Ministar Dačić se obratio na 42. zasedanju Generalne konferencije Unesko

Tom prilikom, ministar Dačić je održao govor, koji prenosimo u celosti.

„Uvažena predsednice Generalne konferencije,
Uvažena predsednice Izvršnog saveta,
Poštovana generalna direktorko,
Ekselencije,
Dame i gospodo,

Izuzetna mi je čast da vam se danas obratim u ime Republike Srbije. 

Pre svega, želeo bih da, uvaženoj predsednici Generalne konferencije, dragoj Simoni , sa posebnim zadovoljstvom čestitam na izboru za ovu važnu i odgovornu funkciju. Uveren sam da će gospođa Mikulesku, i ovu dužnost, obavljati predano i uspešno.

Takođe, koristim ovu priliku da, prethodnom predsedniku Generalne konferencije gospodinu Santiagu Irazabal Mouraou, zahvalim na posvećenom i požrtvovanom radu u obavljanju ove visoke funkcije, u protekle dve godine, i da mu poželim uspeh u daljem radu. 

Ekselencije,

Zajednička ideja država članica Uneska da se, kroz jačanje saradnje u domenu kulture, obrazovanja, nauke, informacija i komunikacija, može postići značajan korak napred na planu očuvanja mira, posebno dobija na značaju u aktuelnom trenutku globalnih previranja. Naša saradnja danas, više nego ikada ranije, otvara put ka prihvatanju različitosti i jačanju međusobnog razumevanja. 

Republika Srbija, odana principima međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija, uvek je spremna da, konstruktivnim pristupom, dogovorom i u bliskoj koordinaciji sa ostalim državama članicama, doprinese što efikasnijem radu Organizacije i ostvarivanju njene plemenite misije. 

Stalna predstavnica Republike Srbije pri Unesku, Tamara Rastovac Siamašvili nastojala je da tokom prethodne dve godine, kao predsedavajuća Izvršnog saveta, i to u izuzetno teškom globalnom trenutku punom izazova, efikasno i pragmatično doprinese kompromisnom rešavanju svih spornih pitanja u Unesku, sa ciljem jačanja uloge ove Organizacije. Koristim priliku da, svima vama, zahvalim na saradnji i podršci koju ste joj pružili tokom predsedavanja.

Sa željom da tim putem nastavimo naše delovanje u ovoj Organizaciji, Republika Srbija je podnela kandidaturu za Izvršni savet Uneska, na izborima koji će se održati na tekućem zasedanju Generalne konferencije. Republika Srbija od država članica očekuje podršku, uverena da će, i ovoga puta, opravdati vaše poverenje.

Nastavićemo da aktivno doprinosimo radu ove posebno važne organizacije, pružajući podršku svim važnim procesima, neophodnim za njeno delotvorno funkcionisanje. U tom kontekstu, Republika Srbija podržava usvajanje budžeta Organizacije za period 2024-2025. godine, kao i Programa i budžeta za period 2026-2029. godine.

Dame i gospodo, 

I pored napretka koji smo ostvarili u pojedinim sferama delovanja Uneska, nažalost, i dalje se suočavamo sa brojnim izazovima, koji iziskuju ulaganje dodatnih napora, kako bismo osigurali stabilniju i sigurniju budućnost za sve. Stoga je potrebno veće razumevanje međusobne povezanosti svih izazova sa kojima se trenutno suočavamo, a koji zahtevaju zajedničko delovanje, solidarnost i efikasniji multilateralizam.

Želeo da istaknem da se prioriteti Republike Srbije, u velikoj meri, podudaraju sa prioritetima i ciljevima Uneska.

Verujemo da je rodna ravnopravnost u osnovi razvoja svakog društva. Republika Srbija je usvojila set dokumenata kojima se garantuje puna rodna ravnopravnost, u svim segmentima društvenog života, i ukazuje na značaj i neophodnost kontinuiranog osnaživanja položaja žena. Nastavljamo da preduzimamo korake, u skladu sa Strategijom za rodnu ravnopravnost i Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, koji je usaglašen sa pravnim tekovinama Evropske unije i svim međunarodnim obavezama. 

Duboko verujem da ćemo, i u periodu koji je pred nama, nastaviti da zajednički doprinosimo promociji rodno odgovornih politika, a na dobrobit čitavog društava.

Posebno mi je drago što smo ove godine obeležili jubilej koji je i Unesko uvrstio u svoj kalendar - 150 godina od rođenja Nadežde Petrović, jedne od začetnica poštovanja načela rodne ravnopravnosti u Srbiji i našem regionu. Ova velika umetnica, borac za ženska prava, altruista, rodoljub i ratna bolničarka zauzima posebno mesto u istoriji srpske kulture i kulturnog nasleđa naše zemlje. Njen svestrani rad i društveni aktivizam ilustruju kako upravo kultura i umetnost mogu da pomognu u savladavanju brojnih socijalnih, ekonomskih i drugih izazova sa kojima se svi suočavamo. Kako je, i sama Nadežda Petrović, govorila umetnici moraju biti veliki učitelji, ne samo svog već svih naroda, a njihovi pogledi moraju biti širi od granica njihovih paleta.

Dame i gospodo, 

Pristup inkluzivnom i kvalitetnom obrazovanju nije samo osnovno ljudsko pravo, već je ključ napredak svakog društva i svakog pojedinca. Stoga bih želeo da naglasim da je osnovno i srednje obrazovanje u Republici Srbiji besplatno, kao i visoko obrazovanje za talentovane i studente loše materijalne situacije. Takođe, doprinos Republike Srbije se ogleda i u uključivanju migranata i interno raseljenih lica u ostvarivanju prava na obrazovanje. Nacionalnim manjinama je omogućeno učenje na maternjem jeziku, a posebna pažnja u našem obrazovnom sistemu je posvećena marginalizovanim grupama, posebno pripadnicima romske populacije.

