Jovanović: Srbija odnosima sa Severnom Makedonijom pridaje najveći mogući značaj

1. Ambasadorka Jovanović, već dva meseca ste u Republici Severnoj Makedoniji. Iako je ovo kratak period, ipak ću Vas pitati o Vašim imresijama - kako ste primili vest da ćete upravo u neposrednom susedstvu obavljati diplomatsku dužnost?

Služiti svojoj zemlji i nositi zvanje ambasadora uzvišen je i važan zadatak. Velika je čast, ali i odgovornost obavljati ovu dužnost u zemlji sa kojom nas povezuju neraskidive kulturne i istorijske veze, zasnovane na zajedničkoj tradiciji, prijateljstvu i solidarnosti. Republika Srbija odnosima sa Severnom Makedonijom pridaje najveću moguću pažnju, kao jednom od najbližih suseda i nadam se da ćemo u narednom periodu svedočiti daljem unapređivanju naših već veoma dobrih bilateralnih odnosa.

2. Kratak vremenski period ste ovde, ali taj period obeležen je dinamičnim aktivnostima u odnosima dve zemlje. Postoji trend ubrzanog razvoja bilateralnih odnosa, koje godinama odlikuje kontinuirano prijateljstvo bez otvorenih pitanja. Čemu da zahvalimo na ubrzanom razvoju u međusobnim relacijama?

Odnose Republike Srbije i Republike Severne Makedonije karakteriše intenzivan politički dijalog na najvišem nivou, a naši bilateralni odnosi nisu opterećeni otvorenim pitanjima, uprkos različitim pozicijama u pogledu  statusa Kosova i Metohije. Kao što je izjavio naš predsednik Aleksandar Vučić prilikom nedavne posete Skoplju, Srbija od Severne Makedonije i njenih građana ne traži ništa osim prijateljstva i nemamo nikakve druge interese osim da zajednički opstanemo na ovim prostorima i poboljšamo život naših građana.

3. Reklo bi se da je kruna te nove dinamike u odnosima, koja svakako znači i novi kvalitet, inicijativa „Open Balkan“. Održan je i Regionalni ekonomski forum u Skoplju, na kom su potpisana dva memoranduma i jedan sporazum. Šta treba uraditi da ova zalaganja za regionalnu saradnju i duh kooperativnosti ne ostanu „mrtvo slovo“ na papiru?

Zaista ne vidim razlog zašto bi nešto iza čega su tako čvrsto stali jedan predsednik i dva premijera ostalo samo „mrtvo slovo“ na papiru. Inicijativa „Open Balkan” velika je ideja započeta 2019. godine i može se smatrati istorijskom jer su naše tri države – Srbija, Severna Makedonija i Albanija, u skladu sa evropskim vrednostima, učinile ozbiljan iskorak u pravcu poboljšanja života svojih građana i pokazale da su u stanju da same vode računa o svojoj budućnosti. Konkretno, reč je o inicijativi čiji je cilj da se u regionu uspostave četiri slobode na kojima se temelji EU, odnosno njeno unutrašnje tržište – sloboda kretanja roba, radnika, kapitala i usluga. Plan je da od 1. januara 2023. godine nema granica za građane tri zemlje. Pred nama nije lak put u sprovođenju ove vizije, ali kao što je naglasio predsednik Vučić moramo mnogo da radimo, da ubedimo naše ljude da budu vredni, marljivi i da sve rezultate isporuče na vreme.

4. Potpisana dokumenta obuhvataju široki spektar saradnje i to: olakšavanje transportnih procedura, zatim pomoć u kriznim situacijama, saradnju privrednih komora, a već konkretnu aktivnost su preuzele pošte. Da li možete detaljnije da nam obrazložite ove oblasti saradnje i kakvu pomoć i olakšanja mogu očekivati građani tri zemlje?

Na Ekonomskom forumu za regionalnu sadardnju, održanom 29. jula u Skoplju, na kome je učestvovalo oko 400 kompanija iz Severne Makedonije, Albanije i Srbije, predsednik Vučić i premijeri Zaev i Rama potpisali su tri dokumenta: 1) Memorandum o razumevanju i saradnji na olakšanju uvoza, izvoza i kretanja robe na Zapadnom Balkanu; 2) Memorandum o razumevanju i saradnji u vezi sa slobodnim pristupom tržištu rada na Zapadnom Balkanu  i 3) Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu. Prvi memorandum će povećati i unaprediti ekonomsku saradnju, pojednostaviti procedure u vezi sa uvozom, izvozom i kretanjem robe. Memorandum koji se tiče slobodnog pristupa tržištu rada na Zapadnom Balkanu ima cilj da pojednostavi procedure u pogledu dobijanja radnih dozvola za državljane svake od tri zemlje, kao i u pogledu korišćenja tih dozvola na teritoriji bilo koje od njih. Da pojednostavimo, to u perspektivi znači da nema čekanja za građane i kaminone na granici, jednu zajedničku radnu dozvolu za tri zemlje, a predviđeno je i međusobno priznavanje kvalifikacija odnosno diploma. Verujemo da ovo može u određenoj meri ublažiti i odliv stanovništva sa kojim se suočava ne samo naš region, već i čitava Evropa. Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu ima svrhu da naše države u skladu sa svojim raspoloživim kapacitetima pomažu jedna drugoj u slučaju katastrofa, što upravo možemo da vidimo na delu.

5. Ambasadorka Jovanović, zbog čega postoji toliki otpor „Kosova“ da se priključi inicijativi koja pre svega znači saradnju, građenje nečeg novog i konačno, nečeg što potiče odavde. Ako je za utehu, ovog puta su „udarili“ na albanskog premijera Ramu, a ne na srpskog predsednika Vučića, ali svejedno ovakva reakcija nije za odobravanje, nezavisno kome je namenjena. Da li očekujete da se i druge zemlje da se priključe „Open Balkan“-u?

