Starović: Ministar Selaković i danas uručuje donacije vakcina u Africi
On je na Radio-televiziji Srbije rekao da je poseta ministra Selakovića Africi, koja je počela juče u Keniji, izutetno važna.
„Danas će ministar boraviti prvo u Zimbabveu, gde ćemo uručiti 30.000 doza vakcina, ali i 65 tona prehrambenih namirnica imajući u vidu tešku humanitarnu situaciju koja, nažalost, vlada u toj državi. Kasnije tokom dana ministar će posetiti i Zambiju, kojoj isporučujemo 50.000 doza, a posetu će nastaviti sutra, gde će u Angloli ministar uručiti 50.000 doza i u Namibiji još 30.000 doza vakcine“, rekao je Starović.
Podsetio je da je ministar Selaković u utorak uručio Libanu 40.000 doza vakcina kao donaciju Srbije i naglasio da tako polako dobijamo pravu sliku o načinu na koji Srbija iskazuje solidarnost prema državama koje se nalaze u daleko težoj poziciji.
„To nije kraj, mi narednih dana očekujemo potpisivanje ugovora o donaciji 50.000 doza vakcina Islamskoj Republici Iran i 40.000 doza Tunisu. Postoji još određeni broj država gde postoji jasna spremnost i dogovor da u narednim danima, ali i sedmicama realizujemo slične donacije“, kaže Starović.
Istakao je da se Srbija nalazi među retkim državama koja je imala dosta uspeha u ranoj nabavci vakcina protiv koronavirusa, bilo da govorimo o međudržavnim aranžmanima sa Kinom i Rusijom ili o nabavci od samih proizvođača, kao sto su Fajzer ili AstraZeneka.
Naveo je da je Srbija uspela da nabavi dovoljno doza da svaki njen građanin može da u bilo kom momentu izabere bilo koju vakcinu za prvu, drugu ili sad treću, buster dozu.
„Nažalost mnoge države u svetu nisu bile toliko uspešne. Pogledajmo samo afrički kontinet koji ima 1,3 milijardi ljudi. Ukupan broj vakcina na čitavom kontinentu koje su do sada obezbeđene se meri desetinama miliona doza, značajno ispod 100 miliona, a svega dva ili tri odsto stanovništva na afričkom kontinentu je potpuno imunizovano“, rekao je Starović.
Naglasio je da je Srbija imala dovoljno odgovornosti i osećaja za solidarnost da učini ono što je u njenoj moći da pomogne drugima, ne ugrožavajući time na bilo koji način odvijanje procesa imunizacije u samoj Srbiji.
„U skladu sa obezbeđenim količinama i dinamikom njihovog dolaska u Srbiju, mi smo izdvojili jednu značajnu količinu. Do sada smo državama regiona donirali više od 200.000 doza. Ako tome pridodamo i broj ljudi iz regiona koji su dolazi u Srbiju da prime vakcine, to je oko 400.000 građana regiona koji su osetili taj izraz solidarnosti Srbije“, naveo je Starović.
Podsetio je da je Srbija donirala i 100.000 doza vakcina Češkoj, a ako se tome pridoda ono što je Srbija već donirala i ono što tek planira da pokloni ovih dana i državama Afrike i Azije, Starović kaže da se tako polako približavamo brojci od milion doza vakcina koje je Srbija ili donirala ili će u najkraćem roku donirati.
„Da su mnogo veće, snažnije i ekonomski moćnije zemlje na planeti pokazale bar upola toliko solidarnosti koju je pokazala Srbija do sada, mislim da bi stepen strašne nejednakosti koja postoji kada govorimo o procesu imunizacije širom sveta bio daleko manji“, naglasio je državni sekretar u Ministrastvu spoljnih poslova.
Naglasio je i da poseta ministra Selakovića jugu Afrike ima i pozivni karakter za učešće na obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja u Beogradu u oktobru.
„Izuzetno je važno i za sve članice Pokreta nesvrstanih i države posmatrače, ali i za nas jer ćemo mi praktično biti domaćin tog veoma važnog skupa kojim obeležavamo 60 godina od prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja koja je odražana u Beogradu 1961. Taj skup imaće prevashodno komemorativni karakter, ali to će biti prilika da se na jednom skupu nađe, a nadamo se da će okolnosti to dozvoliti, više od 100 šefova država i vlada ili ministara spoljnih poslova“, rekao je Starović.
Napomenuo je da Pokret nesvrstanih danas okuplja 120 država članica, ukupno tri petine država članica UN i da to govori o tome kakav politički forum predstavljaju konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja.
„Ozbiljno radimo na tome da 11. i 12. oktobra Beograd ponovo učinimo prestonicom svetske diplomatije“, rekao je Starović i naveo da ministar Selaković, uz uručenje donacija u vakcinama zemljama Afrike, uručuje i pozivna pisma za obeležavanje godišnjice Pokreta nesvrstanih.
Povodom dešavanja u Avganistanu, Starović kaže da smo svi potreseni scenama iz Kabula pre svega kada je reč o ljudima koji pokušavaju da se evakuišu.
„Kao Republika Srbija nikada nismo bili deo tog konflika, mi nismo bili među državama koje su učestvovale u bilo kakvoj oružanog intervencije u Avagnistanu, apelovali smo na mir i pružili svoje dobre usluge zavađenim stranama u Avganistanu u pomoći pri organizaciji njihovih susreta od kojih je nekoliko rundi održano u Beogradu“, kaže Starović.
Naveo je da, nažalost, možemo u narednim mesecima očekivati pokretanje novog izbegličkog talasa i da je zato važno da postoji adekvatan nivo međunarodne saradnje da se procesima migracije upravlja na pravi način.
Podsetio je da je Srbija krajem 2015. i početkom 2016. u vreme velikog migrantskog talasa zbog dešavanja u Siriji na ozbiljan, odgovoran i human način upravljala migracijama.
„Više od milion migranata prešlo je preko teritorije Srbije. Niko nije bio ni gladan, ni žedan, ni bez krova nad glavom. Ukoliko se ponovo nađemo u toj ili sličnoj situaciji, siguran sam da će se Srbija postaviti na isti način“, rekao je Starović.
Povodom evakuacije dva srpska državljanina iz Avganistana, Starović je rekao da je još jedan državljanka Srbije u Kabulu, da je ona trenutno na bezbednom, da se radi na njenoj evakuaciji u neku od okolnih zemalja i da će povodom toga naredne semice otputovati u Uzbekistan.
Poručio je da je potreban mnogo veći stepen solidarnosti i međunarodne saradnje kako bi se evakuacija stranih državljana i Avganistanaca sprovela što brže.
Upitan o kršenju Vašingtonskog sporazuma od strane Prištine pozivom pojedinim zemljama da priznaju tzv. nezavisnost Kosova, Starović je rekao da će Beograd biti spreman da reaguje na ta kršenja kada dođe vreme, s obzirom na to da moratorijum ističe 4. septembra.
„Maksimalno smo posvećeni poštovanju Vašingtonskog sporazuma“, rekao je Starović i naveo da taj dokument Priština drastično krši i da je poslednji primer za to izjava ministra odbrane u Prištini koji je javno pozvao Azerbejdžan, Gruziju i još neke države da priznaju tzv. nezavisnost Kosova.