Đurić: Srbija ponovo žrtva ideološkog lova na veštice

Đurić, koji je gostujući na RTV u studio doneo primerak Dejtonskog sporazuma, rekao je da ne želi da se meša u ustav druge države, ali želi da pokaže da Srbija poštuje taj sporazum i to ne samo u delu poštovanja teritorijalnog integriteta, već i nadležnosti Republike Srpske.

Podsetio je kritičare da Srbija okupljanjem svog naroda sa ciljem negovanja nacionalnog identiteta čini ono što je i predviđeno sporazumom.

Dodao je da je ruka saradnje pružena i Federaciji BiH i da neki političari iz te zemlje svojim napadima žele da sakriju svoj etnonacionalizam i želju da preseku veze Srbije i RS, što Beograd nikada neće prihvatiti.

„Žalosno je što se Bećirović, Konaković, Lagumdžija bave gaženjem Dejtonskog sporazuma, koji je za nas u političkom smislu sveta knjiga. Mi ga čuvamo od svih onih koji bi hteli da razgrade teritorijalni integritet Srbije, ali i svim srcem i strasno od onih koji bi da ugaze nadležnosti RS“, objasnio je Đurić.

Ukazao je na odgovor predsednika Srbije Aleksandra Vučića ambasadi SAD u Sarajevu, u kojem je ponovio posvećenost poštovanju svih sporazuma, ali i postavio pitanje gde stoji da nadležnosti u oblasti imovine mogu da se oduzimaju entitetima i prenose na federalne vlasti, a to je jedan od ključnih uzroka krize koje potresaju BiH.

„Što se tiče našeg Sabora, nama je baš merak da se nalazimo i nastavićemo da se srećemo, da se povezujemo, ali ne na štetu bilo koga drugog, već u cilju jačanja našeg identiteta, negovanja jezika, tradicije i kulture, a želimo da pomognemo i drugima da neguju jezik, tradiciju, kulturu, jer su oni naše komšije i prijatelji, a za mene i braća. Neću da dozvolim da nas svađaju Bećirovići, Konakovići i razne druge političke struje. Moramo da sarađujemo“, poručio je Đurić.

Kazao je da je ustavna obaveza i strateško opredeljenje Srbije da pomaže Srbima u regionu da čuvaju svoj regionalni identitet, svoj srpski identitet, da neguju ostvarena prava i nivo autonomije.

„Smatramo da to nije na štetu bilo koga drugog, već da doprinosi harmoničnim odnosima u regionu. Jedino što ne doprinosi harmoničnim odnosima je zlonamerna interpretacija Sabora. Srbija je u Deklaraciji jasno rekla da je zemlja budućnosti koja je fokusirana na ekonomski razvoj, jedan od prioriteta je članstvo u EU, što ne pominju ni pojedini međunarodni zvaničnici. To je, nažalost, očekivano i deo onoga što se dešava Srbiji, koja je žrtva ideološkog lova na veštice zbog svog geopolitičkog pozicioniranja“, objasnio je Đurić.

Kazao je da je neophodno razgovarati i sa onim političkim snagama sa kojima ima određena neslaganja, kako bi se povećao stepen razumevanja za Srbiju.

„Trudiću se da idem u sve evropske prestonice i tamo gde vlada najveća skepsa, da objasnim šta zapravo radimo i koliki doprinos Srbija daje regionalnom miru, razvoju regionalne ekonomije“, naglasio je.

Na konstataciju da se sutra sastaje sa ambasadorom BiH u Srbiji i pitanje šta će mu reći, Đurić je kazao da će prijatelju Aleksandru Vranješu koji dolazi iz RS, poželeti dobrodošlicu.

„Siguran sam da ćemo imati produktivan i plodonosan razgovor. Siguran sam da će izbalansirano preneti stavove svoje zemlje, a ne samo jednog entiteta“, istakao je on.

Na pitanje kako će sarađivati sa svojim kolegom iz BiH, ukazao je da je to neko ko je pokušao da Srbiji stavi etiketu genocidnog naroda, ali da, ko god da je izabrani predstavnik BiH, on ima dužnost da sa njim razgovara.

Negirao je da je Svesrpski sabor odgovor na Rezoluciju o genocidu u Srebrenici.

