Dačić: Srbija hoće dijalog i mir, a ne hegemoniju nad Crnom Gorom

"Velika je laž da se Srbija meša u unutrašnje stvari Crne Gore, naprotiv, Srbija se stalno javno zalaže za dijalog, mir i stabilnost u Crnoj Gori, zabrinuta za položaj srpskog naroda i SPC u Crnoj Gori, što je naše legitimno pravo po svim međunarodnim konvencijama", rekao je Dačić u izjavi za Tanjug.

On je naveo da povodom "bestijalnih" napada na Srbiju i njega lično od strane crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova, želi jasno da poruči: "Bestidno je i besplodno plašenje crnogorskog naroda srpskim hegemonizmom".

Dačić ukazuje i da ovo nije izgovrio on, već predsednik Milo Đukanović, 1989. godine kada je dolazio na vlast.

"Što se tiče njihovih optužbi na moju kako kažu ratnu prošlost, Miloševića i bratoubilačkog rata devedesetih, podsetiću ih ako su zaboravili, pre nego što sam se ja pojavio u visokoj politici oni i njihove vođe su već bili kod Cavtata i Dubrovnika, oni su na talasu Miloševićeve antibirokratske revolucije došli na vlast u Crnoj Gori govoreći tada da je Slobodan Milošević nešto najbolje što se moglo desiti Jugoslaviji i da su ponosni što mogu biti rame uz rame sa njim u tim istorijskim trenucima", navodi Dačić.

On kaže i da je njihova Narodna skupština izglasala da daje punu podršku JNA, njihove vođe su tada izjavljivale da će dobiti nametnuti rat sa ustašama koji vrše genocid nad srpskim narodom i da će promeniti granice sa Hrvatskom, kao i da je pohod na Dubrovnik svrsishodan i da je svako suprotno stanovište izdajničko.

"Njihove vođe su grmele da se Kosovo mora braniti svim sredstvima, kao i da se ponose crnogorskom državnošću i srpskim poreklom", podseća Dačić i dodaje da je sve to bilo pre nego što se uopšte i pojavio u visokoj politici.

On podseća i da Srba u Crnoj Gori ima više od 28 odsto i da je više od 70 odsto pravoslavnih hrišćana.

"Uostalom, to je u slučaju Srbije jedan od uslova i za ulazak u EU, pa tako Hrvatska, na primer, stalno postavlja pitanje, čak i ultimativno, položaja Hrvata u Srbiji, kojih ima 0,8 odsto", napominje ministar.
On pita kako to nije mešanje u unutrašnje stvari Srbije, a kad Srbija postavi pitanje položaja Srba u Crnoj Gori, "onda je to kako kažu brutalno mešanje".

Dačić ističe da je Srbija izrazila zabrinutost za situaciju u Crnoj Gori nastaloj posle usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti, koji je donet suprotno preporukama Venecijanske komisije, najavama otimanja imovine SPC i hapšenjem vladike Joanikija i drugih sveštenika.

"Smatramo da se samo dijalogom otvorena pitanja moraju rešavati, sve drugo može samo izazivati po prvi put u istoriji sukobe između bratskog crnogorskog i srpskog naroda", poručuje Dačić.

On pita i ako su im svi građani ravnopravni, kako to da iako Srba ima više od 28 odsto nema gotovo nijednog Srbina u organima vlasti, za razliku od Srbije gde su rukovodeće strukture prepune ljudima poreklom iz Crne Gore.

"I na kraju, bezobrazno je da Srbiju Crna Gora optužuje za mešanje u unutrašnje stvari a Crna Gora se brutalno umešala u unutrašnje stvari Srbije i narušila njen teritorijalni integritet priznajući Kosovo, glasajući u Unesku da Pećka Patrijaršija i Dečani postanu kosovska kulturna baština", ukazuje ministar.
Pita i šta bi na to rekao kralj Nikola koji je 1913. godine na Cetinju rekao da su se hrabre vojske dve srpske kraljevine bratskim zagrljajem na Pljevljima, kod Sjenice i na Đakovici, objavile celom svetu da je srpstvo na jugoistočnom Balkanu oslobođeno.

Tada su u sastav Crne Gore ušli i Peć, Đakovica, Istok i Dečani, podseća Dačić.

Poručio je crnogorskim vlastima da će lako oni sa njim, jer je Srbin iz južne Srbije i da se pitao nikad sa njima ne bi ni pravio zajedničku državu, ali pitao se, kaže, unuk kralja Nikole, rođen na Cetinju, polucrnogorac, Aleksandar Karađorđević.

"Lako ćete vi sa mnom, gledajte šta ćete sa svojim narodom, svojim građanima i svojom crkvom. Srbija je zainteresovana samo za mir, nikakva hegemonija nad vama nas ne interesuje, ali došao je kraj i vaše hegemonije u Beogradu", poručio je Dačić.