Obraćanje ministra Đurića na SB UN u Njujorku

Obraćanje ministra Đurića prenosimo u celosti:

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, zvaničnici UN i specijalna predstavnice Zijade, Vaše ekselencije, dame i gospodo,

Dozvolite mi da počnem tako što ću vam se svima zahvaliti na kontinuiranoj pažnji u vezi sa eskalacijom krize na Kosovu i Metohiji.

Suočena sa teškim izazovima za sigurnost i dobrobit svog naroda, Srbija ostaje nepokolebljiva u svojoj posvećenosti miru, stabilnosti i punom poštovanju principa Povelje UN, Rezolucije 1244 i međunarodnog prava.

Dok se nosimo sa ovim izazovima, želim da istaknem da je Srbija u potpunosti posvećena izgradnji prosperitetne budućnosti za sve svoje građane. Govoreći kao predstavnik Srbije, mogu sa ponosom da kažem da je moja zemlja danas napredna i odgovorna članica međunarodne zajednice. Srbija je ključni evropski kontributor u nizu mirovnih operacija UN, od Bliskog istoka do Mediterana, kao i na afričkom kontinentu. Budući da je održala rekordno visoku stopu rasta BDP-a tokom više od jedne decenije, Srbija je više nego udvostručila svoj nacionalni BDP-a tokom protekle decenije. Negujemo okruženje pogodno za poslovanje koje podstiče ulaganja i inovacije. U decembru ove godine Srbija će preuzeti predsedavanje Globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju, a 2027. godine moj rodni grad Beograd će biti domaćin specijalizovane svetske izložbe Ekspo 2027, otvarajući nove mogućnosti za ceo region. U okviru inicijative Otvoreni Balkan koju su pokrenuli predsednik Vučić, premijer Albanije Rama i Vlada Republike Severne Makedonije stvorili smo jedinstveno regionalno tržište rada i u našu zemlju prihvatamo ljude iz celog regiona. Inicijative poput projekta Digitalna Srbija imaju za cilj da integrišu tehnologiju u našu ekonomiju, promovišući društvo zasnovano na znanju. Dok gradimo nove industrije i otvaramo radna mesta, posvećeni smo tome da obezbedimo da nijedna zajednica ne bude izostavljena u ovom napretku.

Nažalost, kontrast u odnosu na ono što se dešava u našoj južnoj pokrajini Kosovu i Metohiji ne može biti veći.

Kako pokazuje niz izveštaja UNMIK-a i nedavna dešavanja, u poslednje dve i po godine situacija na Kosovu i Metohiji se značajno pogoršala, a kršenje ljudskih prava i jednostrani potezi režima Aljbina Kurtija stvaraju klimu straha i nestabilnosti. Danas sam ovde da detaljno iznesem ozbiljne prestupe njegovog režima prema Srbima i da apelujem na vašu hitnu, odlučnu akciju. I kao što ćemo danas videti, pravo pitanje sa kojim se ovaj Savet suočava je da li ćemo ostati po strani dok nevini obični ljudi pate, ili ćemo preduzeti značajne korake da zaštitimo ugrožene.

Prvo, ove godine obeležavamo tužnu godišnjicu koja se ne može prevideti – navršilo se 20 godina od pogroma 17. marta 2004. godine, kada je ubijeno 28 nevinih ljudi, a ranjeno skoro 1.000 ljudi. Bio je to drugi talas etničkog čišćenja Srba posle onog 1999. godine koji je doveo do nasilnog proterivanja 250.000 ljudi i 150 srpskih crkava, kao i još 40 uništenih srpskih pravoslavnih crkava samo tog 17. marta.

Kao što sam već pomenuo, bliska prošlost za Srbe na Kosovu i Metohiji bila je bolna i komplikovana.

S obzirom na blisku prošlost, još je u većoj meri poražavajuće posmatrati nepodnošljivu sadašnjost koju je režim Aljbina Kurtija stvorio za Srbe na Kosovu i Metohiji.

Od povratka Aljbina Kurtija na vlast, njegova administracija je sistematski intenzivirala mere usmerene na izolaciju i marginalizaciju srpske zajednice. Zamislite da je vaša sopstvena valuta iznenada zabranjena, penzije oduzete, a socijalna podrška ukinuta. Za Srbe na Kosovu i Metohiji ovo nije hipotetičko pitanje – to je upravo realnost sa kojom se danas suočavaju na Kosovu i Metohiji. U septembru ove godine, teško naoružana specijalna policija upala je u pošte u opštinama sa srpskom većinom, praktično parališući svakodnevni život. Osnovna prava, poput prijave rođenja deteta ili pristupa socijalnoj pomoći koja Vlada Srbije nudi svima, postala su skoro nemoguća.

