Ministar Dačić održao predavanje studentima Fakulteta političkih nauka Sajans Po iz Pariza

U nastavku sledi integralna verzija obraćanja šefa srpske diplomatije:

„Budući lideri,

Dame i gospodo,

Velika mi je čast da vam poželim dobrodošlicu i pozdravim vašu odluku da, u okviru svog studijskog putovanja, posetite Srbiju. Za mene je uvek posebno zadovoljstvo kada se obraćam studentima Fakulteta političkih nauka Sajans Po.

Polazeći od činjenice da pohađate studije politikologije i međunarodnih odnosa na renomiranoj obrazovnoj instituciji kakva je Fakultet Sajans Po uveren sam da ste na pravom putu. Baš juče sam boravio u bilateralnoj poseti Parizu, gde sam se susreo sa ministarkom spoljnih poslova Francuske Katrin Kolonom, koja je, baš kao i ja, završila Fakultet političkih nauka. Kao što je beogradski FPN iznedrio brojne ministre i državnike, tako je učinio i  Sajans Po. Stoga duboko verujem da je baš među vama neki novi lider koji će nas voditi u svetliju i bolju budućnost.

Imajući u vidu da je u  fokusu vašeg istraživanja - centralna, istočna i jugoistočna Evropa, smatram da bi bilo višestruko korisno da vas bliže upoznam sa spoljnopolitičkim prioritetima Srbije. Nadam se da će moje današnje izlaganje doprineti boljem razumevanju uloge i interesa Srbije ne samo u regionu, već i u širim globalnim okvirima.

Kao nesumnjivo najvažniji prioritet Srbije u njenom celokupnom delovanju izdvojio bih očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta  zemlje. Svesni ste, da sa oružanim sukobom u Ukrajini, sve češće čujemo apele na dosledno poštovanje Povelje Ujedinjenih nacija, naročito u delu koji se odnosi na teritorijalni integritet i suverenitet država članica UN. Nažalost, ovi apeli nisu bili tako glasni u vremenu kada je jednostranim proglašavanjem nezavisnosti tzv. Kosova 2008. godine napravljen opasan presedan. Presedan koji se bazirao na proizvoljnim i slobodnim tumačenjem međunarodnog prava i prava na samoopredeljenje. Vi, kao politikolozi, ste svesni da licemerje nije validan argument u politici, ali sa otvaranjem ove Pandorine kutije međunarodna zajednica je gotovo sigurno propustila priliku da možda predupredi današnja dešavanja.

Srbija je posvećena pronalasku kompromisnog i održivog rešenja za pitanje svoje južne pokrajine kroz mehanizam dijaloga Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom Evropske unije. Nažalost i uprkos određenim pomacima u dijalogu, prisustvujemo trendu porasta jednostranih poteza Prištine, povišenih tenzija i ukupne atmosfere nepoverenja. Samim tim je bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji osetljiva i zahteva prisustvo međunarodnih misija, poput KFOR, UNMIK, EULEKS u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244. Međunarodno prisustvo u našoj južnoj pokrajini je jedini garant očuvanja bezbednosti srpskog i drugog nealbanskog življa. U prilog nestabilnoj bezbednosnoj situaciji govori i porast etnički motivisanih incidenata na KiM koji istovremeno onemogućavaju povratak izbeglih i raseljenih lica. Ističem da je nakon Martovskog pogroma i progona Srba i drugih nealbanaca preko 200.000 ljudi napustilo svoja ognjišta, a da se manje od 2% ljudi vratilo. U pitanju je najmanji procenat povratnika u postkonfliktnim područjima u svetu, što je potpuno poražavajuće.  Kako bih vam slikovito opisao trenutnu situaciju, istakao bih da u Prizrenu, u kojem sam rođen i za koji mi je danas neophodna dozvola da ga posetim, je živelo više od 20.000 Srba, a danas ih ima svega dvadesetak.

Uprkos svemu, spremni smo da, zajedno sa evropskim partnerima, nastavimo rad na predlogu EU o normalizaciji odnosa sa Prištinom, a ključno u tom procesu jeste formiranje Zajednice srpskih opština na šta se Priština obavezala još 2013. godine potpisivanjem Briselskog sporazuma. Svesni ste da je Srbiji, nakon punih deset godina oklevanja, u formiranju Zajednice srpskih opština veoma teško, da poveruje u posvećenost druge strane nečemu što bi trebalo da bude zajednički cilj, a to je  - mir i stabilnost ovog dela Evrope.

