Интервју Ивице Дачића за “La Nacion”

24. nov 2017.
„Нема никакве сумње да Ратко Младић треба да буде осуђен за масакре у Сребреници. Али шта се дешава са хиљадама Срба који су били убијени током рата. Није могуће да нема никога осуђеног за то у Хагу. Овај суд је створен само како би осудио Србе", рекао је категорично српски министар Ивица Дачић, током званичне посете Аргентини.

Дачић је дошао у Буенос Аирес на јучерашњу инаугурацију Трга Република Србија, на углу авеније Фигурео Алкорта и авеније Дорего у Палерму, и како би потписао неколико билатералних споразума. Међутим његова посета се поклопила са пресудом Хага која је привукла пажњу светске штампе.

Kао човек са Балкана, у разговору за „Ла Национ" није се изненадио питањима на тако различите теме као што је рат у бившој Југославији и пријатељство са Аргентином.

„Реч Балкан потиче од две турске речи", објаснио је Дачић. „Бал значи мед и кан значи крв. Већ смо имали довољно крви и сада желимо мед", изјавио је.

-Kоја је ваша реакција на осуду Младића?

Србија никада није била против судског процеса оптуженима. Ова осуда је била очекивана, јер то потврђује политику суда и западних земаља према Балкану током последњих 25 година. Међутим суд за бившу Југославију, који завршава свој рад сада у децембру, није испунио циљ да донесе мир народима који су патили током сукоба. Само је служио за жалбе против Србије. Пре рата, у Хрватској је живело 560.000 Срба, а данас живи 180.000. Шта се десило са преосталима? Били су протерани или убијени. У Сарајеву је било 150.000 Срба, данас их има мање од 10.000. У Приштини било је преко 40.000 Срба, данас их је мање од 1.000. Пар недеља пре Сребренице, Босанци су убили хиљаде Срба. Где су кривци за те масакре?

-Реч балканизација се претворила у синоним за прасак региона где све стране на крају постају непријатељске. Kаква је, с обзиром на то, ситуација бивше Југославије?

Односи међу народима треба да се заснивају на заједничким интересима. Хе може постојати стабилан однос док се тражи које више или мање крив. И ми, скоро 20 година после рата, још увек смо у том периоду дискусије. У будућности се надамо стварању једне заједничке економске зоне, међутим још увек смо далеко од тога.

-У том смислу, Србија је спремна да призна независност Kосова?

Проглашење независности Kосова је био унилатералан чин, као што је и Kаталоније. Из тог разлога има толико земаља, као Аргентина, које не признају ово једнострано проглашење. Желимо разговор, међутим ове врсте унилатералних проглашења препрека су за било какво зближавање.

-У вези савашом тежњом да постанете део Европске уније, једна од замерки је ваш историјски близак однос са Русијом, која је санкционисана од Европске уније. Мало је компликовано да пријатељ мог непријатеља буде мој пријатељ.

Одговорићу вам енглеском изреком: „Нема вечних пријатеља нити вечних непријатеља. Вечни су само интереси Велике Британије". И ми се слажемо са овом филозофијом. Из тог разлога не сматрамо да наше пријатељство са Русима искључује нашу жељу да будемо део Европске уније.

Текст: Рубен Гиљеми