Intervju Ivice Dačića za „Politiku”

Imali smo ekonomske ambasadore koji su nas dosta koštali, a većina baš ništa nije uradila, zbog toga su ukinuti. Šta je konkretno vaš predlog „ekonomske diplomatije"?

To je pitanje opšte reforme MSP-a i naše diplomatije. U MSP-u ne postoji institucionalni okvir za ta ekonomska pitanja, zbog toga sam razgovarao s premijerom kako to da organizujemo, ali i kako da svako od nas pomogne. Dogovorili smo se da nema potrebe da svi idemo u istu zemlju, već da se rasporedimo, kako bismo „pokrili" što više zemalja i da sve te posete imaju određeni cilj. Ja ću od 26. do 28. maja učestvovati na Konferenciji nesvrstanih zemalja u Alžiru, u svojstvu posmatrača, pošto naša zemlja nije članica ove organizacije, Tu će biti 40-50 ministara spoljnih poslova, što je prilika da se uspostave ili učvrste neki kontakti. Međutim, to ću iskoristiti i za razgovor sa alžirskim zvaničnicima o tome kako bismo mogli da povećamo prisustvo naših firmi tamo kako bismo mogli da unapredimo ekonomsku saradnju. Za to nam je potreban jedan poseban sektor u MSP-u koji bi se bavio ekonomskim pitanjima, a i naši ambasadori moraju da se uključe ...

To znači da bismo morali da imamo sposobne ambasadore, koji bi se, kao strani ambasadori u našoj zemlji, interesovali za poslove svojih firmi ovde, a mi nemamo takvo iskustvo s našim diplomatama?

Takvi nam ambasadori trebaju, ali kod nas postoji iskrivljena slika u medijima oko takvog angažovanja. Evo, ja sam kao premijer dobijao na desetine pisama stranih premijera u kojima traže da neke njihove firme dobiju posao kod nas. Da sam ja to radio, to bi se u našim medijima sigurno pojavilo u kontekstu sumnji u korupciju. Treba ljudima dati slobodu da rade svoj posao, a nadležni državni organi će utvrđivati da li negde ima korupcije ili ne. Ja od naših ambasadora očekujem predloge, korisne informacije...

Šta sada šalju?

Prošle godine je stiglo 25.000 telegrama od naših diplomata u svetu, a u jednom od njih je pisalo da Burundi učestvuje u mirovnoj misiji u nekoj drugoj zemlji u Africi. Od kakvog je to značaja za Srbiju? Mene interesuje šta je naš ambasador učinio da mi dođemo do Baraka Obame, Dejvida Kamerona, šta je učinio da britanski premijer dođe u Srbiju, poslednji britanski premijer koji nas je posetio bila je Margaret Tačer, Ima i do njih nešto i ja sam to „zapadnjacima" rekao, pošto su stalno sumnjičavi prema našim odnosima s Rusijom, da su u Srbiji bili i Dmitrij Medvedev i Vladimir Putin, da je Putin primao i mene i predsednika Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića... Ali i ambasadori moraju da budu aktivniji. Za ovih šest godina koliko sam u vladi obišao sam mnoge zemlje i znam mnoge naše ambasadore i njihove sposobnosti. To mora drastično da se menja. Jedan ambasador nije znao ni adresu sopstvene ambasade ...

Kako nije znao adresu?

Pa, rekao mi je kako je tu tek tri-četiri meseca i nije još zapamtio adresu. Kako će onda da predstavlja zemlju? Nažalost, taj je još ambasador, ali više neće biti.

Imate li podršku premijera Vučića za poteze koje ste planirali?

Ne da imam apsolutnu podršku premijera, već je to i njegov stav. Nijedan potez neću vući bez konsultacija s njim, moramo da imamo koordinisanu državnu politiku, a mnoge stvari moraju da se promene.

I politika izdavanja diplomatskih pasoša?

Sada je ta priča aktuelna i ispada da mi krijemo informacije od medija kome je izdat diplomatski pasoš. Ne krijemo, ti podaci, po zakonu, spadaju u zaštićene. Ja ovo ne bi trebalo da kažem, ali evo od juna 2009. do aprila 2014. godine izdato je 3.218 diplomatskih pasoša s petogodišnjim trajanjem i to po zakonu i vladinoj uredbi. Pokrenuta je akcija za vraćanje, ali neki ljudi se uopšte ne odazivaju pozivu da vrate tu ispravu, a mi zakonom nismo regulisali kako se one oduzimaju. Zato ćemo hitno menjati propise kako bismo i to regulisali.

Slede restrikcije?

Naravno, tačno se zna ko može da ima diplomatski pasoš. Promenićemo i zakon u delu koji daje ministru diskreciono pravo da sam odlučuje kome će dati pasoš.

Osim ovih promena, šta će biti vaši prioriteti?
Naravno naš put u Evropsku uniju. Na konferenciji u Solunu Evangelos Venizelos, predsedavajući Saveta ministara EU i ministar spoljnih poslova Grčke, rekao mi je sam da će se založiti za to da se druga međuvladina konferencija Srbije i EU održi u junu, ali ona će biti održana ako se otvore neka poglavlja. Ukoliko se ne otvore, onda će ona, najverovatnije, biti u vreme italijanskog predsedavanja, realno je da to bude u oktobru s otvaranjem poglavlja 32. Oko toga je postojala velika saglasnost u Solunu. Tu je i nastavak dijaloga s Prištinom jer je on, na neki način, važna tačka za odvijanje pregovora o našem članstvu u EU. On će, verovatno, biti otežan zbog izbora na Kosovu, ali će biti nastavljen. Naš prioritet jesu i dobri odnosi s našim tradicionalnim prijateljima, s Rusijom ...