Neznanje rađa predrasude, a predrasude sukobe. Obrazovanje, kao stub održivog razvoja, mora biti u službi prevencije svakog oblika ekstremizma, koji ugrožava ne samo obrazovanje, već i kulturnu raznolikost i rodnu ravnopravnost.

Čvrsto verujemo da znanje i nauka igraju jednu od ključnih uloga u ubrzavanju aktivnosti ka implementaciji Agende 2030. Stoga sam ponosan da je, na predlog Republike Srbije i grupe država („like minded countries“), Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila rezoluciju kojom se period od 2024. do 2033. godine proglašava Međunarodnom dekadom nauka za održivi razvoj. Ovu dekadu moramo iskoristiti da sve naučne kapacitete stavimo u funkciju razvoja i osnaživanja svakog pojedinca. 

Takođe, verujemo da, u fokusu Uneska, mora biti i borba za slobodu mišljenja i izražavanja, posebno medijskog, sa brigom za bezbednost novinara, kao neodvojivim delom te slobode.

Ekselencije,

U skladu sa Agendom 2030 i potrebama afričkih zemalja, Republika Srbija je, u sprovođenju Prioriteta Afrika, angažovana kako globalno, tako i na nacionalnom nivou, pružajući doprinos Afričkom fondu za svetsku baštinu.

Takođe, želeo bih da naglasim da i kroz program „Svet u Srbiji“, kojim se godišnje stipendira oko dve stotine studenata iz zemalja u razvoju širom sveta, beleži izuzetne rezultate i demonstrira naše trajno opredeljenje da negujemo i razvijamo saradnju sa zemljama Afrike. 

Dame i gospodo, 

Konvencijama i različitim programima u domenu kulture, Unesko nesumnjivo doprinosi, kako približavanju i čvršćem povezivanju naših naroda, tako i očuvanju kulturne baštine od univerzalne vrednosti. O tome svedoči i nedavni upis Arhiva Prvog samita nesvrstanih zemalja u Uneskov Međunarodni registar „Pamćenje sveta” u kome su učestvovale zemlje sa čak tri kontinenta.

Unesko ponosno čuva 1073 dobra svetske kulturne i prirodne baštine, koja su upisana u 167 država članica, a što u površini predstavlja 10 miliona kvadratnih kilometara. 

Kako je Republika Srbija, kao mala zemlja na jugoistoku Evrope, doprinela ovim impresivnim podacima? Dozvolićete mi da navedem samo dva primera, a koji na dobar način ilustruju našu prekograničnu i regionalnu saradnju.

Srednjovekovni nadgrobni spomenici Stećci, zajednička regionalna nominacija Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske i Crne Gore, dokazuju da kulturno nasleđe nema granice. Stećci, kao deo zajedničke tradicije i kulture naroda koji žive na ovim prostorima, postali su deo svetske baštine.

Da li vam je poznato da je pentalateralni rezervat biosfere Mura –Drava - Dunav, zbog svojih izuzetnih svojstava i prostranstva na 930.000 hektara, u dužini od 700 kilometara popularno nazvan Evropskim Amazonom? Ovakve nominacije Uneska, u kojima je Republika Srbija jedan od ključnih učesnika, pružaju nemerljiv doprinos regionalnoj saradnji, stabilnosti i čvrstom opredeljenju za mir na njenom putu ka Evropskoj uniji.

Ekselencije, 

Jedan od naših prioritetnih zadataka je podizanje svesti o sve većoj ugroženosti svetskog nasleđa, usled različitih faktora kao što su klimatske promene, oružani sukobi i često odsustvo primene adekvatnih mera koje preporučuju normativni instrumenti iz ove oblasti. 

Vrhunac srpske srednjovekovne umetnosti na najreprezentativniji način je predstavljen u četiri srpska manastira na Kosovu i Metohiji, upisanih na Listu svetske baštine: Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija i Bogorodica Ljeviška. Srpsko kulturno istorijsko nasleđe na Kosovu i Metohiji, gde se nalazi 1.300 svetinja, od nemerljivog je značaja, ne samo kada je reč o nacionalnom identitetu Srbije, već predstavlja deo vredne evropske i svetske baštine. 

Nažalost, to nasleđe je konstantno izloženo pokušajima preimenovanja, revizije nepobitnih istorijskih činjenica i fizičkom skrnavljenju. Međunarodne snage, sa zadatkom da čuvaju srpsku i svetsku kulturnu baštinu, raspoređene su samo na pojedinim kulturnim dobrima. Verujem da su vam detaljno poznate tragične činjenice, kada je reč o našoj kulturnoj baštini na Kosovu i Metohiji i permanentna ugroženost njene zaštite. 

Stoga bih želeo bih da naglasim da će Republika Srbija nastaviti da se zalaže protiv politizacije kulturne baštine i ostalih pitanja u nadležnosti ove Organizacije, kao i protiv izazivanja novih podela, zategnutosti i konfrontacije unutar samog Uneska. Smatramo da je naš zajednički zadatak da težimo smanjenju tenzija i podela koje su obeležile protekli period.

Dame i gospodo,

Ono što nam je potrebno, posebno u vremenu podela, previranja i sukoba u svetu, je veće razumevanje i spremnost na kompromis. Utoliko je naša saradnja u okviru Uneska jednako važna, kako za današnje, tako i za sve buduće generacije. Budite uvereni u spremnost Republike Srbije da nastavi da aktivno doprinosi ovoj važnoj Organizaciji, a nadam se i kroz nastavak našeg rada u Izvršnom savetu Uneska.

Hvala na pažnji!“