Predstojeća konferencija ,,Od Soluna do Zagreba" prilika za konstruktivnu diskusiju o evropskoj perspektivi zemalja regiona

„Vaše ekselencije,
Dame i gospodo,

Na samom početku, želeo bih da zahvalim ambasadoru Republike Grčke u Beogradu, njegovoj ekselenciji Jorgosu Diakofotakisu, na pozivu i prilici da vam se obratim.

Poziv da vam se danas pridružim predstavlja potvrdu nesebičnog angažmana i podrške Republike Grčke našoj zemlji na njenom evropskom putu. Želim posebno da istaknem i pozdravim predan angažman prijateljske Grčke i kada je reč o evrointegracijama čitavog regiona Zapadnog Balkana, imajući u vidu da je veoma aktivna na postizanju konsenzusa u Evropskoj uniji o potrebi otpočinjanja pregovora o članstvu sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

U tom smislu, posebno pozdravljam činjenicu da će upravo Grčka biti domaćin predstojeće Solunske ministarske konferencije, koja je zakazana za 24. februar, na kojoj će, pored ministara sa Zapadnog Balkana, učešće uzeti i kolege ministri iz našeg neposrednog okruženja. Iskreno verujemo da će skup „Thessaloniki to Zagreb" biti još jedna prilika za konstruktivnu i otvorenu diskusiju o evropskoj perspektivi zemalja regiona. Uveren sam da će Solun biti mesto sa koga ćemo poslati jasnu poruku o takvoj perspektivi. Želim i na ovom mestu jasno da poručim da je članstvo u Evropskoj uniji strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije.

Podsetio bih da upravo ovaj grčki grad ima veliki značaj kada je reč o evrointegracijama regiona, jer je upravo u njemu juna 2003. godine održan Samit Evropske unije i Zapadnog Balkana, a tada je usvojena zajednička Deklaracija u kojoj se jednoglasno ističe da je „budućnost Balkana u EU". Učesnici Samita tada su se složili da su demokratske vrednosti, vladavina prava, solidarnost, poštovanje međunarodnog prava, uključujući i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i mirno rešavanje konflikata i regionalna saradnja, osnovni postulati na kojima počiva EU.

Prošlo je 17 godina od ovog važnog sastanka, a u tom periodu, od zemalja regiona, jedino je Republika Hrvatska postala punopravna članica EU. Uprkos činjenici da je preduzela opšte i korenite reforme društva i države, kako bi se prilagodila vrednostima, načelima i pravilima na kojima počiva EU, Republika Srbija je otvorila tek polovinu od ukupnog broja pregovaračkih poglavlja. Takođe, u toku 2019. godine otvorena su samo dva pregovaračka poglavlja sa EU, pa se nameće zaključak da napredak u našim evropskim integracijama nije srazmeran rezultatima reformskog procesa. Zato želim da istaknem da je neophodno da dinamika otvaranja poglavlja bude unapređena i prilagođena tempu reformi koje sprovodimo i naporima koje ulažemo. U kontekstu aktivnosti na izmeni metodologije procesa pristupanja, očekujemo da nova metodologija bude transparenta, utemeljena na jasnim principima i pravilima, te objektivnim merilima, kao i da uvaži rezultate onih zemalja koje su već odmakle na putu evro-integracija, poput Republike Srbije. Proces pristupanja mora biti prožet politikom podrške naporima koji se preduzimaju, kao i vidljivim benefitima za građane država koje dosledno sprovode neophodne reforme na putu ka EU. Poštujemo pristup država članica EU da adekvatno valorizuju napore reformskog procesa i da je samo kroz individualni pristup moguće nagraditi sprovedene mere. Celokupan region teži da osigura mesto u EU i mi to snažno podržavamo, ali se, sa druge strane, moraju konstatovati i uvažiti i razlike u dosadašnjim postignućima među nama na tom putu.

U Solunu je rečeno, a što nesumnjivo stoji, da je „ekonomski prosperitet ključan za dugoročnu stabilnost i demokratiju u regionu". U tom smislu, pozdravljamo ideju EU da, prema Zapadnom Balkanu, inicira „Napredni ekonomski plan" koji bi omogućio dodatna finansijska sredstva regionu za sprovođenje reformi.

Dame i gospodo, dragi prijatelji,

Iskreno se nadamo će hrvatsko predsedavanje Savetom EU biti uspešno u svakom smislu, kao i da će Srbija ostvariti nove korake u procesu pristupanja EU. Zagreb je bio domaćin i Konferencije EU sa Zapadnim Balkanom sada već davne 2000. godine i verujemo da će Samit EU – Zapadni Balkan, zakazan za maj ove godine, pružiti dodatni podstrek politici proširenja. Očekujemo snažnu podršku svih članica EU i, imajući u vidu preuzete obaveze iz Solunske agende 2003, verujem da će majski Samit u Zagrebu biti odlična prilika da se agenda još više konkretizuje, kako bi evropska perspektiva regiona bila još jasnija i kako bismo svi ostvarili više od jednog koraka napred.

Podsećam da je Srbija posvećena regionalnoj saradnji. Kroz aktivan angažman u različitim regionalnim inicijativama nastojimo da zajedno sa partnerima iz regiona dostignemo tražene standarde i pokažemo odgovornost prilikom preuzimanja obaveza.
Podsetio bih da je Republika Srbija 1. juna 2019. godine preuzela predsedavanje Jadransko-jonskom inicijativom i Strategijom EU za jadransko-jonski region. Posebno zadovoljstvo za nas će predstavljati organizacija, u maju ove godine u Beogradu, Petog Foruma kojim je obuhvaćen i sastanak na ministarskom nivou.

U iščekivanju našeg skorog ponovnog susreta u Solunu i uz iskrene želje za uspešnu realizaciju skupa, zahvaljujem vam na pažnji."