Selaković: Položaj Srba u Hrvatskoj mnogo gori nego položaj Hrvata u Srbiji

Naša država je, u duhu dobrosusedskih odnosa, blagonaklono reagovala na želju ministra inostranih poslova Hrvatske Gordana Grlića Radmana da se u Subotici sastane sa predstavnicima hrvatske nacionalne manjine, budući da je položaj nacionalnih manjina lakmus papir naših bilateralnih odnosa, i na unapređenju tog položaja se mora dosledno raditi, jer to je naša zajednička civilizacijska obaveza. 

Ukoliko je šef hrvatske diplomatije, kada je izjavio da status hrvatske manjine u Srbiji nije ni približan statusu srpske manjine u Hrvatskoj, hteo da kaže da je položaj Srba u Hrvatskoj mnogo gori nego položaj Hrvata u Srbiji, potpuno ću se složiti sa hrvatskim kolegom. 

Naime, srpskom narodu u Hrvatskoj dve i po decenije od završetka rata nisu u praksi dostupna prava koja su mu garantovana i Erdutskim sporazumom i zakonima Republike Hrvatske. 

Odnos većinskog naroda prema Srbima u Hrvatskoj je i dalje predominantno negativan, zbog čega Srbi i dalje bivaju marginalizovani, diskriminisani i često stigmatizovani i tretirani kao građani drugog reda. 

Pomenimo samo činjenicu da u delovima Hrvatske postoji agresivan otpor upotrebi srpskog jezika i pisma, kao i da je pravo na negovanje srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta u mnogim oblastima gde Srbi žive zabranjena tema. 

Odnos prema ćirilici, srpskom jeziku, kulturi i tradiciji i dalje je u delovima Hrvatske najblaže rečeno diskriminatorski, i nema nagoveštaja da se iskreno i dosledno radi na stvaranju društvene klime u kojoj bi Srbi mogli da se osećaju kao ravnopravni građani. 

Sa druge strane, spisak stvari koje je Srbija uradila kako bi se Hrvati u našoj zemlji osećali kao kod svoje kuće, jer oni ovde i jesu kod svoje kuće, jeste poduži, i ne može se poništiti paušalnim i stereotipnim ocenama koje upućuju oni čija je želja da hrvatskom narodu u Srbiji ne bude dobro, kako bi ta tema mogla da se zloupotrebljava u dnevnopolitičke svrhe u Hrvatskoj. 

Prava Hrvata su, kao i prava drugih nacionalnih manjina u Srbiji, u skladu sa najnaprednijim evropskim tradicijama i praksom, i Srbija je, čak, spremna da u duhu prijateljstva i poverenja dodatno unapređuje položaj hrvatske manjine, ne zato što to od nas neko traži, već zato što je to ispravno.  

Predstavnici vlasti Hrvatske imaće u vlastima Srbije i u budućnosti partnera u naporima da se odnosi naše dve države i naroda unaprede na najviši nivo, ali sa druge strane moramo dobiti jasnu potvrdu iskrene želje naših partnera da zaista idu tim putem, jer sve češće do nas stižu sasvim suprotni signali.