Ђурић на неформалном састанку министара спољних послова држава чланица Европске уније
Шеф српске дипломатије је истакао да је порука Србије на данашњем састанку била врло јасна:
„За нову владу Србије спровођење реформске агенде до 2027. године један је од апсолутних приоритета и ми желимо да до тада будемо потпуно спремни. Дакле, и када је реч о нашој економији, али и када је реч о владавини права, демократији, и свим другим аспектима, који су од значаја за наше пуноправно чланство“, рекао је Ђурић.
Поручио је да Европска унија има много да добије од чланства Србије и других земаља Западног Балкана, и када је реч о људском капиталу, али и када је реч о нашој традицији, култури, знању, безбедности, енергетској безбедности и много чему другом.
„Сматрам да грађани Србије имају право и да треба да добију приступ фондовима Европске уније зато што научници, студенти, пољопривредници у Србији не треба да имају другоразредни статус у односу на пољопривреднике, научнике и студенте у било којој другој земљи. И ми нисмо заинтересовани само да будемо секундарно тржиште или нешто томе слично, већ хоћемо пуноправну столицу и равноправно место за столом“, нагласио је шеф српске дипломатије.
Говорећи о усклађивању Србије са спољном и безбедносном политиком ЕУ, Ђурић је навео да ће наша држава након добијања статуса пуноправне чланице у потпуности делити заједничку политику.
„Кад је реч о односу према конфликту у Украјини, Србија је од почетка подржавала све резолуције Уједињених нација, којима се подржавао и подржава територијални интегритет Украјине. Имамо специфичности, због којих немамо исту спољну политику по овом питању као друге европске чланице, али очекујемо од Европске уније да помогне, да се односи у региону нормализују у довољној мери и да напредује генерално безбедносна и геополитичка ситуација у нашем региону на начин који ће омогућити да у будућности имамо већи степен усклађивања“, рекао министар.
Поред тога што Србија жели да подигне ниво усаглашавања своје спољне политике са политиком ЕУ, према речима Ђурића, Србија исто тако тражи помоћ у решавању питања из прошлости за која садашње генерације у Србији нису одговорне, а која не могу да буду решена на правичан начин без пуног ангажовања међународне заједнице.
Када је реч о Косову и Метохији, Ђурић је указао да је информисао данашње учеснике скупа о кршењима колективних права наших сународника на КиМ, али и да је јасно говорио о потреби да се на оштрији начин, агресивније спроводи Бриселски споразум.
Поред наведеног, Ђурић је рекао да је на маргинама састанка имао веома продуктиван разговор са министром спољних послова Пољске са којим је разговарао на који начин могу да буду убрзане европске интеграције Србије.
Додао је да се сусрео и са министром иностраних послова пријатељског Бенина, са којим Србија гаји пријатељство још од времена Покрета несврстаних и са којим има висок степен разумевања по темама од националног значаја за нашу земљу.
Коначно, Ђурић је поздравио предстојеће мађарско председавање Савету Европске уније, те оценио да ће то дати додатни импулс евроинтеграцијама целог нашег региона.
„Овде има много других земаља, које сматрају да ће мађарско председавање европској и спољној политици донети један веома потребан тон помирења, сарадње и окренутости додатном проширењу“, закључио је Ђурић.