Nasilje nad Srbima je naglo eskaliralo. Samo tokom 2024. godine, više od 90 napada bilo je posebno usmereno na srpske pojedince i imovinu, pri čemu se nijedan počinilac nije suočio sa pravdom. Uznemirujući incidenti sa decom posebno su šokirali naše zajednice.

Nedavno je dete napadnuto u Severnoj Mitrovici od strane čoveka sa nožem – što je šesnaesti takav napad od kada je gospodin Kurti preuzeo dužnost. Koliko napada mora da se desi pre nego što se preduzme konkretna akcija?  

Na severu Kosova i Metohije, srpsko stanovništvo svakodnevno se suočava sa realnošću grube sile. Potpuno van bilo kojeg od postojećih sporazuma, regionom upravlja monoetnička policija lojalna Kurtiju, koja sprovodi politiku putem zastrašivanja, a ne pristanka. Takođe, Kurtijeva administracija je nametnula albanske etnonacionalističke gradonačelnike, koji su „izabrani“ praktično bez ikakve srpske podrške i nemaju legitimitet među zajednicama kojima bi trebalo da služe. Nijedan procenat podrške, a ipak vladaju.

U međuvremenu, odbijanje Prištine da poštuje Briselski sporazum, koji zahteva osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO), lišilo je Srbe čak i osnovne pravne zaštite. Pre samo dva dana, u javnoj izjavi koja ponovo otvoreno osporava osnove procesa dijaloga i vladavinu tzv. kosovskih zakona, Aljbin Kurti je naveo da uopšte ne planira da sprovodi sporazum o ZSO. Ovo nije samo odbacivanje obaveza preuzetih uz posredovanje EU, već direktna uvreda ovog Saveta i autoriteta međunarodne zajednice.

Dželjalj Svečlja, tzv. ministar unutrašnjih poslova poznat po svojim dokumentovanim nasilnim napadima na Euleks pre samo nekoliko godina, proširio je ovu uvredu kada je izjavio da njegova administracija nema nameru da sprovodi član 9. Briselskog sporazuma, koji garantuje kolektivni povratak srpskih predstavnika u tzv. kosovsku policiju na severu. Iako nije iznenađujuće, ovaj otvoreni prkos je skandalozan, podriva dugogodišnji dijalog i dovodi u sumnju spremnost Prištine da gradi mirnu budućnost. Ako sporazumi, jednom potpisani, mogu biti odbačeni i ismevani, koji nam temelj ostaje za poverenje i dijalog?

Osim toga, prištinska administracija je preduzela korake koji flagrantno krše tzv. kosovski ustav. Srpskoj listi – političkoj stranci koja je velikom većinom pobedila u sredinama sa srpskom većinom na izborima koje su podržali OEBS, EU i UNMIK, nezakonito se uskraćuje ustavno pravo da imenuje predstavnike na položaje u vlasti i u tzv. kosovskim institucijama. Ovo uskraćivanje osnovnih demokratskih prava dodatno razotkriva nepoštovanje vladavine prava i demokratskih normi na Kosovu i Metohiji. To, takođe, ukazuje na neophodnost da međunarodna zajednica osigura da postoje zaštitni mehanizmi protiv ovakvog ponašanja nakon predstojećih parlamentarnih izbora. Zašto bi bilo koji kosovski Srbin glasao na tim izborima, ma koliko mi to želeli, ako za Srbe na Kosovu i Metohiji ne važe čak ni ustavom zagarantovana prava?

Da stvar bude gora, Priština je zabranila čak i Njegovoj svetosti patrijarhu srpskom da uđe na Kosovo i Metohiju kako bi posetio Pećku patrijaršiju, svetsku baštinu Uneska, koja je i duhovno srce i istorijsko sedište Srpske pravoslavne crkve. Ovaj akt predstavlja narušavanje ne samo verskih sloboda, već i viševekovnog srpskog kulturnog nasleđa, pokazujući nepoštovanje osnovnih prava i sloboda.

Nasilje nad Srbima dostiglo je alarmantan nivo. Policijske patrole u ​​vojnom stilu i provokativni marševi tzv.kosovskih oružanih snaga koje u same po sebi ilegalne, pojačali su strah u srpskim oblastima. Samo ove godine pucano je na šestoro Srba, a da nijedna osoba nije odgovarala. Ko je pucao u leđa Dragiši Galjku? Ovo pitanje se više i ne postavlja. Etnički motivisani napadi porasli su za 50 odsto otkako je Aljbin Kurti preuzeo dužnost, sa 434 incidenta zabeležena u poslednje dve i po godine. Zamislite da se vaša zajednica svakodnevno suočava sa ovom vrstom nesigurnosti – da li biste se osećali bezbedno?

