Предстојећа конференција ,,Од Солуна до Загреба" прилика за конструктивну дискусију о европској перспективи земаља региона

„Ваше екселенције,
Даме и господо,

На самом почетку, желео бих да захвалим амбасадору Републике Грчке у Београду, његовој екселенцији Јоргосу Диакофотакису, на позиву и прилици да вам се обратим.

Позив да вам се данас придружим представља потврду несебичног ангажмана и подршке Републике Грчке нашој земљи на њеном европском путу. Желим посебно да истакнем и поздравим предан ангажман пријатељске Грчке и када је реч о евроинтеграцијама читавог региона Западног Балкана, имајући у виду да је веома активна на постизању консензуса у Европској унији о потреби отпочињања преговора o чланству са Албанијом и Северном Македонијом.

У том смислу, посебно поздрављам чињеницу да ће управо Грчка бити домаћин предстојеће Солунске министарске конференције, која је заказана за 24. фебруар, на којој ће, поред министара са Западног Балкана, учешће узети и колеге министри из нашег непосредног окружења. Искрено верујемо да ће скуп „Thessaloniki to Zagreb" бити још једна прилика за конструктивну и отворену дискусију о европској перспективи земаља региона. Уверен сам да ће Солун бити место са кога ћемо послати јасну поруку о таквој перспективи. Желим и на овом месту јасно да поручим да је чланство у Европској унији стратешко опредељење Владе Републике Србије.

Подсетио бих да управо овај грчки град има велики значај када је реч о евроинтеграцијама региона, јер је управо у њему јуна 2003. године одржан Самит Европске уније и Западног Балкана, а тада је усвојена заједничка Декларација у којој се једногласно истиче да је „будућност Балкана у ЕУ". Учесници Самита тада су се сложили да су демократске вредности, владавина права, солидарност, поштовање међународног права, укључујући и Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, као и мирно решавање конфликата и регионална сарадња, основни постулати на којима почива ЕУ.

Прошло је 17 година од овог важног састанка, а у том периоду, од земаља региона, једино је Република Хрватска постала пуноправна чланица ЕУ. Упркос чињеници да је предузела опште и корените реформе друштва и државе, како би се прилагодила вредностима, начелима и правилима на којима почива ЕУ, Република Србија је отворила тек половину од укупног броја преговарачких поглавља. Такође, у току 2019. године отворена су само два преговарачка поглавља са ЕУ, па се намеће закључак да напредак у нашим европским интеграцијама није сразмеран резултатима реформског процеса. Зато желим да истакнем да је неопходно да динамика отварања поглавља буде унапређена и прилагођена темпу реформи које спроводимо и напорима које улажемо. У контексту активности на измени методологије процеса приступања, очекујемо да нова методологија буде транспарента, утемељена на јасним принципима и правилима, те објективним мерилима, као и да уважи резултате оних земаља које су већ одмакле на путу евро-интеграција, попут Републике Србије. Процес приступања мора бити прожет политиком подршке напорима који се предузимају, као и видљивим бенефитима за грађане држава које доследно спроводе неопходне реформе на путу ка ЕУ. Поштујемо приступ држава чланица ЕУ да адекватно валоризују напоре реформског процеса и да је само кроз индивидуални приступ могуће наградити спроведене мере. Целокупан регион тежи да осигура место у ЕУ и ми то снажно подржавамо, али се, са друге стране, морају констатовати и уважити и разлике у досадашњим постигнућима међу нама на том путу.

У Солуну је речено, а што несумњиво стоји, да је „економски просперитет кључан за дугорочну стабилност и демократију у региону". У том смислу, поздрављамо идеју ЕУ да, према Западном Балкану, иницира „Напредни економски план" који би омогућио додатна финансијска средства региону за спровођење реформи.

Даме и господо, драги пријатељи,

Искрено се надамо ће хрватско председавање Саветом ЕУ бити успешно у сваком смислу, као и да ће Србија остварити нове кораке у процесу приступања ЕУ. Загреб је био домаћин и Конференције ЕУ са Западним Балканом сада већ давне 2000. године и верујемо да ће Самит ЕУ – Западни Балкан, заказан за мај ове године, пружити додатни подстрек политици проширења. Очекујемо снажну подршку свих чланица ЕУ и, имајући у виду преузете обавезе из Солунске агенде 2003, верујем да ће мајски Самит у Загребу бити одлична прилика да се агенда још више конкретизује, како би европска перспектива региона била још јаснија и како бисмо сви остварили више од једног корака напред.

Подсећам да је Србија посвећена регионалној сарадњи. Кроз активан ангажман у различитим регионалним иницијативама настојимо да заједно са партнерима из региона достигнемо тражене стандарде и покажемо одговорност приликом преузимања обавеза.
Подсетио бих да је Република Србија 1. јуна 2019. године преузела председавање Јадранско-јонском иницијативом и Стратегијом ЕУ за јадранско-јонски регион. Посебно задовољство за нас ће представљати организација, у мају ове године у Београду, Петог Форума којим је обухваћен и састанак на министарском нивоу.

У ишчекивању нашег скорог поновног сусрета у Солуну и уз искрене жеље за успешну реализацију скупа, захваљујем вам на пажњи."