Дан примирја у Првом светском рату

На Дан примирја у Србији не обележава се само потписивање примирја 1918. године, већ се и са дубоким поштовањем сећамо огромних жртава које је српски народ поднео током Првог светског рата. Са готово трећином изгубљеног становништва, Србија остаје земља која је претрпела највеће губитке по глави становника у том сукобу. 

Централни мотив обележавања овог дана чини стилизована трака Споменице за верност отаџбини из 1915. године, у народу познатије као Албанска споменица, што је државно војно и цивилно одликовање које су добили сви припадници српске војске који су се повлачили преко Албаније у зиму 1915/1916. године. У препознатљивим зеленим и црним бојама, трака се ритмично протеже дуж ивица простора, симболизујући жртву, истрајност и пут страдања српске војске.

Унутар композиције доминира цвет Наталијине рамонде, снажан визуелни и историјски симбол васкрса и отпора. Ова биљка, која и након потпуног сушења оживљава у додиру са водом, представља метафору обнове Србије и непокорности њених ратника. 

Овај симбол спаја прошлост и садашњост, личну и колективну меморију, традицију и савременост, подсећајући нас да су храброст, слобода и истрајност трајне вредности које уједињују народ и чувају дух Србије кроз време.