gototopgototop
Министарство спољних послова Академија
Претвори у пдф Одштампај текст Проследи текст
Актуелно
+ larger fontnormal font- Smaller font
четвртак, 14. новембар 2019. године

ПРВИ ПОТПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ И МИНИСТАР СПОЉНИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ИВИЦА ДАЧИЋ ОБРАТИО СЕ СТУДЕНТИМА АМЕРИЧКОГ ЦЕНТРА У БРИСЕЛУ

Студенти Америчког центра у Бриселу, предвођени професором Џеромом Шериданом, посетили су данас Министарство спољних послова Републике Србије, где им се обратио Први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић.


Шеф српске дипломатије представио је студентима спољнополитичке приоритете Србије с акцентом на очување суверенитета и територијалног интегритета земље са Косовом и Метохијом као саставним делом, пуноправно чланство у ЕУ, очување регионалног мира и стабилности, добросуседске односе, војну неутралност, као и развој билатералне сарадње са свим државама света. Министар спољних послова је указао на дугогодишње билатералне односе између Србије и Сједињених Америчких Држава, као и на богату сарадњу двеју земаља у области привреде. Током излагања министар Дачић је поменуо и бројну српску дијаспору, њен значај, допринос и улогу у развоју америчког друштва.

Након обраћања министра, америчким студентима предавања су одржали вршиоци дужности помоћника министра спољних послова за безбедносну политику и Европску унију, амбасадори Бранимир Филиповић и Дејан Ралевић.

Амбасадор Филиповић је говорио о спољнополитичким приоритетима Србије са становишта безбедносне политике на билатералном и на мултилатералном плану, док је чланство Србије у ЕУ као један од главних спољнополитичких циљева Републике Србије, представио амбасадор Ралевић.

Истог дана, студенти Америчког центра у Бриселу посетили су и Канцеларију за Косово и Метохију, где им је предавање о актуелној ситуацији у јужној српској Покрајини одржао Душан Козарев, заменик директора Канцеларије.

четвртак, 11. јул 2019. године


ПРЕДАВАЊЕ ПРОФ. ДР ЕДИЈА МАЛОКЕ У МИНИСТАРСТВУ СПОЉНИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Извршни директор специјализоване агенције Афричке уније-Афричког механизма за праћење и оцену развоја (APRM) проф. др Еди Малока одржао је предавање у Министарству спољних послова на тему „Искуства у билатералној и мултилатералној дипломатији, укључујући и искуства у Афричкој унији".

1aem12719
На почетку свог излагања проф. др Малока је истакао значај који Република Србија, као наследница бивше Југославије, има у земљама афричког континента, посебно у контексту покрета несврстаних и обостраног интереса за јачање пријатељских односа.

Такође, представио је присутнима спољнополитичке приоритете Јужноафричке Републике, као и организациону структуру Афричке уније, њене надлежности и значај за државе афричког континената на глобалном плану.

Еди Малока је током предавања говорио и о својим искуствима у области билатерале и мултилатерале, указујући, кроз бројне примере, на специфичности дипломатске професије.


понедељак, 17. јун 2019. године


ПОЛАЗНИЦИ ДИПЛОМАТСКЕ АКАДЕМИЈЕ МИНИСТАРСТВА СПОЉНИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ПОСЕТИЛИ ЉУБЉАНУ

Полазници Дипломатске академије Министарства спољних послова Републике Србије, у оквиру студијске посете, боравили су у Љубљани 13. и 14. јуна 2019. године.
У Амбасади Републике Србије организован је пријем за полазнике Дипломатске академије, на коме им се обратила амбасадорка Зорана Влатковић и упознала их са билатералним односима двеју земаља.

1as17619
У Министарству иностраних послова Републике Словеније полазници академије су имали прилику да чују предавања политичког директора Матеја Марна и националног координатора за Западни Балкан Петра Грка.
Током студијске посете Љубљани, полазници су посетили и представништво Европске уније, где је предавање одржао шеф представништва Зоран Станчич.


