Selaković: Kosovski i kiparski problem isti, razlike samo u detaljima

Selaković je u intervjuu za kiparski “Katimerini” naglasio da Srbija štiteći sopstveni teritorijalni integritet i suverenitet brani princip, odnosno štiti i teritorijalni integritet i suverenitet mnogih drugih država, među kojima je i Kipar ali i neke zemlje u našem najbližem okruženju.

“Srbija ima krajnje principijelne pozicije kada je reč o njenom teritorijalnom integritetu i suverenitetu, ali i teritorijalnom integritetu i suverenitetu svih država članica UN. Te pozicije su zasnovane na međunarodnom pravu, snažnim vrednosnim postulatima i neoborivim argumentima”, naveo je Selaković odgovarajući na pitanje kako problem Kipra i Kosova utiče na politike na Balkanu i istočnom Mediteranu. 

Ministar je istakao da Srbija pruža punu i bezrezervnu podršku nastojanjima Kipra da reši svoje najznačajnije nacionalno pitanje, očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta. 

“Smatramo da su suverenitet i teritorijalni integritet Kipra neprikosnoveni i da se sveobuhvatno rešenje za teritorijalni spor mora naći na osnovu relevantnih rezolucija UN i dogovora dve strane”, naveo je Selaković.

Ministar je naglasio doslednu opredeljenost Srbije za poštovanje međunarodnog prava i naveo da onima koji nastupaju sa pozicije da postoji red privilegovanih država čiji se teritorijalni integritet i suverenitet mora poštovati, ali i one države čiji se teritorijalni integritet i suverenitet baš i ne mora poštovati, u lice govori da je takva pozicija neodrživa i da potkopava same temelje međunarodnog prava i sistema UN. 

“I verujte da mnogima nije drago kada to čuju, i obično, pošto ne mogu da uzvrate argumentima, gledaju da promene temu. I kada se neko trudi da objasni da kosovski i kiparski problem nisu isti, ne može da nađe argumente kojima bi potkrepio tu tvrdnju, jer reč je o suštinski istim situacijama, a razlike su samo u detaljima”, rekao je Selaković.

Prema njegovim rečima, u dokumentima koji definišu obaveze Srbije na putu ka EU ne pominje se  “priznanje” takozvanog “Kosova“ od strane Beograda. 

“EU nije mogla da nam ispostavi takav zahtev upravo zato što pet država EU, a blizu sto članica UN, među kojima je i Kipar, ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova”, naveo je Selaković. 

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, šef srpske diplomatije je naglasio da cilj dijaloga nije “priznanje“, već normalizacija odnosa i naveo da EU od Beograda i Prištine u krajnjoj instanci očekuje pravno obavezujući sporazum, ali da u ovom trenutku niko ne zna šta bi mogao biti njegov sadržaj. 

“Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, mi smo dosledno spremni da pružimo svaku šansu inicijativama i rešenjima koje će ljudima u našoj južnoj pokrajini olakšati život. Beograd ostaje u potpunosti posvećen dijalogu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, jer je to jedini put rešavanja otvorenih pitanja i postizanja obostrano prihvatljivog dogovora. Mi, međutim, ne razgovaramo o ‘priznanju’, niti smo to ikad činili”, kaže Selaković. 

Kako je naveo, problem je što Priština blokira proces normalizacije time što već duže od devet godina ne primenjuje dogovor o Zajednici srpskih opština, konstantno stvara krize posežući za provokacijama i jednostranim potezima, a njihovi zapadni patroni im to tolerišu, i umesto da ih sankcionišu, oni ih praktično ohrabruju da rade na destabilizaciji regiona.