Nemačka je jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera i jedan od najvećih investitora u srpsku privredu

„Poštovani gospodine Bekeru,
Poštovani gospodine Harms,
Dame i gospodo,

Želeo bih, pre svega, da zahvalim gospodinu Bekeru što mi je, svojim ljubaznim pozivom, pružio priliku da se obratim ovako eminentnom auditorijumu i iznesem stavove Republike Srbije o izazovima sa kojima se suočava region iz kojeg dolazim, ali i o viziji i konkretnim predlozima kako da se oni prevaziđu.

Republika Srbija nastoji da vodi proaktivnu, jasno profilisanu i osmišljenu spoljnu politiku koja doprinosi njenom boljem pozicioniranju na regionalnom, evropskom i širem međunarodnom planu. Za Republiku Srbiju je od ključnog interesa očuvanje stabilnosti u regionu i orijentacija svih zemalja ka što intenzivnijoj saradnji u svim oblastima, jer to omogućava održiv razvoj i same Srbije. U tom smislu, unapređenje dobrosusedske i uzajamno korisne saradnje, predstavlja condicio sine qua non ukupne spoljne politike Srbije.

Srbija čvrsto veruje da je EU najbolji okvir za sve zemlje regiona i da će se u njoj najlakše ostvariti pojedinačni interesi svake zemlje ponaosob. Procesi evro-integracije, jačanja regionalne saradnje i unutrašnjih reformi u zemljama Zapadnog Balkana su u velikoj meri komplementarni. Evropska perspektiva Zapadnog Balkana suštinski je uticala na unapređenje regionalne saradnje i doprinela da se mnoga otvorena pitanja rešavaju dijalogom. Međutim, kriza sa migrantima, nepoznanice koje je doneo „Bregzit", kao i dileme koje je otvorila diskusija o budućnosti EU predstavljaju izazove bez presedana za Evropsku uniju, ali i za naš region. Jednostavnih i lakih rešenja za izazove bilo gde u svetu nema, ali Srbija smatra da je jedini ispravan smer za njihovo prevazilaženje, jačanje uzajamnih veza i stavljanje akcenta na ono što nas povezuje – a ne na ono što nas razdvaja. To je „dobitna kombinacija" za svaku zemlju pojedinačno, ali i region kao celinu.

Srbija je opredeljena da u odnosima sa susedima i zemljama regiona promoviše ,,pozitivnu agendu" - orijentisanu ka budućnosti i nastoji da se u odnosima sa svim zemljama regiona težište stavi na razvoj ekonomske i drugih vidova uzajamno-korisne saradnje. Ocenjujemo da bi to moglo da doprinese stvaranju povoljnije ukupne klime u regionu, a time i da olakša rešavanje nagomilanih nasleđenih pitanja.

Upravo iz tih razloga, Srbija je snažno podržala nemačku inicijativu za pokretanje tzv. Berlinskog procesa i sa velikom posvećenošću učestvovala u svim njegovim aktivnostima. Za R. Srbiju „agenda povezivanja" (Connectivity Agenda) predstavlja jedan od ključnih stubova „Berlinskog procesa" u celini, naše međusobne saradnje u regionu, kao i saradnje sa državama članicama EU koje su deo „Berlinskog procesa", ali i sa EK.
Želeo bih da izdvojim nekoliko postignutih rezultata u okviru „Berlinskog procesa": po ugledu na nemačko-francuski model, uspostavljena je Regionalna kancelarija za saradnju mladih, sa sedištem u Tirani, zaključen je Sporazum o osnivanju Transportne zajednice u JIE, sa sedištem u Beogradu, koja bi trebalo da počne sa funkcionisanjem do kraja ove godine i uspostavljen Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana (KIF), sa sedištem u Trstu, koji predstavlja i zastupa interese oko 350.000 kompanija.