четвртак, 16. мај 2019. године


СТУДЕНТИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ У ПОСЕТИ
МИНИСТАРСТВУ СПОЉНИХ ПОСЛОВА

Студенти Правног факултета Универзитета у Београду, чланови студентске организације „ЕЛСА" (Европско удружење студената права у Београду), у организацији Дипломатске академије, посетили су данас Министарства спољних послова Републике Србије.
1sapa16519Тим поводом обратио им се генерални секретар Министарства спољних послова Вељко Одаловић.

Генерални секретар је представио студентима организациону структуру Министарства и надлежности сваког сектора појединачно, укључујући и мрежу дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије у свету. Говорио је такође о спољнополитичким приоритетима Србије и изазовима са којима се наша земља сусреће у њиховој реализацији, као и о специфичностима дипломатске професије. На интересовање студената, В. Одаловић је објаснио значај правне професије у раду Министарства.

Након предавања студенти права обишли су сталну поставку Музеја српске дипломатије.

понедељак, 13. мај 2019.


ШЕФ СРПСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ ОДРЖАО ПРЕДАВАЊЕ ПОЛАЗНИЦИМА БЕЧКЕ ДИПЛОМАТСКЕ АКАДЕМИЈЕ

1idap13519 resultУ оквиру сарадње дипломатских академија, полазници Бечке дипломатске академије посетили су у пратњи директора Емила Брикса Министарство спољних послова, где им се обратио први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић. Предавању је присуствовао и Њ. Е. господин Николаус Лутероти, амбасадор Аустрије у Републици Србији са сарадницима.

У наставку следи интегрална верзија обраћања шефа српске дипломатије:

"Ваше екселенције,
Драги студенти,
Поштовани гости,

на самом почетку, желим вам искрену добродошлицу у Београд и Србију и изражавам особито задовољство што су посете полазника Бечке дипломатске академије Министарству спољних послова Републике Србије постале традиција. То је потпуно разумљиво уколико се узму у обзир географска блискост Србије и Аустрије, историјска повезаност, као и одлична билатерална сарадња двеју земаља, која је стабилна, разноврсна и свеобухватна.

Искористио бих ову прилику да изнесем један значајан историјски податак. Наиме, далеке 1836. године успостављени су дипломатски односи између наших земаља. Тада је Антун Михановић, тада конзул Аустријског царства у Београду, предао акредитиве кнезу Милошу Обреновићу. Пријатељски односи Србије и Аустрије имају вишедеценијаску традицију. Иако су мењали свој карактер кроз историју, односи између наших земаља се могу данас описати као пријатељски, јаки и успешни. Наш дијалог је динамичан и интензиван, што ћу поткрепити податком да је само током октобра и новембра прошле године цео државни врх Аустрије посетио Србију: председник Александер Ван дер Белен, канцелар Себастијан Курц и председник парламента Волфганг Соботка. Током лета ове године очекујемо посету министарке иностраних послова Карин Кнајсл. Као један од највећих инвеститора у српску привреду, Аустрија је изузетно значајан економски партнер наше земље. Само прошле године робна размена између Србије и Аустрије износила је преко милијарду евра.

Драги студенти,

Република Србија, као и све земље на свету, има јасно утврђене спољнополитичке приоритете и кроз своје кратко излагање покушаћу да вам приближим улогу наше земље на међународној политичкој сцени, јер сам сигуран да је то оно што бисте највише волели да чујете.

Очување суверенитета и територијалног интегритета земље, са Косовом и Метохијом као њеним саставним делом, наш је најзначајнији спољнополитички приоритет, уз стицање пуноправног чланства у ЕУ. У врху листе приоритета су и очување регионалног мира и стабилности, добросуседски односи, развој билатералне сарадње како са водећим актерима глобалне политичке сцене, тако и са свим осталим државама у свету и војна неутралност.

Бранећи свој суверенитет и територијални интегритет, Србија истовремено брани међународно право, повељу УН и врховни ауторитет Савета безбедности, чиме доприноси очувању међународног мира.
Желим да нагласим да једнострана декларација о независности „Косова" из фебруара 2008. године није у супротности само са међународним правом и Завршним актом из Хелсинкија, тачније са његовим принципима 3 и 4, већ и са резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244, која је 1999. године усвојена у складу са Повељом Уједињених нација, те представља пример грубог кршења норми на којима почива читав међународно-правни поредак.

