Ministar Dačić na Godišnjem sastanku Višegradske grupe i Zapadnog Balkana u Bratislavi

Na plenarnom delu sastanka se raspravljalo o reformskim i integracionim procesima u regionu Zapadnog Balkana, a bilo je i prilike da učesnici razmene mišljenja o zajedničkoj evropskoj budućnosti u novom geopolitičkom kontekstu. Nakon plenarnog dela sastanka su usledile dve kraće prezentacije, o rezultatima konferencije "Think Visegrad", održane ranije istog dana u Bratislavi koja je okupila NVO regiona Zapadnog Balkana, Hrvatske i Slovenije, dok se druga prezentacija odnosila na predstavljanje rada Fonda za Zapadni Balkan od strane njenog izvršnog direktora.

U nastavku je integralna verzija govora prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića koji je tom prilikom održan.

„Uvaženi ministre Lajčak,
Poštovane kolege ministri,
Dragi prijatelji,

Dozvolite mi na početku da Vas pozdravim i zahvalim našem domaćinu Slovačkoj na organizaciji i pozivu na ovaj skup.

Republika Srbija, a nadam se da to mišljenje dele i ostale kolege iz regiona, u članicama Višegradske grupe vidi, pre svega, iskrene prijatelje i posvećene partnere koji kontinuirano pružaju podršku našem regionu i pomažu nam na putu na kome su nekada, ne tako davno, i same bile. U tom smislu, Višegradsku grupu vidimo i kao dobar model i primer regionalne povezanosti i saradnje.

Napor i posvećenost koje svi mi ulažemo u evropski projekat, dokaz su da svi zajedno delimo istu viziju, istu ideju ujedinjene Evrope gde ima mesta za svakog ko je prihvata i baštini njene vrednosti - da nismo isti, ali smo ravnopravni; za svakog ko je spreman da pruži ruku i da pruženu ruku prihvati; za svakog ko je spreman da primi izvinjenje, ali kad pogreši i da ga hrabro pruži; za svakog ko poštuje ne samo potpisan dogovor, već i datu reč. To je Evropa kakvoj, siguran sam, svi mi stremimo.

Uvažene kolege,

U proteklim decenijama velikih promena koje su menjale naš kontinent u najširem smislu, male zemlje, poput Srbije, su pokušavale da pronađu svoje mesto i da, menjajući i unapređujući sebe, pruže doprinos izgradnji bolje Evrope za one koji će doći posle nas. Srpsko društvo je prolazilo i prolazi kroz, nekad manje a nekad više, bolne procese strukturnih reformi u svim oblastima. U tom kontekstu je stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju dodatno trasiralo naš započeti reformski put i olakšalo proces postepenog usklađivanja našeg sistema sa standardima Evropske unije. Usvajanje i dostizanje tih standarda jedan je od prioritetnih ciljeva svih naših vlada u poslednjim decenijama.

Proces reforme društvenog sistema za nas je neodvojiv od procesa evropskih integracija, a napredak u reformama bi trebalo da prati i napredak na putu integracija. Cilj, međutim, nije samo otvaranje poglavlja, već je cilj njihovo zatvaranje dostizanjem standarda. Aktuelna reforma pravosuđa u Srbiji je uveliko u toku i sprovodi se u saradnji sa Venecijanskom komisijom. Podsetiću vas da su u postupku ustavnih izmena, koja je u toku, u potpunosti uvažene preporuke Venecijanske komisije. Strateški dokument Program ekonomskih reformi (Economic Reform Programme) se redovno izrađuje i realizuje u skladu sa smernicama Evropske komisije. U finalnoj smo fazi usvajanja nove Medijske strategije, široko inkluzivne, kojom će biti uspostavljeni jasni standardi za regulisanje ove oblasti. Sprovedene su sve korektivne mere neophodne za uklanjanje Srbije za „sive liste" FATF, što očekujemo da će biti realizovano već u junu. Pre samo nekoliko dana usvojen je i Zakon o sprečavanju korupcije. Do sada smo uradili dosta, ali smo svesni da je dug put i dalje pred nama. Sve reforme koje sprovodimo ne radimo samo zato što želimo da postanemo članica Evropske unije, već prvenstveno zbog nas samih.

Sve ovo, naravno, predstavlja samo mali deo velike reforme koju sprovodimo u Srbiji, zajedno sa našim evropskim partnerima. Moram da istaknem da je privrženost Srbije pristupnom procesu i članstvu u Evropskoj uniji, ali i sprovođenju brojnih društvenih reformi, regionalnoj saradnji, kao i normalizaciji odnosa sa Prištinom, prepoznala i Evropska komisija u svom izveštaju o napretku iz aprila 2018. godine. Stoga vas uveravam da odlučno, i ništa manje predano i posvećeno, nastavljamo da sprovodimo dalje reforme u skladu sa ocenama i preporukama iz ovog izveštaja i sa nestrpljenjem očekujemo najnoviji izveštaj u narednim danima.

