Đurić na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova država članica Evropske unije

Šef srpske diplomatije je istakao da je poruka Srbije na današnjem sastanku bila vrlo jasna:

„Za novu vladu Srbije sprovođenje reformske agende do 2027. godine jedan je od apsolutnih prioriteta i mi želimo da do tada budemo potpuno spremni. Dakle, i kada je reč o našoj ekonomiji, ali i kada je reč o vladavini prava, demokratiji, i svim drugim aspektima, koji su od značaja za naše punopravno članstvo“, rekao je Đurić.

Poručio je da Evropska unija ima mnogo da dobije od članstva Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana, i kada je reč o ljudskom kapitalu, ali i kada je reč o našoj tradiciji, kulturi, znanju, bezbednosti, energetskoj bezbednosti i mnogo čemu drugom.

„Smatram da građani Srbije imaju pravo i da treba da dobiju pristup fondovima Evropske unije zato što naučnici, studenti, poljoprivrednici u Srbiji ne treba da imaju drugorazredni status u odnosu na poljoprivrednike, naučnike i studente u bilo kojoj drugoj zemlji. I mi nismo zainteresovani samo da budemo sekundarno tržište ili nešto tome slično, već hoćemo punopravnu stolicu i ravnopravno mesto za stolom“, naglasio je šef srpske diplomatije.

Govoreći o usklađivanju Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, Đurić je naveo da će naša država nakon dobijanja statusa punopravne članice u potpunosti deliti zajedničku politiku.

„Kad je reč o odnosu prema konfliktu u Ukrajini, Srbija je od početka podržavala sve rezolucije Ujedinjenih nacija, kojima se podržavao i podržava teritorijalni integritet Ukrajine. Imamo specifičnosti, zbog kojih nemamo istu spoljnu politiku po ovom pitanju kao druge evropske članice, ali očekujemo od Evropske unije da pomogne, da se odnosi u regionu normalizuju u dovoljnoj meri i da napreduje generalno bezbednosna i geopolitička situacija u našem regionu na način koji će omogućiti da u budućnosti imamo veći stepen usklađivanja“, rekao ministar.

Pored toga što Srbija želi da podigne nivo usaglašavanja svoje spoljne politike sa politikom EU, prema rečima Đurića, Srbija isto tako traži pomoć u rešavanju pitanja iz prošlosti za koja sadašnje generacije u Srbiji nisu odgovorne, a koja ne mogu da budu rešena na pravičan način bez punog angažovanja međunarodne zajednice.

Kada je reč o Kosovu i Metohiji, Đurić je ukazao da je informisao današnje učesnike skupa o kršenjima kolektivnih prava naših sunarodnika na KiM, ali i da je jasno govorio o potrebi da se na oštriji način, agresivnije sprovodi Briselski sporazum.

Pored navedenog, Đurić je rekao da je na marginama sastanka imao veoma produktivan razgovor sa ministrom spoljnih poslova Poljske sa kojim je razgovarao na koji način mogu da budu ubrzane evropske integracije Srbije.

Dodao je da se susreo i sa ministrom inostranih poslova prijateljskog Benina, sa kojim Srbija gaji prijateljstvo još od vremena Pokreta nesvrstanih i sa kojim ima visok stepen razumevanja po temama od nacionalnog značaja za našu zemlju.

Konačno, Đurić je pozdravio predstojeće mađarsko predsedavanje Savetu Evropske unije, te ocenio da će to dati dodatni impuls evrointegracijama celog našeg regiona. 

„Ovde ima mnogo drugih zemalja, koje smatraju da će mađarsko predsedavanje evropskoj i spoljnoj politici doneti jedan veoma potreban ton pomirenja, saradnje i okrenutosti dodatnom proširenju“, zaključio je Đurić.