Na severu Kosova i Metohije, prištinske tzv. specijalne policijske snage preduzimaju sve agresivnije korake ka suzbijanju srpskog prisustva. Naoružani pripadnici su upali u srpske institucije, fizički napadali nenaoružane civile, pa čak i ranjavali decu. Moram da napomenem da, nažalost, imamo porast čak i u broju prijavljenih slučajeva seksualnog napada na Srpkinje, ponekad od strane tzv, kosovskih bezbednosnih zvaničnika, bez toga da usledi odgovarajući proces. Sve ovo je deo sistemske kampanje usmerene na zastrašivanje ionako duboko uzdrmane zajednice. Prošle godine, jedanaestogodišnjeg dečaka Stefana Stojanovića, zajedno sa 21-godišnjim bratom, upucao je pripadnik tzv. kosovskih bezbednosnih snaga tokom božićne povorke. Azem Kurtaj koji je pucao je de fakto amnestiran i do danas je potpuno slobodan. Kakva se to poruka šalje kada oni koji povređuju decu bivaju oslobođeni bez posledica?

Za raseljene Srbe povratak ostaje daleka i često opasna nada. Hiljade porodica koje su bile prisiljene da napuste Kosovo i Metohiju 1999. godine i dalje žive u izgnanstvu, jer povratak podrazumeva tešku diskriminaciju i lični rizik. Nedavni incidenti naglašavaju ovu surovu realnost - srpski povratnici poput Žarka Zarića i Radovana Ristića zatekli su svoje domove vandalizovane i spaljene. U periodu koji obuhvata izveštaj, zapaljene su i tri kuće u selu Novake, targetirajući srpske porodice koje su se usudile da se vrate. Danas je samo 1,9 odsto od 250.000 raseljenih Srba uspelo da se vrati svom domu. Zašto moraju da trpe takve prepreke? Kada će im biti omogućeno da povrate ono što im po pravu pripada?

Čak i oni koji pokušavaju da ostvare svoja imovinska prava se suočavaju s mogućnošću da budu uhapšeni ili se zastrašuju. Pošlog avgusta pritvoreni su Srbi Dragan Cvetković i Miloš Šošić po neosnovanim optužbama. Njihov ‘zločin’ se sastojao samo u tome što su bili Srbi na Kosovu i Metohiji. Kurtijeva administracija je nedavno usvojila nove mere ekproprijacije kojima se omogućava konfiskacija srpske zemlje, čime se oduzima imovina onima koji žele da se vrate. Nije li pravo svakog građanina da živi u svojoj zemlji bez straha da će izgubiti imovinu?

U svetlu onoga što sam upravo rekao pred ovim Savetom, želim da kažem ovo našem srpskom narodu  na Kosovu i Metohiji - niste sami. Srbija je sa vama u vašoj borbi za pravdu, dostojanstvo i bezbednost. Nećemo odustati od podrške vašim pravima da živite u miru, da podižete porodice i da čuvate vaše nasleđe.

Vaša hrabrost u suočavanju s teškoćama svedočanstvo je vaše čvrstine i snage. I dok se i suočavate sa ovim izazovima, budite uvereni da se Srbija i međunarodna zajednica bore da obezbede vaša prava, sigurnost i budućnost. Nećemo dozvoliti da se vaši glasovi ne čuju i neumorno ćemo se zalagati za vaše pravo da živite slobodno i bezbedno u zemlji vaših predaka. Svet mora da shvati da vaša borba nije samo za teritoriju – to je borba za osnovno pravo da se živi bez straha, dostojanstveno i s pravdom.

Tražimo amnestiju i puštanje na slobodu svih političkih zatvorenika koje režim Aljbina Kurtija drži zatočene. Ne može biti istinskog pomirenja, niti potpune normalizacije dok se više od osamdeset političkih zatvorenika, kosovskih Srba, ne vrate kući svojim voljenima. Svi se sećamo kolektivne amnestije koja je data mnogim bivšim pripadnicima OKV, čak i za zločine počinjene u Severnoj Makedoniji mnogo godina posle rata na Kosovu i Metohiji… Sećamo se isto tako slike Kurtijevog tzv. ministra unutrašnjih poslova Svečlje kako stoji ispred spaljenog vozila EULEKS-a, te Kurtijeve rulje koja napada američku ambasadorku Trejsi En Džejkobson u parlamentu u Prištini, dok Svečlja neprekidno mesecima blokira rad ovog tela dimnim bombama i suzavcem. Treba li sada da prihvatimo da je Milun Milenković Lune terotista, a da je Svečlja građanin koji poštuje zakone, pa čak i prihvatljiv sagovornik?

