Старовић: Африка је све више у фокусу наше спољне политике
Старовић је, гостујући на Радио-телевизији Србије, најавио да министар спољних послова Никола Селаковић сутра почиње нову турнеју по афричком континенту, односно државама афричке западне обале, која ће обухватити три државе - Габон, Екваторијалну Гвинеју и Сао Томе и Принципе.
Према његовим речима, те државе су наши традиционални пријатељи са којима смо почели да обнављамо везе од организације комеморативног скупа Покрета несврстаних земаља у октобру прошле године у Београду.
„Ниједно пријатељство не сме да се узима здраво за готово, на њему се мора радити, оно се мора неговати, и у складу са тим спроводимо нашу активност. Сигуран сам да ће посета коју сутра започиње министар Селаковић бити и те како успешна. Ради се о државама које просто наши државни званичници нису деценијама посећивали, и неко с правом може да каже да смо их помало запоставили. То не сме више бити случај. Африка је све више у фокусу наше спољне политике, говори се о Африци као континенту будућности. Желимо и да ширимо своје стално дипломатско присуство“, рекао је Старовић.
Напоменуо је да Србија на афричком континенту данас има 14 амбасада и да ће проширивању наше мреже допринети Споразум о колокацији који је закључен прошле године са Мађарском, а који нам омогућује да у одређеним државама света успоставимо систем две амбасаде под једним кровом, чиме се значајно смањују административни, технички и други трошкови, а омогућава нам да без значајнијих буџетских издатака проширимо своју дипломатску мрежу.
Поводом јучерашњег сусрета министра Селаковића са мађарским колегом Петером Сијартом, Старовић је рекао да за нас Будимпешта представља капију Европе и навео да се, укупно посматрано, односи Београда и Будимпеште налазе на историјском максимуму, као и да су они добар и редак пример за то како лидери, председник Александар Вучић и мађарски премијер Виктор Орбан, могу својим стратешким визијама да некада промене ток историје.
„Ретко се то дешава, а ово је сјајан пример. На делу можемо да видимо колико су се ти односи променили и унапредили за само десетак година“, рекао је Старовић.
Ради се о, нагласио је, стратешком опредељењу где је препозната чињеница да су за нас оквири западног Балкана важни, али и сувише уски, и да морамо направити искорак према нашем ширем окружењу, старим суседима.
Kако је навео, ниво мађарских инвестиција у Србији расте, трговинска размена се већ сада мери милијардама, а најважнији инфраструктурни пројекат на којем смо заједнички ангажовани је изградња брзе пруге између Београда и Будимпеште којом ће се путовати возовима који ће ићи 200 киломатара на сат.
Упитан о недавном писму 16 америчких конгресмена председнику САД Џозефу Бајдену, у ком су затражили интензивирање односа са Србијом, Старовић је рекао да је то веома важна вест и с тим у вези је одао признање амбасадору Србије у САД Марку Ђурићу, наводећи да је писмо резултат преданог рада у претходних годину и по дана.
„За ову активност Србија није ангажовала никакву лобистичку агенцију, већ је ово плод деловања наше дипломатије у Вашингтону“, истакао је Старовић и навео да је то писмо у Приштини изазвало висок степен незадовољства албанских политичара.
На питање о предлогу Приштине од четири тачке које се односе на то како би могли да се на Kосову и Метохији одрже избори 3. априла, Старовић је рекао да су то пре свега некакве лепе жеље припадника привремених институција самоуправе у Приштини и нагласио да је за нас важно да ће наши сународници на KиМ моћи да гласају.
Према његовим речима, то је нешто за шта имамо подршку највећег дела међународне заједнице и да та подршка треба да се преточи у конкретне мере.
Старовић је навео да би најбоље било да се држимо позитивне устаљене праксе да се избори одвијају уз подршку Мисије ОЕБС и додао да му је жао што ОЕБС није био на висини задатка када је реч о реализацији референдума о промени Устава Србије 16. јануара на KиМ.
Kако је рекао, Срби на KиМ ће сигурно моћи да гласају на предстојећим изборима на бирачким местима на којима су навикли да гласају.
„Сигуран сам да Kурти неће имати подршку да Србе онемогући да гласају на изборима“, казао је државни секретар.
Поводом дешавања у Црној Гори, Старовић је рекао да нити можемо нити желимо да се мешамо и утичемо на динамику политичких процеса у Црној Гори, али да оно што можемо и морамо јесте да апелујемо и инстистирамо на остваривању свих личних и колективних политичких права Срба у Црној Гори.
„Апеловали бисмо да се демократска воља грађана Црне Горе и у турбулентним политичким околностима преко парламента преслика на владу Црне Горе и друге органе извршне власти“, рекао је Старовић.
Према његовим речима, надамо се да ће нова влада у Црној Гори, без обзира на то ко ће је чинити, направити неколико корака који ће се позитивно одразити на наше односе, а који се тичу потписивања Темељног уговора са Српском православном црквом, организације слободног пописног изјашњавања грађана, озбиљнијег разматрања иницијативе „Отворени Балкан“ и укидања штетне одлуке о протеривању нашег амбасадора Владимира Божовића.