Jedan od strateških i spoljnopolitičkih ciljeva Srbije jeste članstvo u EU. Odgovorno tvrdimo da je naš region, region Zapadnog Balkana nedostajući deo evropske političke slagalice i da mirovni projekat kakvim je Evropska unija izvorno zamišljena nakon Drugog svetskog rata ne može biti završen bez pune integracije. Politici proširenja, kao jednom od glavnih mehanizama nastupa Evropske unije u našem region, potrebna je određena revitalizacija, kako bi proces počeo da adekvatno vrednuje reformske napore. U konkretnom slučaju Srbije to bi značilo otvaranje novih klastera. Činjenica je da je EU naš najznačajniji ekonomski i politički partner, sa kojim ostvarujemo preko 60% ukupne robne razmene, odnosno tri petine stranih investicija u Srbiji potiče upravo iz zemalja članica EU. Tome treba pridodati i 10% robne razmene sa zemljama zapadnog Balkana. Međutim, unutar Evropske unije se mogu čuti sve glasniji zahtevi za unutrašnjom prekompozicijom, ali naš stav je da bi takav proces morao biti paralelan sa proširenjem. Ne moram da vas podsećam da je od Samita Evropske unije i Zapadnog Balkana i takozvanog solunskog obećanja prošlo takođe deset godina, a da danas nismo u prilici da saopštimo okvirni datum kada bi do punopravnog članstva moglo doći. Svakako to ne utiče na reformske napore Srbije i našu posvećenost da postanemo sledeća punopravna članica Evropske unije.

Kontinuirano unapređenje dobrosusedske politike je još jedan od naših prioriteta. Srbija je opredeljena da u odnosima sa susedima promoviše „pozitivnu agendu" - orijentisanu ka budućnosti, gde bi se težište saradnje umesto na razlike stavilo na razvoj ekonomskih i drugih vidova uzajamno korisnih povezivanja. Ocenjujemo da bi to moglo da doprinese stvaranju povoljnije ukupne klime u regionu, a time i da olakša rešavanje nagomilanih nasleđenih pitanja.

Želeo bih da skrenem pažnju na prisutne regione inicijative, a naročito Berlinski proces i Otvoreni Balkan. Berlinski proces, koji je nastao na inicijativu Nemačke 2014. godine, sa ciljem obeležavanja stogodišnjice od početka I svetskog rata, izrastao je u jednu ozbiljnu regionalnu formu saradnje. Istovremeno, „Otvoreni Balkan", koju zajednički ostvaruju Srbija, Albanija i Severna Makedonija, se fokusira na teme i oblasti od zajedničkog interesa – pospešivanje ekonomske saradnje, procesa evro-integracije i infrastrukturnog povezivanja. Sve to značajno doprinosi unapređenju celokupnog imidža regiona kao zone prosperiteta i saradnje, a time i kao atraktivne investicione destinacije. „Otvoreni Balkan“ ima za cilj da obezbedi slobodno kretanje ljudi, robe, kapitala i usluga, što su zapravo principi na kojima funkcioniše EU, i time zapravo želimo da doprinesemo ubrzanju procesa integracija.

Osim balansirane i raznovrsne saradnje sa velikim silama poput SAD, Ruske Federacije i NR Kine, u interesu Republike Srbije je da razvija što je moguće bolje bilateralne  odnose sa najrazvijenijim zemljama u Evropi, Nemačkom, Ujedinjenim Kraljevstvom, Španijom, Francuskom, Austrijom i drugim evropskim državama, ali i sa zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike.

Protekli period obeležio je intenzivan politički dijalog sa najvećim brojem evropskih zemalja, a sa nekima od njih, kao što su Nemačka i Francuska, odnosi su veoma intenzivni na svim nivoima. Upravo ove dve države su neki od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije u svetu i jedni od najvažnijih investitora, o čemu svedoči i kontinuirani rast obima spoljnotrgovinske razmene.

Sa ponosom mogu da konstatujem da Srbiju i Francusku vezuju istorijsko prijateljstvo, kao i srdačne i duboke veze dva naroda. Juče sam bio u poseti Parizu, gde sam imao izuzetan sastanak sa ministarkom za Evropu i spoljne poslove Katrin Kolonom, kada smo još jednom potvrdili  naše odlične odnose i strateško partnerstvo ustanovljeno Sporazumom o strateškom partnerstvu i saradnji iz 2011. godine. Intenzitet i dinamika političkog dijaloga su na visokom nivou, što je posebna vrednost, budući da upravo susreti na visokom i najvišem nivou podstiču razvoj i osnaživanje veza u svim drugim oblastima, kao i saradnju drugih subjekata i institucija dve zemlje.

Želeo bih da naglasim i da u Republici Srbiji postoji istinska volja za promocijom francuskog jezika, kao i za saradnjom sa Međunarodnom organizacijom Frankofonije. Posvećeni smo vrednostima ove organizacije – unapređenju mira, demokratije, ljudskih prava, međukulturne saradnje i dijaloga i solidarnosti, kako na globalnom tako i na regionalnom nivou. Naš cilj je da u skoroj budućnosti dobijemo status punopravnog člana Međunarodne organizacije Frankofonije.

