Ђурић: Европске интеграције Србије као гарант стабилности региона
Министар Ђурић је поручио да је чланство у Европској унији централни спољнополитички приоритет Србије, истичући да земља додатно учвршћује свој европски пут, полазећи од уверења да се Европа суочава са дубоким геополитичким и технолошким променама, у којима Србија своју будућност види као део европске породице народа.
Оценио је да Србија, као држава која се граничи са осам земаља, има важну улогу у очувању регионалне стабилности и нагласио да европске интеграције Србије представљају допринос стабилности читавог Западног Балкана. Подсетио је на напоре које Србија улаже у унапређење односа са суседима, наводећи као примере дијалог са Хрватском и стратешко партнерство са Мађарском, које је оценио као један од најуспешнијих примера помирења и сарадње у Европи.
Када је у питању регион, Ђурић је истакао да Србија води одговорну политику усмерену на мир и стабилност. Истакао је да је Србија прошле године дала значајан допринос стабилизацији прилика у Босни и Херцеговини, наводећи да је као министар спољних послова учинио све што је било у његовој моћи да допринесе стабилности. Поновио је да Србија подржава Дејтонски мировни споразум, да подржава Републику Српску, али пре свега мир, као и очување структуре која је била од кључног значаја за функционалне односе у Босни и Херцеговини.
Навео је да Србија ради и на решавању отворених питања у дијалогу Београда и Приштине и конструктивно учествује у том процесу како би се очувала стабилност на једном од најосетљивијих подручја у Европи.
Представио је иницијативу према којој би се регион Западног Балкана постепено интегрисао у јединствено европско тржиште и шенгенски простор и оценио да би такав приступ донео значајне економске бенефите, омогућио слободније кретање људи, смањио простор за политике подела и истовремено ојачао безбедност Европске уније. Подсетио је и да Србија, у сарадњи са Фронтексом, значајно доприноси смањењу илегалних миграција ка Европи.
Ђурић је указао и на традиционално добре односе које Србија негује са бројним државама ван Европе, подсетивши да је Београд био место оснивања Покрета несврстаних и да Србија данас представља важну спону између Европе и других региона света.
Осврнувши се на Украјину, Ђурић је истакао да је Србија на сваком кораку подржала Украјину у Уједињеним нацијама, обезбедила више од 90 одсто укупне помоћи која из региона одлази тој земљи и развила најинтензивније односе са украјинским руководством на нивоу шефова држава, нагласивши да не постоји ниједна друга земља у региону која снажније од Србије стоји уз народ Украјине, уз принцип територијалног интегритета и суверенитета, гласа у њихову корист, у корист Европе и у корист сопствене будућности.
Шеф српске дипломатије поручио је партнерима из Европске уније да Србију вреднују по делима, а не по речима, и позвао их да лично сведоче напретку земље, укључујући и припреме за Експо 2027.
Поред министра Ђурића, резултате реформског процеса и напретка Србије ка Европској унији представили су и председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић, први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали и министар за европске интеграције Немања Старовић.
Догађају су присуствовали шеф Мисије Србије при Европској унији Данијел Апостоловић, генерални директор Генералног директората Европске комисије за суседство и преговоре о проширењу Герт Јан Копман, бројни амбасадори при Европској унији, представници кабинета председника Европског савета Антонија Коште и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, представници медија и аналитичких центара.
Најављено је да ће се од септембра овакав формат представљања резултата реформског процеса Србије одржавати и у другим великим центрима држава чланица Европске уније.