Starović: Letvica za Srbiju podignuta visoko, brojne države EU ne bi je danas preskočile

Starović je istakao da srpska strana insistira da se poslanici EP odmaknu od opštih mesta, paušalnih ocena i da istaknu konkretne primere gde postoje zamerke na postupanje državnih organa Srbije.

„Kada svedemo na konkretne zamerke, pokaže se često da poslanici kucaju na otvorena vrata i da je Srbija već ostvarila značajne rezultate u rešavanju pojedinih slučajeva", rekao je Starović za RTS.

On je ukazao da je kod kriterijuma pred Srbiju EU letvicu podigao toliko visoko da je brojne države EU ne bi mogle preskočiti danas, a kamoli onda kada su postale punopravne članice.

Starović dodaje da je bilo veliko interesovanje poslanika EP i da je podneto više od 400 različitih amandmana na Izveštaj o Srbiji, i da će se tokom dana detaljno analizirati konačni tekst izveštaja.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Starović je rekao da Srbija podržava taj proces i da je spremna je da u njemu učestvuje.

Takođe, on ističe da Srbija prepoznaje veliku prilježnost Miroslava Lajčaka i da veruje u njegove dobre namere, ali da je „za tango potrebno dvoje“.

Prema njegovim rečima, teško je zamisliti da bi iko od međunarodnih partnera i sagovornika Srbije, „kada bi ušao u njene cipele“, mogao da prihvati situaciju u kojoj je potrebno pregovarati i zaključivati nove sporazume, a da Priština prethodno nije ispunila ono na šta se obavezala pre osam godina Briselskim sporazumom.

Starović ističe da je skandalozna izjava Aljbina Kurtija da nema nameru da bilo šta učini u formiranju ZSO, što je, ponavlja, obaveza iz Brisela od pre osam godina.

On kaže da se može pozdraviti što je „konačno došlo“ do iole odlučnije rekacije iz Brisela na niz izjava Kurtija, kao i drugih političkih izjava iz Prištine.

"U prethodnim godinama EU nije imala odlučnosti da privoli Prištinu da se drži dogovorenog, sećamo se anticivilizacijskih taksi na robu iz centralne Srbije i BiH, u tim okolnostima EU zapravo nije učinila ništa, i bilo je potrebno da dođe do odlučnijeg delovanja Trampove administracije kako bi takse bile uklonjene", podsetio je Starović.

Zbog toga je, ukazuje, veoma važno što je Brisel konačno osudio Kurtijeve izjave.

Govoreći o protivljenju Ankare preseljenju ambasade tzv. Kosova iz Tel Aviva u Jerusalim, Starović je naglasio da opada podrška Turske privremenim institucijama naše južne pokrajine.

Pojašnjava da je od 2008. godine, Ankara predstavljala najvažnijeg međunarodnog sponzora prištinske nezavisnosti, ali i da se u međuvremenu situacija promenila i da postoji veliko nezadovoljstvo Turske zbog otvaranja ambasade u Jerusalimu.

„Ankara ne povlači priznanje, ali je stepen aktivne podrške u multilateralnim organizacijama opao i opadaće. Posledice će biti dugoročne i ne samo u reakcijama te zemlje, već i u reakcijama mnogih drugih arapskih država koje deluju u okviru Arapske lige“, istakao je Starović.

Kada je reč o uključenju videolinkom novog predsednika SAD Bajdena na samitu EU, državni sekretar kaže da je to bila zanimljiva situacija, jer se retko dešavalo da se američki predsednik uključivao na takve skupove.

To, kako smatra, označava nameru nove administracije u Vašingtonu da obnovi veze sa EU koje su bile donekle narušene tokom vlasti Donalda Trampa.

"Uključenje je privuklo pažnju jer se novi predsednik retko pojavljuje u javnosti, gotovo da ne drži konferencije za štampu u Beloj kući, i svetska javnost je pratila uključenje, a kada govorimo o sadržini, poruke su bile kurtoazne", zaključio je Starović.