Дачић: „Берлински процес је форум за јачање регионалне сарадње, унапређење процеса помирења и подстицање регионалног развоја“

На састанку је разматран аспект „Берлинског процеса" посвећен решавању отворених билатералних питања између учесница са Западног Балкана. Поред тога, састанак је био посвећен и припремама Самита о Западном Балкану у оквиру „Берлинског процеса" који ће бити одржан у Познању 5. јула ове године.

Домаћини су упознали учеснике са активностима Варшаве на припреми предстојећег Самита, који представља најзначајније годишње окупљање у оквиру „Берлинског процеса".

Састанак је, поред тога, био прилика за размену мишљења о ситуацији у региону, регионалној сарадњи и европској перспективи Западног Балкана, односно реформама које се под окриљем ЕУ спроводе у региону.Говор првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на Састанку министара спољних послова учесница „Берлинског процеса" који се, у оквиру пољског председавања овим процесом, одржава у Варшави:

У наставку је интегрална верзија говора министра Дачића:

„Уважени министре Чапутовичу,
Поштоване колеге министри,
Драги пријатељи,

Дозволите ми да Вас поздравим и изразим захвалност на позиву за учешће на овом скупу. Желео бих пре свега да честитам Републици Пољској, као учесници „Берлинског процеса" која председава овим процесом, и свом колеги министру спољних послова Јацеку Чапутовичу на одличној организацији министарског састанка.

Србија придаје велики значај „Берлинском процесу", као веома добром форуму за јачање регионалне сарадње, унапређење процеса помирења и подстицање регионалног развоја, односно као форуму који је од значаја за пружање подршке eвро-интеграцијама Западног Балкана кроз конкретне пројекте и мере, што је била и примарна замисао Берлинског процеса приликом његовог покретања 2014. године.

Република Србија подржава приоритете пољског председавања „Берлинским процесом": 1) Агенду повезивања (Connectivity Agenda), уз фокус на енергетску и транспортну инфраструктуру и сарадњу младих; 2) Привредну и бизнис сарадњу; 3) Сарадњу цивилног друштва и културну сарадњу и 4) Безбедносну сарадњу у региону, која је важна компонента регионалне сарадње на Западном Балкану. Унапређење безбедности, у смислу борбе против организованог криминала, тероризма и насилног екстремизма, представља једну од шест водећих (flagship) иницијатива Европске комисије, односно активности које су утврђене као приоритетне у трансформацији Западног Балкана на путу приступања Европској унији.

Сматрамо да „Берлински процес" треба да остане фокусиран на своје изворне теме дефинисане на Самиту у Берлину (2014. год) и Бечу (2015. год). У том смислу, пажњу би требало посветити изналажењу средстава за финансирање раније договорених инфраструктурних пројеката у оквиру Агенде повезивања (Connectivity Agenda), коју видимо као један од кључних „стубова" „Берлинског процеса" у целини и наше међусобне сарадње са учесницама процеса у региону, као и сарадње са чланицама ЕУ. Инфраструктура јесте оно што нас физички повезује и ствара предуслове за сва остала „повезивања" на којима заједно радимо у овом и другим регионалним форматима. Управо је инфраструктура из „Агенде повезивања" оно што ће највећи број грађана нашег региона препознати као квалитативни помак који им је омогућио наш заједнички оквир сарадње – „Берлински процес".

Република Србија ће наставити да конструктивно учествује у свим активностима у оквиру „Берлинског процеса" које убрзавају наше европске интеграционе процесе и доносе добробит региону у целини.

Пуноправно чланство у Европској унији представља кључни спољнополитички приоритет Србије. Место, не само Србије, већ и читавог региона, јесте у ЕУ и без инкорпорирања западног Балкана заједнички економски и политички простор на европском континенту неће бити потпун. У том смислу је од значаја да питање проширења остане високо на агенди ЕУ. Захваљујемо Пољској на њеном интересовању за ово важно питање и подстицаје које пружа у оквиру „Берлинског процеса" и надамо се да ћемо успети да, током пољског председавања 2025, заједно са Црном Гором, постанемо пуноправна чланица ЕУ.