Što se otvorenosti inicijative „Otvoreni Balkan“ tiče važno je naglasiti da je poziv za pridruživanje od početka upućen Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, kao i predstavnicima Privremenih institucija samouprave u Prištini. Zašto se to do sada nije dogodilo mislim da je pitanje koje njima treba postaviti.  Podsetiću na ono što je predsednik Vučić istakao govoreći o inicijativi „Otvoreni Balkan“, a to je da će Severna Makedonija, Albanija i Srbija imati barem za jedan odsto veću stopu rasta u odnosu na ostale na Zapadnom Balkanu, upravo zbog učešća u ovoj inicijativi, a u to veruje i Svetska banka. Takođe, region koji obuhvata ovu inicijativu privući će više od 80 odsto investicija celog Zapadnog Balkana. Sve to skupa nam govori da „Otvoreni Balkan“ predstavlja dobrobit za sve i doprinosi produbljivanju saradnje u regionu u svim oblastima. Ako neko to ne razume, mi tu ne možemo ništa.

6. Jovanović, makedonski građani i institucije su se zahvalili za vakcinaciju i donaciju vakcina, a ovih dana nakon suočavanja sa kritičnom situacijom sa požarima ponovo smo zatražili pomoć, a vi ste uzvratili ekspresnim slanjem 4 helikoptera. Tu bih spomenula i stavove premijerke Brnabić i predsednika Vučića oko bugarskog veta R. Severnoj Makedoniji. Ovo spominjem u kontekstu pitanja da li svi u regionu shvatamo suštinu neposrednog susedstva i šta ono znači za sve nas?

Postoje izazovi koji ne poznaju granice pojedinačnih država, a ugroženo javno zdravlje u uslovima pandemije ili šumski požari sa kojima se ovih dana suočavamo su neki od njih. Republika Srbija je zahvaljujući predsedniku Vučiću uspela da obezbedi dovoljan broj vakcina dok se čitav svet borio da ih dobije.  Bili smo u prilici da pomognemo bratskoj Severnoj Makedoniji i to smo i učinili, bez oklevanja. Osim toga, Srbija nije samo dobar sused, već i bratska država na koju  Severna Makedonija i njeni građani mogu da računaju. Republika Srbija posvećena je politici mira i stabilnosti i rešavanju svih otvorenih pitanja sa susedima mirnim putem i dijalogom. Mir je za nas najvažniji i zato Srbija čini sve da ne odgovara na brojne i česte provokativne poruke iz regiona, već da bude zagledana u budućnost. Ipak, ne možemo da ne primetimo da pojedini u našem bliskom okruženju veličaju događaje koji su doveli do velikog stradanja srpskog naroda.

7. Na koga i na šta tačno mislite?

Mislim na godišnjicu tragičnog stradanja srpskog naroda u hrvatskoj vojnoj akciji „Oluja“ koja se obeležava 4. avgusta . Ovaj datum se svake godine u Hrvatskoj proslavlja kao veliki praznik i dok Srbi tuguju, naši susedi slave. „Oluja“ predstavlja jedan od najvećih zločina etničkog čišćenja u svetu posle Drugog svetskog rata, sa više od 220.000 proteranih. Nakon građanskog rata i masovnog egzodusa srpskog naroda, broj Srba u Hrvatskoj smanjen je za dve trećine.  Trenutno se na listi poginulih i nestalih Srba u „Oluji“ vodi 1.852 lica, a nastala materijalna šteta je nesaglediva. Mi želimo mir i pomirenje, ali ne pristajemo na poniženje i na ćutanje. Srbija nikada neće pozivati na nove sukobe, jer želi da se razvija u saradnji sa svima u regionu, ali smo dužni da pamtimo. Srbija se ne hvali svojom snagom, ali je dovoljno jaka da nikada više ne dozvoli pogrom nad svojim narodom.

8. Koliko ste zadovoljni pravima koja u ovoj zemlji ostvaruje srpska zajednici. Iako, kako kažu, prava nikad dosta. Da li je potrebno njihovo unapređivanje?

Za razliku od nekih prethodnih perioda u kojima nije na pravi način bilo tretirano pitanje položaja Srba u regionu i dijaspori od strane matične države, danas svedočimo jednom drugačijem pristupu. Republika Srbija snažno je zainteresovana za očuvanje i jačanje odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu. Srbi koji žive u Severnoj Makedoniji, kao i Makedonci koji žive u Republici Srbiji dodatni su most koji nas svakodnevno spaja. Dve države su se nedavno saglasile da će u što skorijem roku formirati  i Mešovitu međuvladinu komisiju za manjine, koja će služiti kao dodatna platforma za rešavanje važnih pitanja u vezi sa položajem i pravima srpske zajednice u Severnoj Makedoniji i makedonske zajednice u Republici Srbiji.

9. Ambasadorka Jovanović da li ste naučili nešto novo o Republici Severnoj Makedoniji i njenim građanima, o njihovoj kuhinji, tradiciji, običajima i kulturi od kada ste preuzeli ambasadorsku poziciju?

Za nekoga ko dolazi iz Srbije, zaista nije potrebno mnogo vremena da u Severnoj Makedoniji počne da se oseća „kao kod kuće“. Posebno zadovoljstvo mi pričinjava da svakoga dana po nešto novo naučim o ovoj divnoj zemlji i njenim ljudima koji mi od prvog dana pružaju srdačnu dobrodošlicu i sa čijom ljubaznošću se na svakom koraku srećem.