Козарев на маргинама ОЕБС-овог скупа говорио о проблемима Срба на КиМ
Козарев је указао да безбедносна ситуација на Косову и Метохији представља разлог за дубоку забринутост, наглашавајући да једино снажно међународно присуство, уз инсистирање на владавини права, може да гарантује безбедност свих грађана у јужној српској покрајини.
Сведоци смо, како је навео, да се неалбанско становништво из дана у дан суочава са различитим облицима институционалне и верске дискриминације, насиља, кршењем права на слободно учешће у изборном процесу, експропријацијом имовине, као и економском неизвесношћу.
Прецизирао је да је, од доласка Аљбина Куртија на чело привремених институција самоуправе у Приштини, за само непуне четири године број етнички мотивисаних напада и инцидената против Срба увећан за 50%, односно да је од јануара 2021. до данас извршено 547 напада, од чега 27 на децу. На седам особа је пуцано, укључујући једно дете узраста 11 година, извршено је 79 арбитрарних хапшења Срба, а тзв. косовска полиција је употребила прекомерну силу више од стотину пута.
Посебно је истакнута забринутост због ситуације у којој се српски народ на Косову и Метохији налази због одлуке Приштине о укидању динара као средства плаћања, имајући у виду да Срби и српске институције у Покрајини опстају и функционишу захваљујући финансијским давањима која долазе из централне Србије.
Нагласио је да је последње у низу бруталних кршења основних права Срба недавни упад тзв. косовске полиције у институције на северу Косова и Метохије, које пружају минимум јавних услуга и преко којих се обезбеђују плате, пензије, здравствена и социјална заштита.
Ови потези, према речима Козарева, за циљ имају етничко чишћење Срба и неалбанског становништва, а томе у прилог говори чињеница да је у последњих годину дана 15% српског становништва напустило покрајину.
Козарев је поручио да Приштина на најгрубљи могући начин опструише дијалог о нормализацији односа и избегава формирање Заједнице српских општина, с обзиром на то да је у постигнутим договорима финансијска подршка Србима предвиђена управо кроз надлежности Заједнице српских општина.
Козарев је у оквиру презентације представио план Београда у седам тачака, који садржи мере чији је циљ заштита Срба на Косову и Метохији, очување дијалога као кључног инструмента за нормализацију стања на терену и уклањање последица штетног деловања Приштине.
Поручио је да је Београд спреман да води конструктиван дијалог, сарађује са ЕУ и међународним партнерима у циљу доприноса регионалној стабилности.
Догађај на маргинама скупа у Варшави део је глобалне дипломатске кампање Србије за заштиту права српског народа на Косову и Метохији. Поред Козарева, гостима се обратила министарка без портфеља задужена за област родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена Татјана Мацура, а сутра ће на пленарној сесији којом ће бити затворена овогодишња конференција говорити помоћница министра спољних послова Катарина Лалић Смајевић.
Међу гостима су, између осталих, били представници мисија из Шпаније, Словачке, Словеније, САД, Азербејџана, Аустрије, Естоније, Грузије, Бугарске, Хрватске, Кипра, БиХ, Северне Македоније, ОДИХР-а и цивилног сектора.