Intervju ministra Selakovića za ljubljanski dnevnik „Delo“

Evropska unija godinama unazad pokazuje zamor u proširenju, što kod država Zapadnog Balkana kao reakciju prirodno izaziva pristupni zamor, međutim teret odgovornosti za nedovoljno dinamično napredovanje u procesu evrointegracija se često neosnovano stavlja na teret država kandidata. U čitavom regionu i dalje postoji predominantno raspoloženje u korist članstva u EU, ali postoje i shvatljive frustracije zbog izgubljenog vremena i izneverenih očekivanja.

Koliko je za članstvo u EU još uvek zagrejana Srbija?

Srbija je već dvadeset godina na putu ka EU. Zahtev za članstvo podneli smo pre 12 godina, status kandidata dobili 2012. godine, a od početka pregovora 2014. godine otvorili smo 18 od 35 pregovaračkih poglavlja i zatvorili dva. Istraživanje jednog beogradskog instituta sprovedeno ovog meseca potvrđuje da u Srbiji i dalje postoji apsolutno većinsko raspoloženje građana za članstvo u EU i da bi takvo opredeljenje nedvosmisleno bilo potvrđeno na referendumu. Sa druge strane, i Vlada Srbije bez ikakvog okolišanja neprestano poručuje da je članstvo u EU naš ključni strateški cilj. Nije reč, dakle, o ceremonijalnom izražavanju opredeljenja, već o istinskoj volji Srbije i njenih građana da budu deo jedne šire evropske porodice kojoj i istorijski i vrednosno i interesno naginju.  

Srbija se je u poslednje vreme veoma uspešno pokazala kao lider u regionu. Takav uspeh Srbije ne raduje baš sve u regionu, zašto bi se trebale države regiona radovati jakoj Srbiji?

Vreme je da kao društva i na mentalnom i na političkom planu prevaziđemo onaj naš balkanski mentalitetski stav da je dobro kada komšiji ugine krava. Nije, dakle, pravo pitanje zašto bi se neko radovao uspešnoj Srbiji, već zašto se svi ne bi radovali uspešnoj Srbiji. Živimo na području na kojem smo povezani i rodbinskim vezama i komplementarnim privredama, pa, ako hoćete, i dalje živim sećanjem na naše zajedničke uspehe u vreme kada smo bili čvršće povezani. Ja ne vidim nijedan racionalan razlog da bilo ko strahuje od uspešnog suseda, jer upravo su neuspešni susedi ti od kojih treba strahovati. Politički radikalizam, demagogija, ksenofobija jesu pojave koje plodno tlo lakše nalaze u atmoseri socijalne i ekonomske nesigurnosti nego u uspešnim državama i progresivnim društvima.  

Gledano iz daleka čini se da je uspešno balansiranje između velikih sila, Kine, Rusije, EU i SAD Srbiji dalo neke vrste konkurentnu prednost u poređenju sa drugim zemljama, koje su je prema vašem mišljenju ključne prednosti takve pozicije Srbije?

U uslovima pandemije pokazalo se da je multivektorska spoljna politika Srbije spasonosna. Naši ruski i kineski prijatelji bili su u prilici da priteknu u pomoć u trenutku kada je EU bila ophrvana sopstvenim problemima, što je za posledicu imalo ozbiljne probleme u imunizaciji stanovništva na našem kontinentu. Dogodilo se zapravo da su neki politički obziri odneli prevagu nad prvim i najvažnijim prioritetom, a to je da se na najbrži moguć način vratimo u mod koliko-toliko normalnog društvenog i ekonomskog funkcionisanja. Srbija je imala i nedvosmislenu ekonomsku korist od, recimo, saradnje sa NR Kinom, zato što smo rešili neke dugogodišnje problem u rudarsko-metalurškom kompleksu, koji su bili omča oko vrata srpskoj ekonomiji, a te probleme nije bilo moguće rešiti u saradnji sa nekim drugim partnerima.  Nije dakle reč o potrebi Srbije da nekome oponira, već o pragmatičnom nastojanju da se obezbedi napredak sopstvenoj državi, a da se pri tom niko ne oseti ugroženim. Mi sa Rusijom i Kinom negujemo tradicionalno čvrsto i čelično prijateljstvo, jer te države nam nikada nisu učinile ništa nažao, i pri tom u apsolutnim brojkama ta saradnja je stotinama, čak hiljadama puta manja nego saradnja onih koji sa podozrenjem gledaju na naše veze sa ruskim i kineskim prijateljima.

Kakav je recept za uspešno balansiranje između pomenutih sila?

U svetu koji je posle dužeg perioda nezadržive globalizacije počeo ponovo da se polarizuje, i to tako što postaje policentričan, pozicija država koje odlučuju da budu vojno neutralne jeste veoma složena, jer centri moći mogu sumnjati u iskrenost ili održivost takve pozicije. Srbija međutim na najiskreniji moguć način stoji na toj poziciji i dosledno insistira na poštovanju međunarodnog prava, multilateralizmu i politici nemešanja u unutrašnje stvari drugih država. Mi nemamo načina da druge ubedimo da su mir i stabilnost zaista najviši srpski državni i nacionalni interes osim tako što ćemo biti dosledni u  insistiranju na tim vrednostima. Neki od naših prijatelja i partnera to razumeju, neki možda malo lošije razumeju, ali na nama je da kredibilnošću i doslednošću i neverne Tome ubedimo u dobronamernost naše pozije. 

Veliki dotok direktnih stranih investicija je za privredu Srbije značajan uspeh, koliko su za taj privredni uspeh zaslužni napori diplomatske mreže Srbije? Kako konkretno vaše ministarstvo može doprineti uspehu na področju stranih investicija?

