Strategija proširenja EK potvrđuje da EU prepoznaje proširenje na Zapadni Balkan kao cilj dostižan u bliskoj budućnosti

„Dame i gospodo,
Uvažene kolege,

Zadovoljstvo mi je što još jednom imamo priliku da razgovaramo u formatu koji omogućava neposrednu i iskrenu razmenu mišljenja članica EU i država kandidata. Zahvalio bih se Bugarskoj, kao predsedavajućem EU i nama susednoj i prijateljskoj zemlji, na organizaciji ovog sastanka, ali i na velikim naporima koje ulaže kako bi proširenje EU na Zapadni Balkan ponovo bilo jedna od centralnih tema.

Osvrnuo bih se na početku na Strategiju proširenja EK. Za Srbiju je ovaj dokument višestruko značajan – potvrđuje da EU prepoznaje proširenje na ZB kao cilj dostižan u bliskoj budućnosti, prepoznaje Srbiju i Crnu Goru kao zemlje koje su najviše odmakle u ovom procesu. i daje okvir u kojem će se proces kretati u narednim godinama.

Svesni smo da je unutar EU bilo i mišljenja da bi davanje vremenskih odrednica bilo kontraproduktivno. Dozvolite mi da se sa ovim pogledima ne složim! Ne postoji bolja motivacija za političke lidere, administraciju i građane jedne zemlje od definisanih vremenskih okvira za okončanje jednog strateškog procesa, kome smo svi duboko posvećeni. Bio sam ministar unutrašnjih poslova Srbije kada su ukinute vize građanima Srbije za putovanja u Šengensku zonu i svima je poznato u kome stepenu je taj čin bio podsticajan za nastavak procesa evropskih integracija i unutrašnjih reformi. Duboko sam uveren da će vremenski definisana mapa puta za članstvo Srbije, sa konkretnim datumima, imati jednako pozitivan efekat na percepciju EU kod građana Srbije.

Predstojeći Samit EU-ZB u Sofiji biće najznačajniji skup na najvišem nivou još od Soluna 2003. Mi bismo voleli da takvih skupova u budućnosti bude i više, i da njihovi rezultati budu ohrabrujući za Srbiju i region u celini.

Vlada Republike Srbije čiji sam član i Ministarstvo spoljnih poslova na čijem sam čelu aktivno rade na ostvarivanju što višeg stepena saradnje sa EU u oblasti bezbednosti i odbrane. Naše učešće u EU misijama koje se nalaze na raznim žarišnim tačkama na svetu – u Somaliji, Maliju, Centralnoafričkoj Republici, uz naše respektabilno učešće u Misijama UN – odraz su naše iskrene želje da budemo prepoznati kao pouzdan i kredibilan partner EU u kriznim situacijama, koji deli odgovornost u ukupnim evropskim naporima da se obezbedi globalni i regionalni mir i stabilnost.

Siguran sam da ćete se složiti da smo u prethodnim godinama ostvarili visok nivo saradnje tokom kriznih situacija poput migrantske krize. Siguran sam i da brojni drugi aspekti naše saradnje – učešće u HELBROC borbenoj grupi EU, saradnja sa Evropskom odbrambenom agencijom, inicijativa za učešće civilnih struktura i multinacionalnim operacijama – svedoče o jasno izraženom stavu Beograda da punopravno članstvo u EU smatramo najvišim spoljnopolitičkim prioritetom zemlje.

Transnacionalni karakter današnjih bezbednosnih pretnji zahteva i zajednički odgovor svih aktera i ja bih još jednom želeo da vam prenesem da na Srbiju možete najozbiljnije da računate kada je reč o borbi protiv izazova koji uključuju terorizam, krijumčarenje ljudi, hibridne pretnje i proliferaciju.

Za Srbiju je JPN Kosova i situacija u Pokrajini najveći bezbednosni izazov, koji za posledicu ima niz pretnji po bezbednost svojih građana, imajući u vidu diskriminaciju i nasilje kojem su pripadnici srpske zajednice na KiM bili izloženi od 1999. i ugroženost naše kulturne i istorijske baštine. Takođe bih hteo da podsetim da se od više od 200.000 prognanih Srba, samo 1,9% vratilo na KiM. Da li neko vodi računa o tome? Mi smo dijalogu o normalizaciji odnosa sa Prištinom pristupili sa uverenjem da je normalizacija odnosa najpotrebnija građanima Kosova i Metohija, ali isto tako i Albancima i Srbima generalno. U dijalog su politički lideri Srbije, kada je Briselski sporazum postignut, uložili sav svoj politički kredibilitet.

Nažalost, najveći deo sporazuma koji sam kao predsednik Vlade Srbije zajedno sa Hašimom Tačijem i Ketrin Ešton parafirao, nije primenjen i to ne krivicom Beograda. Očekujemo da se to promeni u bliskoj budućnosti, kako bi osnivanjem ZSO bila osigurana bezbednost i perspektiva srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. Nastavićemo dijalog u dobroj veri jer smatramo da je on nužan preduslov za stabilnost i bezbednost našeg regiona.

Kad su u pitanju bilateralni sporovi, stav EU je da neće da uvozi nestabilnost i da konačna rešenja treba da se nađu pre pristupanja, moram da konstatujem da ovo pravilo do sad nije poštovano. Između Slovenije i Hrvatske se vodi veliki granični spor. Kako to da ovo pravilo nije tada poštovano?
Sa druge strane, zamolio bih sve kolege da poštuju zajednički stav EU. Apsolutno je kontraproduktivno da neki ministri inostranih poslova šalju Beogradu arogantne poruke da mora da prizna JPN KiM.

Želeo bih da podsetim da je to jednostrani čin i da je Srbija spremna da vodi dijalog da bi se pronašlo trajno rešenje, ali, to je ono što vi u EU ne želite da čujete, imajući u vidu značaj Kosova za Srbiju. Nemojte da nas vređate ili ponižavate. Mi smo za dogovor, ali dogovor znači poštovanje interesa obe strane. Mi ćemo, kao i do sad, nastaviti da se zalažemo za trajno rešenje sa ciljem postizanja mira i stabilnosti u regionu.

Hvala vam na pažnji."