Ali, pritisci za uvođenje sankcija Rusiji su sve veći i glasniji?

Pritisci će sigurno biti još veći. Želim još jednom da ponovim da mi imamo obavezu da vodimo zajedničku politiku s EU onda kad postanemo punopravni član EU. Do tada ćemo voditi spoljnu politiku, koja je u skladu s našom željom da budemo članica EU, ali ćemo svako pojedinačno pitanje meriti prema našem državnom i nacionalnom interesu.

Postoji li apsolutna saglasnost u Vladi oko toga?

Postoji. Dupli standardi ništa dobro ne donose, a neke zapadne zemlje nisu osudile nezakonite postupke Kosova prema Srbiji. Mi imamo principijelan stav, poštujemo teritorijalni integritet svake zemlje, članice UN, ali ne možemo da uvodimo sankcije Rusiji i to nije pitanje koje se tiče samo Rusije. Rusija neće pretrpeti štetu ako bi joj Srbija uvela sankcije, kao što nije na šteti što joj je Crna Gora uvela sankcije, Za Srbiju je to pitanje časti i obraza, ali, na kraju krajeva, i ekonomskog interesa. Uostalom, čuli ste crnogorskog premijera Mila Đukanovića koji je rekao da se šef Misije EU meša u izborni proces Crne Gore zato što je izjavio da Crna Gora nije imala obavezu da uvede sankcije Rusiji. Pa, kako onda Srbija ima tu obavezu? Niko nema tu obavezu, ukoliko nije član EU, a ja ću se truditi da mi imamo što usaglašeniju politiku sa EU. Za nas je veoma važno i predsedavanje OEBS-om naredne godine jer je OEBS glavni posrednik između velikih sila po pitanju situacije u Ukrajini, Mi za to moramo dobro da se pripremimo i pripremićemo se.

Kad je došao u Ministarstvo spoljnih poslova Ivica Dačić je želeo da upozna ljude s kojima će raditi, pa je obilazio kancelarije. Svratio je i u kafeteriju i zaprepastio zaposlene kad je seo s njima da popije kafu i da popriča. Drugi ministri, kaže, nisu imali taj običaj, ali on se, priča, rukovodi maksimom: „Dobra atmosfera, uspešan rad".
Najavili ste i reforme vaše Socijalističke partije Srbije?

Mi već 14 godina tragamo za novim načinom funkcionisanja i organizacije partije. Imamo veliko breme iz prošlosti, a mnogo vremena smo izgubili u unutarstranačkim diskusijama o tome da li je Milošević bio u pravu ili ja, da li su Bane Ivković i Milorad Vučelić cepali partiju, kako je Milošević podržao Šešelja na predsedničkim izborima ...

To je davna prošlost...

Nije, jer je to našu partiju svelo na pet-šest odsto podrške građana. Uporediću SPS s dinosaurusima, koji su bili najveće životinje, ali su izumrli. Nisu uspeli da se prilagode promenama. Ja neću da SPS doživi sudbinu dinosaurusa, zato sam uneo promene, a ko ne može da se prilagodi ...

Šta će biti s „neprilagođenima"?

Znate, dirigent je umro, a hor i dalje peva istu pesmu. Mora da se menja pesma. Ovo su bili poslednji izbori koje smo dobili na ideologiji socijalne pravde u smislu levih ideja i na osnovu mojih ličnih zasluga. Sad moramo da modernizujemo partiju, program ...

Šta u programu?

Program mora da se približi socijaldemokratiji. Potrebne su i organizacione promene. Potrebni su nam ljudi koji će raditi na približavanju naše ideologije građanima, koji će kontaktirati s njima. Našim lokalnim funkcionerima je ispod časti da se u izbornim kampanjama ponašaju kao druge partije. Oni neće da primene razgovore „od vrata do vrata", drže se političke škole iz Kumrovca. Zato moraju da dođu mlađi ljudi. Nije reč o godinama ljudi, već o spremnosti svakoga da doprinese partiji i da joj donese glasove. Još nisam odlučio da li će kongres biti sada, ali biće do kraja godine.
Slede čistke?

Staljin je sprovodio čistke (smeh), ja hoću promene.
A, to što mediji pišu o „letenju" nekih ljudi? Ma, nema toga .Ja sam za predsednika biran među četiri kandidata. Svima sam rekao: „Ljudi, ne tražim od vas da me volite, ali ako vam ja donosim najviše glasova, onda u SPS-u ne može da postoji više politika. To znači da svako može da kaže šta hoće u procesu donošenja odluke, ali kad se ona donese nema više polemike po medijima". Rekao sam im i: „Trpite me dok vam donosim nešto, kad ne budem donosio, povući ću se sam ili me smenite".

Stiče se utisak da bi neko hteo na vaše mesto, pa se za to bori anonimnim dostavljanjem informacija medijima?
Pa, ne znam, Ja o kadrovskim promenama nisam davao nikakve izjave. Evo, sad kad me pitate ko će da ode, ne znam da vam odgovorim. O tome treba da se razmišlja. Razmišljao sam i o promeni imena partije i našeg simbola...

Kako bi mogla da se zove partija, zar to ne bi bilo rizično?
Na primeru SNS-a se vidi da nije rizično. Oni su napravili novu stranku, tako su se distancirali od svih negativnih refleksija SRS-a, pokazali su želju za promenama, govorili su o neophodnosti reformi društva i sve to rade. Prema tome ne treba se plašiti promena.