Svoju posvećenost jačanju odnosa sa Afrikom, Srbija je simbolično izrazila zvaničnim određivanjem 25. maja kao "Dana prijateljstva sa narodima Afrike", koji se obeležava svake godine. Srbija želi da te veze obnovi i ojača i preduzima konkretne korake za produbljivanje sveukupnih odnosa sa zemljama Afrike i Bliskog istoka uz podizanje međusobnog razumevanja i saradnje, posebno u ekonomskoj oblasti. Istovremeno, posvećeni smo unapređenju odnosa sa ključnim regionalnim organizacijama kao što su Afrička unija, gde Srbija ima status posmatrača, i Arapskom ligom. S pažnjom pratimo situaciju na Bliskom istoku, gradeći partnerske odnose sa svim zemljama tog regiona, ne svrstavajući se ni na jednu stranu u aktuelnim sukobima i nesporazumima koji taj region opterećuju. Intenziviramo, takođe, naše bilateralne odnose sa zemljama Latinske Amerike i Dalekog istoka.

Veoma me raduje to što smo znatno ojačali odnose sa zemljama koje pripadaju Pokretu nesvrstanih, čiji je jedan od osnivača bila tadašnja Jugoslavija, 1961. godine. Već je postala tradicija da se u Beogradu obeležavaju značajne godišnjice od osnivanja ovoga važnoga pokreta, koji je pomogao procesu dekolonizacije i nesvrstanosti brojnih zemalja. Tako smo, ovde u Beogradu, obeležili 50. i 60. godišnjicu od osnivanja Pokreta, u prisustvu brojnih delegacija na najvišem nivou.

Skrenuo bih pažnju da iako je Srbija vojno neutralna, to nas ne sprečava da ostvarujemo saradnju sa vojnim savezima, kao što je NATO. Na osnovama vojne neutralnosti, a u interesu  regionalne, evropske i globalne stabilnosti, unapređujemo saradnju sa Alijansom, pre svega kroz Partnerstvo za mir, kao i kroz učešće u brojnim projektima i programima iz različitih oblasti, nauke, civilne zaštite, vanrednih situacija, kao i sprovođenja Rezolucije SB UN 1325, s ciljem jačanja rodne ravnopravnosti.

Svojim učešćem u mirovnim misijama i operacijama UN i EU, Srbija deli odgovornost sa drugim zemljama i doprinosi stabilizaciji globalnih prilika i svetskom miru. Trenutno učestvujemo u tri multinacionalne operacije EU (dve u Somaliji i jedna u Centralnoafričkoj Republici, dok je u pripremi učešće u operaciji EU u Mozambiku) i četiri mirovne misije UN (Kipar, Liban, Bliski istok i CAR). S ponosom bih naglasio da je Republika Srbija već duže vreme treći najveći kontributor u Evropi i prvi kontributor u regionu JIE u odnosu na broj stanovnika, sa visokim procentom učešća žena (12%). Takođe, Srbija je prva država u regionu koja je uskladila svoje nacionalne strateške dokumente o bezbednosti i odbrani sa Globalnom strategijom EU.

Globalni bezbednosni izazovi, u koje među prvima i trenutno najaktuelnijim spada energetska bezbednost, neodvojivi su deo nacionalne bezbednosti i jedan od vodećih preduslova za nastavak ekonomskog razvoja. Iz tog razloga, Srbija je zainteresovana za diverzifikaciju izvora snabdevanja, dodatna ulaganja u energetsku infrastrukturu, kao i brži i efikasniji razvoj kapaciteta zasnovanih na obnovljivim izvorima snabdevanja. Nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, ovaj proces je dobio još više na značaju, budući da je trenutno Srbija visoko zavisna od ruskog gasa. Nastojimo da napravimo svojevrsni energetski miks i da u budućnosti diversifikujemo snabdevače kako bismo osigurali stabilno snabdevanje energentima.

Dragi studenti,

U svetu koji se suočava sa ozbiljnim izazovima, Republika Srbija će se uvek zalagati za očuvanje mira, stabilnosti i ekonomskog prosperiteta čitavog Balkana, rukovodeći se pri tom legitimnim nacionalnim interesima u ostvarivanju svojih spoljnopolitičkih ciljeva. Svesni smo činjenice da su na ovim prostorima, koji su oduvek bili poprište interesa velikih sila i geopolitičkih kretanja, kompromis i fleksibilnost neophodni u borbi sa brojnim izazovima, kako na regionalnom, tako i na globalnom planu. U tom smislu, zalažemo se za prevazilaženje negativnog nasleđa prošlosti i izgradnju zajedničke budućnosti, zasnovane na principima uzajamnog uvažavanja i poštovanja. 

Na kraju, želeo bih da vam poručim da je veoma važno da vas kroz život vode uzvišeni, plemeniti i humani ciljevi. To je jedini ispravan način da kao mladi, obrazovani ljudi, u okviru svojih budućih profesija doprinesete očuvanju univerzalnih vrednosti, a samim tim i izgradnji lepšeg, pravednijeg i bezbednijeg sveta.

Iskreno se nadam da ćete poneti lepe uspomene iz Srbije, zbog kojih ćete poželeti da je ponovo posetite i bolje je upoznate.“