Србија се, од самог почетка дијалога са Приштином, увек понашала као конструктиван партнер који испуњава своје обавезе и примењује постигнуте договоре, за разлику од друге стране која неодговорним потезима опструира договорено и не доприноси проналажењу решења. Ни након шест година од потписивања Бриселског споразума није формирана Заједница српских општина, чији би задатак био управо заштита интереса српске заједнице у Покрајини. У таквим околностима присуство УНМИК у јужној српској Покрајини у несмањеном броју и неизмењеном мандату је изузетно важно, јер гарантује безбедност српског и другог неалбанског живља. Значајну улогу у заштити српског становништва, културног и верског наслеђа на Косову и Метохији има и присуство КФОР, што је такође у складу са Резолуцијом СБ УН 1244.

Желим да нагласим да је активно дипломатско деловање Владе Републике Србије, њених појединачних институција и Министарства спољних послова на међународном плану, допринело да у последњих годину и по дана 13 држава донесе одлуку о повлачењу ЈПНК и очекујем да ће се такав тренд наставити.

Пуноправно чланство у Европској унији је спољнополитички и стратешки циљ Србије. Перспектива пуноправног чланства даје снажан подстрек свеобухватним реформама које спроводимо, као и политици помирења и регионалне сарадње. У том контексту, наша земља се залаже за развој добросуседских односа и дијалог као основно средство у решавању отворених питања међу суседима.

Зато Србија активно учествује у раду регионалних иницијатива, свесна чињенице да европска перспектива читавог региона ЗБ доприноси помирењу, очувању стабилности и креирању повољних услова за сарадњу у многим областима на овим просторима.

Међутим, специфичност евроинтеграцијског пута Србије оличена је у преговарачком поглављу 35 које се односи на напредак у дијалогу Београда и Приштине и у значајној мери одређује ток целокупног процеса, будући да условљава наредне кораке и у другим областима.

Нажалост, потези Приштине воде у контра-смеру, тј. у правцу блокаде дијалога, који је тренутно прекинут. Дозволите ми да појасним да је прекид дијалога искључиво последица крајње неодговорних одлука Приштине, које се, пре свега, огледају у увођењу стопроцентних такси на производе из шире Србије, чиме је додатно загорчан ионако тежак живот српског становништва на Косову и Метохији. Иако је Србија искрено опредељена за дијалог са Приштином као једини начин за проналажење компромисног решења, његов наставак ће бити могућ само уколико таксе буду укинуте. Упркос тешкоћама, наставићемо реформски пут Србије, независно од динамике преговарачког процеса, јер сматрамо да је то у интересу свих наших грађана и да доприноси општем напретку земље и стабилности региона.

Желим овом приликом да истакнем да изузетно ценимо константну подршку Аустрије на нашем европском путу. Када то кажем, мислим пре свега на политичку подршку у оквиру Европске уније, али и на конкретну помоћ која се огледа кроз реализацију бројних „twinning" пројеката, као елемента подршке институција земаља чланица институцијама земаља кандидата, у чему Аустрија има велико искуство и капацитете. Доказ добре сарадње су и споразуми који регулишу економску сарадњу, веома значајни споразуми о реадмисији и сарадњи против међународне илегалне трговине дрогама и међународног тероризма.

Драги гости,

један од кључних спољнополитичких приоритета Србије јесте и очување мира и безбедности у региону. Сведоци смо да се данашњи свет непрекидно суочава са озбиљним изазовима, као што су тероризам, све заступљенији сајбер криминал, претње по енергетску безбедност.

Србија дели забринутост око ових питања са осталим земљама на Балкану, који је одувек био полигон преламања интереса великих сила и геополитичких кретања и, као што вам је познато, транзитни пут између западне Европе и Блиског истока, те су му компромис и флексибилност потребнији више него икада.

Србија је зато отворена за сарадњу са партнерима у региону, Европи и свету, а својим ангажманом у ОУН, ОЕБС, Савету Европе и другим међународним и регионалним организацијама и иницијативама, константно пружа допринос јачању мира, стабилности и економског напретка на овим просторима. Као добар сусед, свима који су спремни да поделе са нама терет одговорности спровођења заједничког историјског подухвата изградње развијеног и просперитетног региона, Србија ће увек бити искрен партнер и наставиће да чини све што је у њеној моћи да се очувају и подстакну позитивни процеси у овом делу Европе.