„Sabor je izraz potrebe, htenja i želje ove zemlje da vodi računa o svojim sunarodnicima u RS, da podržavajući integritet BiH i Dejtonskog sporazuma podrži prava Srpske, našeg naroda, i to ne na uštrb bilo koga drugog“, naglasio je.

Na pitanje što u prošlosti to niko nije radio, Đurić je kazao da je samo predsednik Vučić počeo da gradi škole u RS, podržavao izgradnju bolnica, omogućio snažnu saradnju u ekonomskom sektoru, doprineo ekspanziji srpskih kompanija na BiH.

„Mi smo spremni da saradnju imamo i sa Federacijom. Vučić je, podsetio bih, nudio izgradnju škola i u tom delu BiH“, dodao je on.

Đurić je, upitan da li Deklaracija i da li vlada u Beogradu podržavaju početak procesa mirnog razduženja Srpske od drugog entiteta, istakao da se Srbija nikada na neprimeren način neće mešati u fundamentalna pitanja BiH.

„Mi kao garant Dejtona uz podršku teritorijalnog integriteta BiH snažno insistiramo na nadležnosti Srpske u okviru BiH. Ono na čemu mi insistiramo piše u Deklaraciji, ali opšti trend je da se iskrivljuju naše reči, da pogrešno predstavljaju tekst“, kritikovao je.

Upitan da li će primedbe koje stižu odložiti proces ratifikacije Deklaracije Sabora u Skupštini, istakao je da će svi rokovi biti ispoštovani.

Đurić je kazao da to neće poremetiti odnose Srbije sa bilo kim suštinski u regionu ko nije tražio priliku da je napadne verbalno i politički, a neće promeniti suštinski ni kurs Srbije, a to je kurs saradnje, ispružene ruke, nastavka reformi, ekonomskog razvoja.

„Postoje mnogi kojima se to ne dopada pa žele da prikažu Srbiju kao strašilo 90-ih“, konstatovao je.

Protestna nota BiH Crnoj Gori, prema njegovim rečima, je posledica, a uzrok je mnogo dublji, a to je da postoje politički centri odlučivanja u regionu koji žele da Srbiju prikažu kao strašilo, koji su nezadovoljni dinamikom kojom Srbija obnavlja svoj uticaj, razvija.

„Takvi političari žele da seju strah jer nemaju šta da nude svojim biračima. Naša namera je da negujemo našu kulturu, tradiciju i saradnju, pružimo ruku svima. Naravno da nećemo da ćutimo, zbog čega nekome ko površno gleda sa strane može da deluje da se opet svađamo“, rekao je.

Đurić: Kurtijev režim grobar svih sporazuma, nema prihvatanja članstva tzv. Kosova u UN

Etnonacionalistički režim Aljbina Kurtija je grobar svih sporazuma Beograda i Prištine, rekao je on, ističući da je za Srbiju neprihvatljivo članstvo tzv. Kosova u Ujedinjenim nacijama.

Na pitanje da li se njegova poruka da se rešenje pitanja Kosova i Metohije može tražiti samo u okviru Rezolucije 1244 SB UN i kroz konstruktivni dijalog odnosi na Briselski sporazum iz 2013. ili onaj od prošle godine sa Aneksom iz Ohrida, Đurić je za RTV rekao da postoji jedan jedini Briselski sporazum, osnovni o normalizaciji odnosa, potpisan 19. aprila 2013. godine, a zatim i ratifikovan u prištinskom parlamentu.

"Što se tiče zaključaka iz Ohrida, oni nisu ni potpisani, ni ratifikovani, čak ni u parlamentu u Prištini. Nisu čak ni pravnu formu imali, i predsednik Aleksandar Vučić se jasno ogradio nakon razgovora u Ohridu da za Srbiju članstvo tzv. Kosova u UN nije prihvatljivo ni pod kakvim uslovima“, istakao je Đurić.

Na konstataciju da ta rezerva nigde ne piše, pojasnio je da izjave predsednika, premijera ili ministra spoljnih poslova imaju karakter međunarodne pravne obaveze, pa i činjenica da je Vučić rekao javno da je za Srbiju neprihvatljivo članstvo tzv. Kosova u UN - ima snagu međunarodne pravne pozicije Srbije.