Србија је посвећена унапређењу регионалне сарадње и опредељена је да доприноси том циљу. При том се, са једне стране, руководимо принципом да делујемо као поуздан и предвидив партнер, а са друге, принципом поштовања постигнутих договора, што је основ за изградњу међусобног поверења и залога за његову даљу изградњу. Међутим, предуслов за успешно остваривање и унапређење регионалне сарадње је стриктно поштовање закључених споразума и договорених оквира регионалне сарадње од стране свих учесница у региону, без изузетака.

У том смислу увођење додатних такси од стране ПИС у Приштини представља кршење ЦЕФТА споразума, принципа Регионалног економског простора (РЕП), а тиме и озбиљно нарушавање укупне регионалне сарадње. Због тога још једном снажно апелујем на што хитније и безусловно укидање овакве одлуке, која егзистенцијално угрожава обичне грађане.

Упркос оваквом понашању Приштине, Београд није узвратио ниједном реципрочном мером јер се од самог почетка дијалога са Приштином противи повлачењу једностраних потеза, који никако не могу бити корисни за изналажење компромисног решења, већ су опасни и штетни, пре свега за стабилност региона и безбедност припадника српске заједнице на Косову и Метохији.

Србија настоји да се у односима са свим суседима тежиште стави на развој економске и других видова сарадње. Оцењујемо да би то могло да допринесе стварању повољније укупне климе у региону, а тиме и да олакша решавање нагомиланих наслеђених питања.

Поздрављамо сваки напредак у решавању отворених питања у региону, укључујући и гранична питања. Поред политичке воље, за коју верујем да не недостаје, потребан је и експертски, односно технички ниво разумевања појединачних проблема, што се кроз рад мешовитих комисија и остварује. Треба да будемо свесни да тренутно непостојање појединих формалних споразума о граници и питањима везаним за границу, јер су преговори у току, не угрожава свакодневни живот људи, те да преговори често трају дуго – што није својствено само Балкану. Много је важније квалитетно уместо брзог решења. Активно смо допринели, на пример, заједно са колегама из Босне и Херцеговине, конципирању нацрта извештаја о овој теми, где смо показали да је сарадња, осим што је могућа – и пожељна, чак и када имамо различите приступе – зато и преговарамо. Радимо на решавању отворених питања, у пуној вери да ћемо тако допринети стабилности у региону, као и напретку ка пуноправном чланству у ЕУ.

Даме и господо,

Закључићу своје иступање истицањем два веома позитивна примера сарадње на западном Балкану – Регионалне канцеларије за сарадњу младих (РКСМ) и Фонда за западни Балкан. Регионална канцеларија за сарадњу младих, настала по узору на Француско-немачку канцеларију за младе, непосредан је и вероватно најсветлији резултат наше сарадње у „Берлинском процесу", и њене успехе сви заједно пратимо и сви им заједно доприносимо. Оно што вам је можда мање познато је рад Фонда за западни Балкан који је настао по узору на Међународни вишеградски фонд. Вишегодишњи сложени преговори на оснивању ФЗБ омогућили су нам да премостимо низ препрека, а документи који су проистекли из тог захтевног процеса употребљени су и за оснивање РКСМ.

Моје колеге за западног Балкана и ја састаћемо се након овог састанка у формату Конференције министара иностраних послова ФЗБ и одобрити нова 24 пројекта организација цивилног друштва које ће Фонд помагати у наредних годину дана. Ове године заједно смо одлучили да наше појединачне контрибуције за ФЗБ удвостручимо са 30 на 60 хиљада евра, што је редак пример заједничког власништва и посвећености у нашем региону. Позивам Вас, цењене колеге, да сазнате више о овом, такође важном механизму, намењеном подстицају и подршци сарадње цивилног друштва, директно или преко ваших дипломатских мисија. Што је најважније, охрабрујем вас да размотрите могућности да му допринесете једнаким контрибуцијама које већ дају свих шест оснивача Фонда за Западни Балкан, као гест конкретне подршке овом вредном заједничком подухвату држава региона.

Хвала Вам!"