Skulptura „Sima Igumanov sa siročićima“ vraćena na krov palate na Terazijama

Skulpturu je obnovio vajar Zoran Kuzmanović, a njeno vraćanje na prvobitno mesto, nakon što je uništena iz ideoloških razloga 1950. godine, šef srpske diplomatije ocenio je kao značajan nacionalni zadatak koji se izvršava odužujući se čoveku koji je umnogome zadužio Srbiju.

„Pravo je zadovoljstvo prisustvovati ispravljanju istorijske nepravde. A povratak skulpture ,Sima Igumanov sa siročićima' na zgradu koja nosi ime po njegovoj zadužbini, u centru Beograda, na Terazije, jeste ispravljanje jedne velike istorijske nepravde“, istakao je tom prilikom ministar Selaković.

Prema njegovim rečima, prve ideje za povratak skulpture nastale su početkom devedesetih godina, kada su i „krenule bitke“ da se skulptura rekonstruiše i postavi na prvobitno mesto.

Ministar je istakao zasluge akademskog vajara Svetomira Arsića Basare koji je prvi pokrenuo pitanje restauracije skulpture, kao i doprinos rektora prizrenske bogoslovije prote Milutina i takođe, akademskog vajara Zorana Kuzmanovića, koji je skulpturu verno originalu rekonstruisao u svom ateljeu u Smederevu.

„Posle više od 30 godina kada se javila želja da obnovimo, sada završavamo taj važan zadatak. Hvala na blagoslovu njegovoj svetosti (patrijarhu srpskom Porfiriju) i uveren sam da će u decenijama pred nama ovo biti kruna na našim Terazijama, koja je nedostajala evo već gotovo 70 godina“, istakao je ministar.

Patrijarh srpski Porfirije naglasio je da je veoma radostan, jer se skulptura danas vraća na prvobitno mesto i ukazao da je Sima Andrejević Igumanov sve što je tokom života stekao - dao na korist naroda.

„Njegova zadužbina do danas postoji. Od prostora zadužbine koji se izdaju održava se prizrenska bogoslovija i stipendira se 300 đaka i studenata poreklom sa Kosova i Metohije“, istakao je patrijarh.

Skulptura „Sima Igumanov sa siročićima“ postavljena je na vrhu Igumanove palate januara 1939. godine, gde je stajala do 1950. kada je razbijena.

Sima Andrejević-Igumanov bio je srpski trgovac, humanista i crkveno-prosvetni dobrotvor. Ostao je upamćen kao jedan od prvih zadužbinara u oblasti školstva i narodne prosvete.

Rođen je u Prizrenu 1804. godine u porodici uglednog i poznatog prizrenskog trgovca Andreje Đorđevića, gde je kao mlad radio u fabrikama burmuta, gde je dobro izučio zanat. Bavio se preradom i trgovinom duvana, kao trgovac je radio u Carigradu i Odesi, a nastanio se u Kijevu.

Kada se obogatio, počeo je da se bavi dobrotvornim radom i slao je bogate priloge u novcu i stvarima crkvama i manastirima po Staroj Srbiji i ceo svoj imetak zaveštao je srpskom narodu.

Svesrdno je za života pomagao školovanje mladih Srba i iskreno se interesovao za prosvetne prilike u Srbiji. Svoje bogatstvo je preneo u našu zemlju i upotrebio ga za podizanje prosvetnih ustanova od opšte koristi.

U centru Beograda se nalazi njegova zadužbina - Igumanovljeva palata, poznata još i kao Zadužbina Sime Andrejevića Igumanova. Sagrađena je 1938. godine prema projektu dvojice arhitekata braće Krstić.