Берлин: Интервју амбасадорке Јанковић за ТВ Берлин

13. јул 2023.
Амбасадорка Србије у Немачкој Снежана Јанковић дала је интервју за ТВ Берлин, у којем је претежно говорила о ситуацији на КиМ, европским интеграцијама Србије и билатералним односима са Немачком.

Амбасадорка Србије у Немачкој Снежана Јанковић дала је интервју за ТВ Берлин, у којем је претежно говорила о ситуацији на КиМ, европским интеграцијама Србије и билатералним односима са Немачком.

На питање новинара о европским интеграцијама наше земље, амбасадорка Јанковић је одговорила да је Србија дуже од 10 година кандидат за чланство у ЕУ, да смо у тај процес уложили огроман труд и да настављамо са спровођењем реформи. Указала је да је чланство Србије у ЕУ један од наших најважнијих спољнополитичких приоритета и да остајемо чврсто на нашем европском путу. Подвукла је чињеницу да смо већ сада дубоко умрежени са ЕУ у привреди и многим другим областима, те да настављамо рад на остварењу циља пуноправног чланства у ЕУ, са надом да ћемо ускоро забележити конкретан напредак на том путу.

На питање новинара да појасни какве односе Србија има са Русијом и да ли су они препрека на путу Србије ка чланству у ЕУ, амбасадорка Јанковић је рекла да са Руском Федерацијом имамо традиционално добре односе и историјску, културну и религијску блискост, као и да веома поштујемо чињеницу да Русија подржава територијални интегритет и суверенитет Србије, што је супстанцијално питање за сваку државу. Указала је, међутим, да су нетачне и малициозне оптужбе које чујемо у региону Западног Балкана па и у ЕУ да је Србија „продужена рука Русије“ у политичком смислу и навела разлоге због којих нисмо увели санкције Русији, упркос томе што смо јасно осудили напад на Украјину. Истакла је да наша земља има добре односе и са Украјином, да одувек поштујемо њен територијални интегритет и суверенитет, те да оба народа, и Русе и Украјинце, сматрамо блиским, братским народима, због чега желимо да се сукоб што пре оконча. Подсетила је и да је Србија пружила хуманитарну помоћ Украјини, као и помоћ за обнову енергетског система, те да украјинске избеглице у Србији уживају идентична права као у ЕУ.

Говорећи о ситуацији на КиМ и независности тзв. Косова, амбасадорка је нагласила да се ради о једном опасном преседану и да је то разлог зашто, између осталих, пет чланица ЕУ не признаје једнострано проглашену независност наше покрајине. Указала је да је Србија испунила све своје обавезе из Бриселског споразума, али да пуних десет година чекамо да Приштина испуни своју обавезу оснивања Заједнице српских општина, те да је то, уз систематско кршење људских права Срба на КиМ, био разлог због кога су се Срби повукли из институција и бојкотовали изборе које је организовала Приштина. Нагласила је да Србија поштује територијални интегритет и суверенитет свих земаља, али да то исто очекујемо и када је наш територијални интегритет и суверенитет у питању. Подвукавши да је наша позиција у вези са КиМ чврсто заснована на принципима међународног права и Повеље УН, нагласила је да водимо дијалог са Приштином са циљем нормализације односа, да смо спремни на компромисна решења, али да се од Србије не може очекивати да се одрекне свог територијалног интегритета и суверенитета.

У интервјуу је било речи и о билатералним односима са Немачком, при чему је истакнута изузетно добра привредна сарадња, као и чињеница да преко 500 немачких фирми активних у Србији запошљава преко 80000 радника. Амбасадорка је навела и податак да је према анкети Немачке привредне коморе у Београду преко 90% немачких инвеститора спремно да поново уложи свој капитал у Србији, што је доказ колико су задовољни условима пословања у нашој земљи. Поменула је и значајне јубилеје попут 140. годишњице потписивања Трговинског уговора и Конзуларне конвенције између Србије и Немачке, уз напомену да политичке теме често доминирају у немачкој јавности када је у питању Србија, те да због тога овдашња јавност нема увек прави увид у садржину и дугу традицију наше билатералне сарадње, у култури, образовању, привреди и другим областима.

Амбасадорка Јанковић је говорила и о српској дијаспори у Немачкој, указавши и на, за сада благу али уочљиву тенденцију повратка наших исељеника у матицу, нарочито припадника високо образоване млађе генерације, који бирају да се врате у Србију јер су сада и тамо у прилици да пронађу запослење у некој реномираној страној компанији и да имају веома добре радне и животне услове, будући да је Србија у последњој деценији постигла изузетан економски напредак, уз видан пораст животног стандарда.