"On je rekao da Kosovo i Metohija nikada ne mogu da budu član UN, na desetine puta na sastancima i nebrojeno puta javno. KiM za Srbiju nije, niti će biti član UN, ni suverena strana država. To je pozicija Srbije“, podvukao je šef srpske diplomatije.

Na primedbu da je ohridski aneks postao deo pregovaračkog okvira sa EU, odnosno poglavlja 35, Đurić je rekao da to ima pravnu snagu za države od kojih većina i inače priznaje tzv. Kosovo, ali ne i Srbija.

Podsetio je da je Ana Brnabić, dok je obavljala funkciju premijerke, tražila i u pisanoj formi od EU da budu izbačeni neki elementi za koje su u Uniji želeli da budu ubačeni u okvir, pre svega u vezi sa Savetom Evrope. Zahvaljujući tome, dodaje, Priština i nije postala član SE.

Đurić je posebno ukazao da je 28 zemalja povuklo priznanje tzv. Kosova, do čega je, velikim delom, došlo i zbog razgovora predsednika Vučića sa liderima tih država.

Na pitanje da li njegova izjava o rešenju kroz konstruktivni dijalog u skladu sa Rezolucijom 1244 i međunarodnim pravom ima istu snagu danas, kao i pre 25 godina, odgovorio je da iako je na svojoj koži tokom šest i po godina na čelu Kancelarije za KiM osetio odsustvo institucija Srbije, to ne daje pravo za malodušnost i za odustajanje od insistiranja na međunarodnom pravu.

"Ne možemo da se složimo u karakteru tih sporazuma, jer se decenijama tokom vođenja pregovora, vodilo računa da bude, s jedne strane u okvirima našeg Ustava i Rezolucije 1244, a da bude okrenuto iznalaženju kompromisa i stvaranju preduslova da Srbija dobije maksimum u ovakvim uslovima“, dodao je Đurić.

Na pitanje šta su Srbi na Kosovu i Metohiji dobili u međuvremenu, ističe – neuporedivo veća ulaganja u srpske sredine, radna mesta, sredstva za domove zdravlja, bolnice…

"Nismo prestali da se borimo. Nismo bili svi idealni u pristupu države, ali nikada se nije toliko trudilo i ulagalo…“, dodao je Đurić.

Upitan za izjavu američkog ambasadora u Prištini da se dijalog mora završiti obostranim priznanjem, Đurić je primetio da to nije nov stav, već se provlači i kroz brojna pisma i čestitke, ali da Srbija pokušava da izoluje što je moguće više nerazumevanja i da, u interesu budućih generacija, gradi bolje odnose sa SAD.

"Da iskoristimo potencijal milion Srba u Americi, da produbimo veze tamo i da izgradimo vrstu srpskog lobija, koju su Albanci izgradili generacijama… U Vašingtonu postoje nove generacije političara, novi ljudi koje treba da pridobijemo za srpsku stvar. Nemamo pravo da dignemo ruke od toga i da osudimo buduće generacije da im se ponove loše stvari“, kazao je ministar.

Nije tajna, podseća, da se po pitanju KiM Srbija ne slaže sa SAD, kao ni sa više od 80 zemalja, ali i taj broj, kaže, opada.

"Nastavićemo da radimo sve što je u interesu Srbije. Srbija je pouzdan partner u očuvanju mira i stabilnosti. Ima mnogo usijanih glava koje misle da je lako praviti političku buku… Mi želimo da napravimo preduslove da se Srbija ekonomski razvija, vojno jača, da gradi nova prijateljstva i veze. Želimo da unapredimo odnose sa SAD, da povezujemo zemlje i narode, ali to ne znači da ćemo zapostaviti druge zemlje i partnere u drugim delovima sveta“, naveo je Đurić.

Na pitanje da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji, kazao je da Srbija ima izbalansiranu spoljnu politiku i održava veze i prijateljstva sa svima.

"U Briselu znaju politiku Srbije, koja je veoma izbalansirana i nastaviće da bude takva, vođena srpskim interesima, jer Srbija želi što brže u EU. A, dok ne uđemo ni formalno-pravno, ni u političkom smislu nemamo obavezu da uskladimo politiku u potpunosti. Imamo zaključke Saveta za nacionalnu bezbednost i pridržavamo ih se“, rekao je Đurić.