Ekonomska diplomatija je ključan segment svake uspešne savremene diplomatije. Srbija do sada na tom polju nije bila bez uspeha, što pokazuju i podaci o nivou direktnih stranih investicija u Srbiju u proteklom periodu. Uvereni smo međutim da možemo i bolje i više, i otvoreni smo da koristimo pozitivna iskustva drugih zemalja. U tom smislu smo već odlične inicijalne kontakte napravili sa, recimo, našim prijateljima u Mađarskoj.

Odnosi sa Slovenijom, gde vidite najviše mogućnosti za poboljšanje, na kojem području konkretno?

Ekonomija je u savremenom svetu generator svih drugih oblika saradnje, međutim naši narodi, rekao bih, imaju toliko čvrstu i dugu tradicije saradnje i prijateljstva da imamo retku priliku da napredak u ekonomskoj saradnji gradimo na već postojećim odnosima i vezama. Srbija je zainteresovana za proširenje ekonomske i trgovinske saradnje, posebno u oblastima u kojima imamo značajan a neiskorišćen potencijal, kao što su prerađivačka industrija, IT industrija, bankarstvo i osiguranje, proizvodnja hrane, turizam, razvoj malih I srednjih preduzeća… Uveren sam da će ekonomski i politički odnosi nastaviti da se u godinama pred nama razvijaju uporedo, u obostranom interesu naših zemalja.

Srbija je za slovenačke firme atraktivna lokacija ne samo za sklapanje uzvoznih i izvoznih poslova nego je i atraktivna lokacija za investicije, u kojim privrednim granama vi vidite najviše mogućnosti za slovenačke investitore u Srbiji?

Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da je sa uloženih više od milijardu evra Slovenija jedan od najvećih investitora u Srbiji, i da u više od 1.200 slovenačkih kompanija radi oko 25.000 radnika. Taj trend se nastavlja, i samo u prošloj godini privukli smo oko 466 miliona evra slovenačkih investicija. Slovenački investitori imaju odlična iskustva u Srbiji, i očekujem da i u budućnosti imamo razloge za obostrano zadovoljstvo.   

Firme iz Srbije značajan su investitor u Sloveniji, kako i čime ocenjujete da bi Slovenija mogla privući još veću pažnju investitora iz vaše zemlje?

Dobro ste primetili činjenicu da sve više kompanija iz Srbije odlučuje da posluje u Sloveniji i reč je o rastućem trendu. Prema našim podacima, vrednost dosadašnjih srpskih investicija u Sloveniji je oko 300 miliona evra. Reč je o nešto više od 2.000 privrednih subjekata kod kojih je većinski vlasnik pravno lice registrovano u Srbiji ili državljanin Srbije. Siguran sam da je to samo početak jednog dinamičnog ekonomskog odnosa između naših država, koji će nastaviti da cveta na obostranu korist. 

Kulturna saradnja između dve zemlje, u okviru pregovora o nasledstvu bivše Jugoslavije bilo je govora o vraćanju filmova Sloveniji, ima li pomaka na tom planu odnosno gde su još nerešeni problemi?

Srbije je iskreno zaiteresovana i spremna da u neposrednom dijalogu radi na rešavanju svih otvorenih pitanja sa Slovenijom. Konkretan primer koji pominjete jeste deo šireg pitanja povraćaja kulturnih dobara, a ono je previše složeno da bismo mogli u jednom ovako kratkom razgovoru da se dotaknemo svih njegovih pravnih i drugih aspekata. I treba da imate na umu da nije reč samo o kulturnim dobrima koje Slovenija potražuje od Srbije, već i o onima koje potražuje Srbija, tako da taj proces treba da ima dvosmeran karakter. Uveren sam da dobre volje za to ne nedostaje ni na jednoj ni na drugoj strani.  

Poznato mi je da se Srbija trudi promovirati svoj turizam, u vreme pandemije vaša zemlja se čini kao potencialno atraktivna lokacija za turiste iz Slovenije, koji traže mirnije lokacije bez velikog rizika zaraze, postoji li kakav akcijski plan po tom pitanju?

Slovenci su poznati kao veliki zaljubljenici u prirodne lepote i ljudi koji teže da svaki trenutak slobodnog vremena provedu u prirodi. Srbija je u tom smislu i dalje neotkriveni biser. U Beogradu smo u vremenu pre pandemije navikli na prisustvo velikog broja slovenačkih turista, posebno u vreme velikih praznika, međutim naš glavni grad nije jedina privlačna turistička destinacija u Srbiji. Siguran sam da se nijedan Slovenac ne bi vratio nezadovoljan sa recimo turističke ture na Staroj planini, Zlatiboru ili Rtnju. U uslovima ograničenog kretanja u vreme pandemije čak su i mnogi građani Srbije prvi put otkrili prirodne lepote svoje zemlje. I ne govorim samo o ekonomskom aspektu turizma, jer srpski i slovenački narod kroz čitavu istoriju imaju iskustvo skladnih i prijateljskih odnosa, a turizam može biti samo jedno od sredstava da se te veze obnove i dodatno učvrste.    

Kakva su očekivanja Srbije od predsedavanja Slovenije Savetu EU?

Želim Sloveniji uspešan seštomesečni mandat, i, uprkos tome što smo svesni izazova sa kojima se EU suočava, nadamo se da će Slovenija pronaći način da pitanje proširenja ponovo na političkoj agendi EU dobije mesto koje zaslužuje. Očekujemo i da će Slovenija tokom svog predsedavanja uspešno organizovati Samit EU-Zapadni Balkan, čije održavanje je najavljeno za oktobar ove godine. Mislim da Slovenija, kao zemlja koja sigurno bolje razume procese na Balkanu nego neke udaljenije države, može dati veliki doprinos otvorenijem i proaktivnijem odnosu EU prema našem regionu.