Селаковић: Србији важна подршка Немачке

Селаковић, који ће наредна два дана боравити у посети Берлину, у интервјуу за "Зидојче Цајтунг", подвукао је да је подршка Немачке веома важна за Србију, посебно у процесу приступања ЕУ.

Када је реч о нормализачији односа са Приштином, Селаковић је истакао да је Београд предузео много корака, спровео све обавезе из Бриселског споразумуа из 2013. године, а и даље чека да Приштина спроведе своју обавезу - формирање Заједнице српских општина.

„Подржавамо улогу специјалног изасланика ЕУ Мирослава Лајчака. Искрено, верујемо да једино решење таквог питања може бити само компромис. А, одрживи компромис се не може састојати у томе да једна страна даје све, а друга ништа", подсетио је Селаковић.

На питање да ли такав компромис укључује признавање Косова као суверене државе, Селаковић је узвратио питањем: „Шта је онда компромис?"

„Ја не видим компромис у једном таквом оквиру. Знам да Берлин сматра Косово сувереном државом. Али, Београд нема такво становиште. Као ни Мадрид, Атина, Братислава, Никозија и Букурешт. Морамо наћи решење које је одрживо и прихватљиво", нагласио је шеф српске дипломатије.

Упитан како ће изгледати политичка карта региона за 10 година и да ли ће границе бити исте као и данас, Селаковић је указао да немају ни данас сви исте карте Југоисточне Европе, већ да постоје разлике у погледима.

„Желим да видим Југоисточну Европу као део уједињене Европе. Мирни регион из којег људи не емигрирају у друге земље. Председник Србије покренуо је регионалну иницијативу ''мини шенген'', са шефовима влада Албаније и Северне Македоније. Економска интеграција такође доводи до попуштања тензија. Ако би Брисел показао знатно више политичке воље и интересовања за добробит грађана и интеграцију региона у Европску унију, тада би се многе тренутно тешке контроверзе решиле много лакше", рекао је он.

„Зидојче Цајтунг" посебно је интересовао и процес вакцинације, те је на питање да ли се вакцинисао, Селаковић одговорио да је другу вакцину примио пре 18 дана, те да је један од 1,45 милиона српских грађана који су се вакцинисали против корона вируса.

Селаковић је казао да је његово искуство са вакцинацијом апсолутно позитивно, и да није имао нуспојаве.

Он је истакао да је поносан на своју земљу која је грађанима омогућила да бирају између четири вакцине -  две са запада, Фајзер-Бионтек и Астра Зенека, и две са истока, Спутњик В и Синофарм.

Казао је да је он одабрао кинеску, Синофарм вакцину, мада би, додаје, узео било коју од остале три.

„Одабрао сам Синофарм, јер знам да су многи други грађани одабрали ову вакцину и зато што су ми лекари рекли да је то на класичан начин произведена вакцина која пружа дугорочну заштиту", објаснио је он.

Упитан да ли је председник Вучић, приликом дочека испоруке вакцина из Пекинга, речима да Србија „дубоко верује у кинеску вакцину, а тиме и у кинеску државу“ упутио сигнал Бриселу, Селаковић је одговорио да то није случај, већ да је то био само гест према пријатељима који су нам помогли када нам је било најпотребније.

„Баш као на почетку пандемије, када смо од наших кинеских пријатеља добили респираторе. Ми смо мала земља, сиромашна. Када се нађете у невољи, морате наћи најбоље начине да спасите људске животе. Ми остајемо на европском путу, и то је наш основни спољнополитички приоритет, који се није мењао више од 20 година", указао је он.

Селаковић је подвукао да Србија тежи ка чланству у ЕУ, и да су све реформе које су започете последњих година усмерене ка томе.

„Припадамо европском културном простору. Прва смо држава Западног Балкана која је прихватила нову методологију ЕК за процес проширења", подсетио је он.

Упитан за извештај о Србији, у којем Европска комисија наводи напредак, али и недостатке, као, на пример, да у земљи тренутно нема ефикасне опозиције, јер су многе странке бојкотовале последње изборе, Селаковић је казао да се у великој мери слаже са извештајем, али и да се не би сложио у неколико тачака.

Подсетио је да Србија није била једина земља која је морала да организује изборе током пандемије, већ да је тако било и у неким државама чланицама ЕУ.

Када је реч о транспарентности власништва у медијима, изразио је уверење да је Србија једина на Западном Балкану завршила транзицију у овој области.

На изјаву председнице ЕК Урсуле фон дер Лајен да је Западни Балкан део Европе, а не само успутна станица на „Путу свиле”, Селаковић је казао да критике кинеских инвестиција у Србији понекад долазе из земаља чији је обим трговине са Кином неколико хиљада пута већи.

„Тражимо најбоље начине да људима овде пружимо услове да остану у Србији и издржавају своје породице. То није ништа што би било у супротности са нашом европском оријентацијом. Тежимо ка пуноправном чланству у ЕУ. То знају и наше колеге у Москви и Пекингу", нагласио је он.

Говорећи о економским успесима Србије, Селаковић је подсетио да је од 2014. године просечна плата порасла са 329 на 562 евра, јавни дуг је пао са 78 на мање од 58 одсто БДП-а, а незапосленост са 26,9 на 7,3 одсто.

Стране директне инвестиције су се, према његовим речима, знатно повећале, и само у прошлој години Србија је привукла око три милијарде евра инвестиција.

„То су добри показатељи успеха наших реформи у владавини права и сигурности инвестиција. Немачки инвеститори данас запошљавају скоро 70.000 људи у Србији, а ми тежимо симболичној бројки од 100.000", указао је Селаковић.

На питање да ли ће са министром спољних послова Немачке разговарати и о томе како миграција висококвалификованих лекара и болничара у Немачку утиче на Србију, Селаковић је казао да није срећан што се толико лекара и болничара одселило, али је додао да је то судбина коју деле и државе чланице ЕУ у региону.

„Влада Србије је у последње четири године учинила много на побољшању нашег здравственог система. Повећали смо плате лекарима и здравственим радницима, а у децембру смо чак успели да отворимо две велике нове клинике са квалификованим особљем", истакао је Селаковић.

На констатацију да је централни слоган предизборне кампање владајуће СНС био „За нашу децу“ и питање ста је до сада постигнуто за њих, шеф српске дипломатије је казао да један интервју није довољан да се све наброји.

"Много улажемо у инфраструктуру, у последњих седам година направили смо више километара аутопутева него у претходних 40 година, у року од годину дана имаћемо у изградњи најмање седам нових аутопутева. Ја сам у последње четири године добио троје деце. Наша мотивација је да учинимо нешто за генерације које долазе, а бавимо се и најтежим питањима, попут процеса нормализације између Београда и Приштине. Спремни смо да оставимо својој деци земљу без таквих проблема", објаснио је он.

Извор: Танјуг