезаност и унапредили инфраструктуру.  

Уз бројне успехе које наша земља бележи, међу којима је Ђурић издвојио тежњу Србије 
да буде предводник економског раста у региону, наши главни изазов, како је оценио, остаје дијалог Београда и Приштине. 

„Поздрављамо именовање господина Петера Соренсена, чију ћемо улогу у томе снажно подржати. У наредним данима ћу се и састати с њим и покушати да подстакнем приступ у којем ће мере за изградњу поверења бити у центру пажње. Верујем да можемо да оснажимо рад на имплементацији до сада постигнутих споразума и других преузетих обавеза, али истовремено и да пронађемо нешто ново што би било корисно за обе стране“, истакао је министар.

Шеф српске дипломатије указао је и на значај председавања Србије Глобалним партнерством за вештачку интелигенцију, додајући да је данашњи скуп у Риму, такође, прилика за разговор са званичницима из региона о предлозима како да то председавање учинимо још ефикаснијим.