Ministar Dačić na otvaranju Međunarodne konferencije o medijaciji, sprečavanju i rešavanju konfikata u nastajućoj paradigmi

„Dame i gospodo, uvaženi profesori, dragi gosti iz sveta, dobro nam došli u Beograd.

Veoma me raduje da ćete na ovom skupu razmatrati neka od najvažnijih pitanja današnjice. Ta pitanja su od sudbinskog značaja za sve nas, a verujem da će ona biti nesputano sagledavana i razmatrana u akademskoj razmeni mišljenja u kojoj se mogu poroditi mnoge korisne ideje. Siguran sam da se na skupu ove vrste može mnogo više postići nego na pojedinim formalnim međunarodnim konferencijama na kojima su isključivi učesnici predstavnici država.

Srbija ima i previše istorijskih iskustava, koja su joj, osim velikih žrtvovanja i patnje, donosila i neizmerne radosti zbog oslobođenja od nasilnika i okupatora, pa sve do stvaranja spoljne politike koja je doživljavala brojna priznanja u svetu. Naša prestonica Beograd bila je mesto istorijskih susreta vekovima unazad, a u XX veku bili smo centar sveta nesvrstanosti. Danas, naša spoljna politika drugačija je od tog vremena, ali sve ono što je vredno i nataloženo u nama ostavilo je neizbrisiv trag i izgradilo posebnost ovog našeg podneblja. Beograd je mesto susretanja, mesto gde se slobodno može izreći svaka misao o ličnim uverenjima i nazorima, bez obzira na različitosti.

Mi smo uvek bili most između Istoka i Zapada, a i između Severa i Juga, često smo zbog toga trpeli, ali nam je narod tako sazdan da mi uglavnom pamtimo ono što je iz takvih susretanja bilo korisno i plemenito. Zato mislim da je vrlo dobra ideja što je Konflaks centar pozvao sve vas iz različitih krajeva sveta, iz različitih kultura, da razmenjujete viđenja o savremenim svetskim izazovima. Posebno zadovoljstvo izaziva činjenica da će posle ove konferencije ovde biti održan kurs o medijaciji, koji će pomoći polaznicima da sa svake strane sagledaju osetljivost, odgovornost i veliki značaj mirovnih misija širom sveta.

Dame i gospodo,

Skoro 30 godina nakon završetka hladnog rata svet se suočava sa kompleksnim izazovima za međunarodni mir i bezbednost. Može se reći da postoji direktna korelacija između siromaštva, ekonomskih i socijalnih problema, s jedne, i oružanih konflikata, ekstremizma, međunarodnog terorizma i organizovanog kriminala, s druge strane. Političke neizvesnosti, rastuća ekonomska kriza, klimatske promene, nestašice hrane i vode, nekontrolisana urbanizacija, i drugi globalni problemi utiču na jačanje polarizacije, produbljavanje jaza između bogatih i siromašnih, širenje ekstremizma i mržnje i proliferaciju konflikata širom sveta.

Svedoci smo militarizacije spoljne politike, i smanjivanja prostora i mogućnosti za diplomatsko i multilateralno delovanje. Strane u sukobu manje se oslanjaju na diplomatiju, a sve više na upotrebu sile u traženju rešenja. Uloga diplomatije, Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija u sprečavanju i rešavanju konflikata sve je slabija. Odnosi i nepoverenje između stalnih članova Saveta bezbednosti praktično su blokirali rad ovog najvažnijeg svetskog foruma za očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti, što se vidi prilikom rešavanja skoro svih pitanja koja se nalaze na dnevnom redu ovog važnog tela UN.

Nema na vidiku političkih rešenja za postojeća krizna žarišta, humanitarna situacija na terenu se pogoršava, a oružane borbe intenziviraju. Većina konflikata u savremenom svetu je u toj meri fragmentizovana i isprepletana sa ekstremizmom i međunarodnim terorizmom da je teško smisliti način ili preduzeti konkretne korake da se sukobi i nasilje zaustave ili barem stave pod kakvu-takvu kontrolu.

Nažalost, i Srbija je na samom kraju prošlog veka bila izložena brutalnoj agresiji, što je posledično kulminiralo najdrastičnijim separatizmom albanske nacionalne manjine u našoj južnoj pokrajini Kosovu i Metohiji. Razni su izgovori činjeni da se opravda pokušaj nasilnog otcepljenja teritorije jedne suverene članice Ujedinjenih nacija, ali nijedan nije izdržao ni malo ozbiljniji test logike, načelnosti i pravičnosti, a neće ni politike. Zamislite da bilo koja nacionalna manjina u vašim zemljama, izgovarajući se svim i svačim, a najčešće upotrebom neistina, proglasi deo vaše suverene teritorije kao novu državu! Gde bi nas to dovelo?

Mi poslednjih pet godina pokušavamo sa Prištinom, uz posredovanje Evropske unije, da dođemo do rešenja, čineći nadljudske napore da često mirimo nepomirljivo, ali nam to sve teže polazi za rukom, jer druga strana u dijalogu ne pristupa na isti način. Svejedno, ne odustajemo od daljih napora, jer mi jesmo iskreno za kompromise, ali naravno ne za one koji bi značili poništavanje našeg naiconalnog i državnog bića i suštine.
Dragi prijatelji,

Veoma nas uznemirava to što se uporedo pojavljuju nove krize i opasnosti od oružanih sukoba u raznim delovima sveta. Najveću zabrinutost svakako izazivaju tenzije i zveckanje oružjem među državama sa značajnim vojnim potencijalima, uključujući i nuklearno oružje. Najopasnija je situacija na Korejskom poluostrvu koja preti da izmakne kontroli i dovede do ratnog sukoba sa potencijalno ogromnim brojem žrtava.