Дачић: „Наши потомци треба да памте немерљиве жртве које су поднете за очување цивилизацијских вредности мира и слободе човечанства“

Данас смо се окупили поводом Међународног дана Холокауста на првој заједничкој српско-јеврејској Свечаној академији да одамо почаст жртвама Другог светског рата.

Дозволите да изразим дубоко поштовање Удружењу логораша који, упркос годинама које достојанствено носе, показују истрајност и пожртвованост у сучељавању са опасном појавом ревизије историје али и оживљавања неонацистичких и неоусташких идеологија у региону.
 

Подсетио бих на поједине активности Републике Србије на заштити културе сећања на јасеновачке жртве:
 

Као допринос светској баштини мира и антифашизма, имао сам част да у седишту Уједињених нација у Њујорку у јануару прошле године, са преживелим логорашима: Евом Костабел Дојч, Давидом Алталајем, Јеленом Радојичић, Смиљом Тишмом и Гојком Рончевићем, отворим изложбу под називом "Јасеновац – право на незаборав", која је организована поводом обележавања Међународног дана Холокауста. Била је то прва и највећа изложба у историји Уједињених нација посвећена страдањима Срба, Јевреја, Рома и антифашиста у овом озлоглашеном логору и једна од највећих изложби организованих у Уједињеним нацијама на тему Холокауста. Она је дала скроман допринос очувању универзалних вредности човечанства и глобалних напора УН-а, у циљу спречавања појаве ревизије и рехабилитације неонацистичке идеологије и искључивости свих облика дискриминације и фанатизма.
 

Пре ове изложбе у Дому Народне скупштине, 2017. године председник Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић и директор Института за Холокауст др Абрахам Кригер отворили су Изложбу Међународне експертске групе ГХ 7 о Јасеновцу, а ја сам имао сам част да 2016. године отворим у Музеју српске дипломатије један сегмент изложбе о Јасеновцу.
 

Такође, покренут је пројекат „српско-јеврејског живог зида" културе сећања на јасеновачке страдалнике под називом Стоп ревизији, и овом приликом желим да изразим захвалност промотерима наше кампање, нашим уметницима: Јадранки Јовановић, Катарини Трипковић, Ани Софреновић, Вјери Мујовић. Љубиши Манчићу, Вукици Микачи, Драгану Јеловцу, потомцима Нандора Глида и свим другим учесницима овог заиста монументалног пројекта.
 

Захвалио бих посебно професору др Гидеону Грајфу, који није устукнуо ни пред најтежим изазовима са којима се суочио у подизању српско-јеврејског бедема пред ревизијом историје. Овом приликом желео бих и да новинару Јерусалим Поста и председнику Израелско-српског друштва пријатељства Мајклу Фројнду одам признање за истрајност у ширењу истине о страдању српског народа.
 

Захваљујем на сарадњи представницима Израела, превасходно амбасадору Алони Фишер Кам, ћерки Ане Зорман која је преживела Холокауст, за несебичан допринос реализацији поменутих активности, али и унапређењу израелско-српских односа. Издвојио бих овом приликом и допринос амбасадора др Никшић, координатора српско-јеврејске академске сарадње.
 

Ђорђе Милиша, преживели из Јасеновца, у својим мемоарима рекао је следеће: „Јасеновац је био најнижи ниво на који је могло да падне човечанство", а чувени истраживач Холокауста из Јадвашема Менахем Шелах рекао је да „злочини почињени у Јасеновцу спадају у најстрашније злочине у читавој историји човечанства".
 

Драги преживели логораши,
 

Ви нисте сами и нисте препуштени забораву.
 

Министарство спољних послова улаже велике напоре и даље ће их улагати, у циљу ширења истине о јасеновачком логору смрти у свим институцијама и међународним форумима који су задужени за заштиту културе сећања на жртве у Другом светском рату. Наши потомци треба да памте немерљиве жртве које су поднете за очување цивилизацијских вредности мира и слободе човечанства. А посебно ваше жртве, због монструозних злочина који су извршени, морају, као опомена, остати забележене у колективној меморији света.
 

Никада их нећемо и не смемо заборавити."