Spremnost na saradnju koju R. Srbija pokazuje u izgradnji regionalne saobraćajne infrastrukture jeste još jedan od načina na koji pokazujemo opredeljenost za mir, stabilnost i prosperitet u regionu. Za nas je, u tom smislu, izgradnja autoputa Niš-Merdare-Priština-Tirana-Drač jedan od ključnih prioriteta. U predstojećem periodu, akcenat će biti stavljen i na realizaciju drugih infrastrukturnih projekata, poput rekonstrukcije i modernizacije pruge Niš-Dimitrovgrad, Beograd-Budimpešta, Beograd-Niš i Beograd-Bar, kao i na završetak obilaznice oko Beograda, odnosno na radove na Savi i Dunavu kao glavnim plovnim putevima, za čiju realizaciju su neophodna odgovarajuća finansijska sredstva. Pored toga, u postupku je i izrada regionalne Studije hidroenergetskog potencijala.

Kada je reč o regionalnim projektima ekonomskog karaktera, smatramo da bi u predstojećem periodu pažnju, između ostalog, trebalo posvetiti i sledećim temama: uspostavljanju zajedničkih graničnih kontrola u okviru regiona CEFTA i zajedničkog korišćenja opreme za graničnu kontrolu robe; uspostavljanju "on-line" sistema za uvoz-izvoz, gde bi se institucijama u Srbiji i drugim Stranama CEFTA pomoglo da se sve (ili skoro sve) procedure vezane za izvoz, odnosno uvoz obavljaju elektronski; jačanju sistema elektronske trgovine (E-Commerce) u regionu kroz definisanje pravila i jačanje bezbednosti učesnika. Svi navedeni predlozi su u direktnoj vezi sa Digitalnom integracijom.

Ove projekte i inicijative sam naveo u želji da podstaknem vaše interesovanje za saradnju u njihovoj realizaciji.

Dame i gospodo,

Sa zadovoljstvom konstatujem da je Nemačka jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera Srbije, kao i jedan od najvećih investitora u srpsku privredu. Republika Srbija želi da sa Nemačkom dodatno unapredi i produbi ekonomske veze, jer smo uvereni da upravo u toj oblasti možemo da, u dogledno vreme, postignemo još bolje rezultate.

U periodu januar-jul 2018. godine ukupna robna razmena između dve zemlje iznosi 2,83 milijarde evra. Izvoz Srbije u SRN je iznosio 1,15 milijardi evra, a uvoz 1,68 milijardi evra, dok je u 2017. godini robna razmena između dve zemlje po prvi put premašila iznos od 4 milijarde evra i iznosila 4,34 milijarde evra, što predstavlja povećanje od 10,3% u odnosu na 2016. godinu, kada je ukupna razmena bila manja za čak 404,3 miliona evra i iznosila oko 3,94 milijarde evra. Takođe, želim da istaknem da u Srbiji posluje preko 400 kompanija sa nemačkim kapitalom, koje zapošljavaju oko 47.000 radnika.
Ubeđen sam da će ovakvi impresivni rezultati i pozitivna iskustva vaših poslovnih ljudi i za vas koji ste danas ovde prisutni biti podstrek da ozbiljno razmotrite poslovanje u Srbiji.

Na svom putu ka punopravnom članstvu u EU, Srbija je sprovela niz reformi u ekonomskoj, ali i u oblastima vladavine prava, funkcionisanja državnih i lokalnih organa uprave, digitalizacije i sl. Time je, istovremeno, stvorila izuzetno povoljne uslove za poslovanje i investiranje stranih kompanija u Srbiji. Najbolji dokaz da se takva politika pokazala uspešnom su podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni naše dve zemlje, broju nemačkih firmi koje posluju u Srbiji i u nju investiraju, koje sam vam upravo izneo.

Koristim ovu priliku da vas pozovem da posetite Srbiju i lično se uverite da smo spremni da ponudimo izuzetno povoljne uslove poslovanja, a naši ključni interesi su povećanje nemačkih investicija u infrastrukturne projekte, saradnja u oblasti auto-industrije i energetike, poljoprivredno-prehrambeni sektor, IT i turizam. Nadam se da će rezultat ovog skupa biti odluka da i vi postanete deo impresivne nemačke poslovne zajednice u Srbiji.

Hvala na pažnji."