Sa druge strane, dozvolite mi da primetim da uslovljavanje napretka Srbije na putu ka EU, kroz ocenjivanje napretka u dijalogu sa Prištinom, gubi smisao, jer se ne zasniva samo na doprinosu Beograda samom dijalogu, već i na nemogućnosti da bilo ko, uključujući tu i najvažnije međunarodne partnere, utiče na Prištinu da sprovede preuzete obaveze. A na kraju je Beograd taj koji trpi posledice, uprkos svojoj konstruktivnoj politici. Stoga sa pravom očekujemo da zastoj u dijalogu o normalizaciji odnosa, izazvan jednostranim postupanjem Prištine usled grubog kršenja CEFTA, čime se ozbiljno narušava i ukupna regionalna saradnja, neće uticati na dalju dinamiku pristupnih pregovora Srbije, kao i na odluku država članica da odobre otvaranje novih pregovaračkih poglavlja. Niko nas neće pokolebati u uverenju da se samo razgovorom može očuvati regionalna stabilnost i da postupamo odgovorno prema svima, i u regionu, a i šire, svojim stavom da podržavamo dijalog o normalizaciji odnosa sa Prištinom i ne želimo da uvodimo recipročne mere kojima bi dodatno zaoštravali situaciju. Upravo zato sa pravom smatramo da će nastavak dijaloga biti moguć tek nakon što Priština ukine takse.

Dame i gospodo,

Na svom dosadašnjem evropskom putu, Srbija je sistematski pristupala rešavanju svih postavljenih zadataka, ali je i hrabro prihvatala sve izazove na koje je nailazila, svesna da je Unija pokretna meta a proces pristupanja živ i dinamičan proces. Prisetimo se samo velike migrantske krize 2015. godine i zapadnobalkanske rute koja je prolazila i kroz Srbiju. U toku najvećeg talasa, kroz Srbiju je prošlo preko 700.000 ljudi, prema kojima smo ispunili sve obaveze preuzete međunarodnim ugovorima i obezbedili poštovanje ljudskih prava zagarantovanih Ustavom. I više od toga, dodali smo i ljudsku dimenziju stvaranjem klime tolerancije, solidarnosti i humanosti, koja nije predviđena ni paragrafima niti zakonskim okvirima.

Svesni smo, takođe, da i sama Evropska unija prolazi kroz veoma dinamičan i turbulentan period. Od ekonomskih problema, visoke nezaposlenosti, sporog privrednog rasta i mogućnosti ugrožavanja slobodne trgovine, preko krupnih društvenih pomeranja na političkoj sceni, spoljašnjih pretnji i izazova poput terorizma, migracija i tenzija u transatlantskom partnerstvu, pa sve do važnog izazova kakav je Bregzit. Reformski procesi u EU, započeti usled izmenjenih međunarodnih okolnosti, ali i novih trendova u samoj EU, traju već nekoliko godina. Mi najbolje razumemo potrebu za reformisanjem i upravo stoga smatramo da se procesi konsolidacije Evropske unije i procesi proširenja, sa druge strane, međusobno ne isključuju, već da su komplementarni i da treba da se odvijaju istovremeno. Jača i jedinstvena Evropa je potrebna i nama, kao kandidatima, kao što je jača i sigurnija Srbija potrebna Evropi. Uspešne politike ne treba menjati a politika proširenja Evropske unije se pokazala upravo kao takva, jedna od najuspešnijih.

Dragi prijatelji,

Svesni smo izazova i problema koji su pred svima nama. Imamo isti cilj kome težimo, pitanje je samo na koji način ćemo preći taj put. Iskustvo nam je, ne jednom, pokazalo da kada nastupamo zajedno, kad promovišemo pozitivnu agendu, stavljanjem potreba ispred razlika, i saradnje ispred problema, možemo da napravimo iskorak. Svetli primeri takve saradnje u regionalnom kontekstu jesu pokretanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih i Fonda za zapadni Balkan. Ove dve institucije su neposredan rezultat naše saradnje, čije uspehe zajedno pratimo i ponosimo se. Dugogodišnji i složeni pregovori oko osnivanja Fonda za zapadni Balkan, osnovanog inače po uzoru na Međunarodni višegradski fond, omogućili su stvaranje formule koja je kasnije uspešno primenjena i prilikom osnovanja Regionalne kancelarije za saradnju mladih, ali i Transportne zajednice.

Zaključujući svoje izlaganje, još jednom želim da naglasim da je punopravno članstvo u EU ključni spoljnopolitički prioritet Srbije ali i dugoročno opredeljenje našeg društva. U tom smislu, mi ne očekujemo nikakve poklone, već samo pravednu valorizaciju onoga što smo postigli. Smatramo da je i Srbiji i čitavom regionu mesto u EU i da bez integrisanog zapadnog Balkana evropski prostor nije kompletan. Evropa ne bi trebalo da zbog svojih problema ne obraća dovoljno pažnje na neposredno susedstvo, jer je uprkos svim kritikama, evropski projekat najveći garant mira i stabilnosti u svetu.

Hvala Vam!"