Želim da budem jasan albanskoj zajednici na Kosovu i Metohiji - Srbija nije u sukobu sa vama. Mi se sporimo s potezima i politikom režima Aljbina Kurtija, ne sa albanskim narodom. Mi shvatamo vaše želje za mirom i prosperitetom, baš kao što shvatamo i želje Srba. Pozivamo vas da odbacite politiku podela i sukoba i da nam se pridružite u traganju za budućnošću zasnovanoj na uzajamnom poštovanju, bezbednosti i saradnji. Aljbin Kurti je postao odraz režima protiv koga je počeo da se bori pre više od četvrt veka i nažalost ga je i premašio u nekim aspektima. Izrastao je u ugnjetavača, diskriminatora i onoga koji nas deli.

Hajde da zajednički zamislimo budućnost u kojoj albanska i srpska deca uče i odrastaju zajedno, u kojoj komšije podržavaju jedni druge i u kojoj od privrednog rasta imaju koristi svi. Takva budućnost je moguća, ali zato je potrebno odbaciti ekstremističku politiku koja produbljuje jaz. Stanite uz nas i tražite od tzv. kosovske vlade da poštuje sve građane i da ispunjava svoje međunarodne obaveze.

Poručujem međunarodnoj zajednici da je došlo vreme za odlučnu akciju. Prištinsko rukovodstvo pod Aljbinom Kurtijem nastavlja da podriva stabilnost, krši ljudska prava i ignoriše međunarodne sporazume. Potrebno je da za ta dela postoje jasne posledice. Moraju se uvesti sankcije protiv Kurtijeve vlade i iskazivati nulta tolerancija za dalje jednostrane poteze kojima se krše sporazumi i izaziva sukob.

Pozivamo Savet bezbednosti da obezbedi da se sprovedu u delo postojeći sporazumi, posebno Briselski sporazum, te da se Priština drži odgovornom za svoje obaveze. Realizacija Zajednice srpskih opština nije stvar izbora – to je obaveza koja zakonski obavezuje i koja se mora bez odlaganja ispoštovati. Rukovodstvo tzv. Kosova mora se prisiliti da poštuje prava svih svojih građana, te da ispunjava svoje obaveze za mir i bezbenost.

Zamislite budućnost koju možemo stvoriti ako radimo zajedno na zaštiti ljudskih prava, ako odbacimo ekstremizam i primenjujemo međunarodno pravo. Za ovu budućnost potreban su dela, ne reči. Vreme je da se Kurti postane odgovoran i da obezbedi na Kosovu i Metohiji i Srbi i Albanci mogu da žive u miru i dostojanstvu.

Na kraju izlaganja, pitam - hoće li ovaj Savet poštovati vrednosti iza kojih stoji ili ćemo dozvoliti dalju eroziju ljudskih prava? Srbija je odlučna u traganju za stabilnošću, bezbednošću i mirom. Pozivamo Savet bezbednosti da ponovo potvrdi odlučnost da štiti sve zajednice na Kosovu i Metohiji, te da obezbedi zaštitu osnovnih sloboda. Kao što je već spomenuto, da bi se istinski suprotstavio efektima eskalacije jednostranih akata Prištine, sačuvao dijalog i vaspostvio stabilnost na Kosovu i Metohiji, Beograd je 13. septembra pozvao na povratak “status quo ante” i na preduzimanje sledećih konkretnih mera:

1. Sazivanje i održavanje slobodnih i demokratskih izbora na severu Kosova i Metohije, uz učešće Misije OEPS-a i kontrolu EU;
2. Primenu člana 9. Prvog briselskog sporazuma uz kolektivni povratak kosovskih Srba u Severnu regionalnu direkciju tzv. kosovske policije“;
3. Povratak srpskih sudija i tužilaca na sudske funkcije;
4. Povlačenje specijalnih snaga, takozvane kosovske policije iz nelegalno sagrađenih baza i kontrolnih punktova na severu Kosova i Metohije, kao i njihovo povlačenje iz svih institucija koje su od 1999. pa do ilegalnog zatvaranja 2024. pružala vitalne javne i upravne usluge građanima;
5. Hitno i konačno formiranje Zajednice srpskih opština uz pripremu i usvajanje konačnog nacrta Statuta SZO na način predviđen Pravilima procedure Upravnog odbora od strane demokratskih predstavnika srpske zajednice na severu Kosova i Metohije;
6. Primena garancija Evropske unije i SAD od 28. decembra 2022. i puštanje bez odlaganja na slobodu svih političkih zatvorenika;
7. Hitno omogućavanje platnih transakcija i obavljanja poštanskih usluga.

Vaše ekselencije, dame i gospodo,

Hajde da zajedno tragamo za budućnošću u kojoj Srbi i Albanci žive jedni s drugima i međusobno se poštuju. Da bismo izgradili ovakav mir, biće potrebna hrabrost, poštovanje prošlih obaveza i negovanje poverenja. Da li ćemo iskoristiti ovu priliku ili ćemo dozvoliti da nam podela određuje budućnost? Izbor je naš, a istorija će na osnovu toga suditi o nama.

Hvala!