Реформа сектора безбедности је континуиран и захтеван процес који укључује ангажовање широког спектра актера једне државе

„Уважени председавајући ОЕБС-у, министре Лајчак,
Екселенције,
Даме и господо,

Част ми је и велико задовољство да, у својству коорганизатора и домаћина, заједно са мојим уваженим гостом, председавајућим ОЕБС-у и министром спољних и европских послова Републике Словачке Мирославом Лајчаком, као и са нашим партнером и пријатељем, шефом Мисије ОЕБС у Србији амбасадором Андреом Орициом, отворим Састанак на високом нивоу о управљању и реформи сектора безбедности. Овај дводневни скуп представља још једну добру прилику да темељно размотримо ово важно реформско питање, разменимо национална искуства и, што је најважније, дамо допринос још бољем међусобном разумевању и унапређењу функционисања институција у безбедносном сектору.

Реформа сектора безбедности је тема којој Република Србија придаје велики значај, не само из разлога што је она била један од приоритета председавања Србије ОЕБС-у 2015. године, већ и зато што она представља значајан сегмент свеобухватног реформског процеса у нашем друштву, у којем је Србија постигла значајне резултате.

Дозволите да вас подсетим да је Србија један од оснивача и чланица ОЕБС-ове Групе пријатеља реформе сектора безбедности од њеног оснивања 2014. године, као и да је 2015. године, у време нашег председавања, такође у Београду, одржан веома успешан састанак ОЕБС-а на ту тему. Наша активност и константна посвећеност реформи сектора безбедности указује на спремност да наставимо да улажемо напоре у промоцију овог концепта.

Даме и господо,

Циљ реформи сектора безбедности унутар сваке земље је успостављање и развој безбедносног система који омогућава мир, стабилност и просперитет државе и њених грађана и гарантује поштовање људских права и владавину права. Добро уређен сектор безбедности је један од најважнијих елемената за добро управљање државом у целини.

Реформа сектора безбедности је континуиран и захтеван процес, који укључује ангажовање широког спектра актера једне државе. Тај процес подразумева заједничко и свеобухватно деловање власти, усмерено ка јединственом циљу – успостављању и развоју демократских и одрживих структура, способних да се ефикасно суоче са актуелним безбедносним изазовима на националном, регионалном и међународном плану.

Процес безбедносних реформи на националном плану не обухвата само владине административне, цивилне или војне органе, већ захтева и ангажовање институција које контролишу рад безбедносних органа, попут парламената и његових одбора. Значајан допринос реформама дају организације цивилног друштва и представници академске заједнице, специјализовани за тему безбедности, који својом стручним знањем потпомажу процес промена. Улога медија је од посебног значаја у трансформацији једног друштва.

На међународном плану, велики број глобалних и регионалних организација даје експертску подршку заинтересованим државама у процесу реформи њиховог сектора безбедности. Подршка међународних организација се огледа у пружању помоћи процесима разраде националних стратегија и политика, израде законодавства, јачања контроле рада безбедносних структура, побољшању координације рада различитих органа, образовања и обука кадрова и надгледања остварених резултата. ОЕБС, као највећи регионални безбедносни аранжман и платформа за дијалог држава учесница, има бројне инструменте за свеобухватну подршку процесима реформе сектора за безбедност.

Кључни принцип и предуслов за спровођење успешних и одрживих реформи у једној земљи је национално власништво над овим процесом. Истовремено сам уверен да мисије ОЕБС на терену, као једна од специфичности и предности ОЕБС-а, треба да наставе да играју важну улогу у обликовању дугорочно одрживог безбедносног сектора у државама нашег региона, кроз подршку институцијама у реформском процесу, водећи при томе рачуна о специфичним потребама сваке државе. На основу нашег дугогодишњег искуства у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Србији, истакао бих да је партнерски однос са овом мисијом значајно допринео резултатима које је моја земља остварила у области реформе сектора безбедности.

Даме и господо,

Дубоко верујем да су државе Југоисточне Европе посвећене блиској регионалној сарадњи у борби против постојећих, као и нових безбедносних претњи. Као што вам је свима добро познато, актуелни безбедносни изазови и претње су недељиви, они не познају националне границе и нико самостално са њима не може да се избори. Пред свима нама је императив да осмислимо и реализујемо заједнички наступ, међусобну координацију у што успешнијем супротстављању свим безбедносним изазовима и претњама, који представљају опасност за мир и стабилност и напредак наших друштава.

Истовремено, желим да укажем да је изградња ефикасних институција и капацитета у безбедносном сектору веома важан допринос заједничкој одговорности за изградњу мира и стабилности на ширим глобалним подручјима и изградњу постконфликтних друштава. Учешће у мултинационалним операцијама очувања мира и стабилности је значајан сегмент деловања на међународној сцени, којем Србија придаје изузетну пажњу респектабилним учешћем у мисијама и операцијама УН и ЕУ, са признатим резултатима које остварују припадници Министарства одбране, Војске Србије и МУП-а. Напори Србије да своје учешће прошире са партиципирањем и у цивилним мисијама, као што је Специјална посматрачка мисија ОЕБС у Украјини, потврђује нашу спремност да делимо одговорност и терет у изградњи мира и стабилности свуда где је то потребно, поштујући међународно право и признате универзалне стандарде.

Управо из свих наведених разлога, желим joш једном да истакнем очекивање да ће дводневна дебата у Београду пружити прилику представницима држава региона, невладиног сектора и академског друштва да размене мишљења, искуства и научене лекције у процесу реформе сектора безбедности. Уверен сам да ће ова дебата дати позитиван допринос нашим заједничким напорима да пронађемо најбољи пут сарадње, високог степена разумевања за интересе и приоритете свих инволвираних страна, а истовремено и јасну посвећеност заједничким циљевима обезбеђења трајног мира и стабилности, не само у региону, већ и шире.

На крају бих желео да захвалим председавајућем ОЕБС-у, министру Лајчаку и Словачкој Републици на лидерској улози и напорима које је током свих ових година уложила у промоцију овог изузетно важног концепта.

Желим вам много успеха у раду.

Хвала!"