Када говоримо о Србији и Аустрији у контексту регионалне сарадње, немогуће је не поменути Дунав, као карику која нас спаја. Дунав и Подунавље представљају један од најперспективнијих региона, који броји око 110 милиона становника. Такође, не треба заборавити да је Србија, заједно са Аустријом, учествовала у изради стратегије ЕУ за Подунавље, а која обухвата сарадњу у области јачања комуникације и изградње инфраструктуре, заштите животне средине, промоције туризма и културног стваралаштва. Поред културне и привредне, истакао бих и одличну полицијску сарадњу наших земаља, као још један допринос очувању стабилности у региону.

Република Србија, осим балансиране и разноврсне сарадње са великим силама попут САД, Руске Федерације и НР Кине, настоји да очува добру сарадњу са земљама Африке, Азије, као и Латинске Америке и Кариба. Иако спроводимо политику војне неутралности, другим речима не желимо чланство у било ком војном савезу, то нас не спречава да остварујемо партнерску сарадњу и са НАТО и са Руском Федерацијом. Одличан пример да таква врста сарадње није немогућа је управо Аустрија и друге војно неутралне земље. Захваљујући учешћу у Партнерству за мир, Србија данас учествује у пет мировних мисија и операција Уједињених нација и у четири мисије ЕУ.

Република Србија се, у остваривању свих својих спољнополитичких циљева, руководи легитимним националним интересима, користећи као средство дипломатску активност и дијалог, уз настојање да се традиционално добри односи са пријатељским земљама додатно унапреде, а односи са оним партнерима међународне заједнице са којима не делимо заједничке ставове око појединих питања, побољшају, поштујући при том различитост мишљења и руководећи се основним принципима међународног права.

Уважени гости,

на самом крају данашњег излагања, не могу а да не поменем бројну српску заједницу у Аустрији. Срби су на територији Аустрије присутни су од 1526. године и дали су непроцењив допринос у одбрани европских вредности. Према званичним аустријским подацима, у Аустрији живи више од 120.000 Срба, а незванично чак око 300.000.

Грађани Аустрије српског порекла представљају данас добро интегрисану заједницу, која делује кроз Савез Срба, многобројне клубове и удружења и активно доприноси развоју аустријске друштвене, економске и културне сцене и представља велики потенцијал за даље унапређење билатералних односа двеју земаља.

Дозволите ми да вам на крају joш једном пожелим пријатан боравак у Србији и пуно успеха у будућем раду," рекао је студентима у свом говору шеф српске дипломатије.

петак, 10. мај 2019. године

СТУДЕНТИ УНИВЕРЗИТЕТА КЛЕМСОН У ПОСЕТИ МИНИСТАРСТВУ СПОЉНИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

У оквиру студијског боравка у Републици Србији, група студената са Универзитета Клемсон из Јужне Каролине (САД) посетила је Министарство спољних послова, са којим овај универзитет остварује дугогодишњу сарадњу.

Том приликом студентима су предавања одржали заменик помоћника министра спољних послова за Европску унију амбасадор Дејан Ралевић, в.д. начелника Одељења за Северну и Јужну Америку министар саветник Владимир Јовичић, Горан Гвозденовић, министар саветник у Одељењу за суседне земље и заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Душан Козарев.

ЗПМСП за ЕУ амбасадор Дејан Ралевић говорио је о чланству у Европској унији као једном од стратешких спољнополитичких приоритета Републике Србије, упознао их са самим током преговарачког процеса и његовим позитивним ефектима на процес реформи у различитим областима, а чији је крајњи циљ не само чланство у ЕУ, већ општи напредак земље која тежи заједничким, европским вредностима.

Билатералне односе Србије са земљама Северне и Јужне Америке представио је в.д. начелника ОАМ-а Владимир Јовичић, с посебним освртом на односе са Сједињеним Америчким Државама, узимајући у обзир како историјски аспект односа, тако и актуелну сарадњу двеју држава.

Горан Гвозденовић, министар саветник у Одељењу за суседне земље указао је на напоре које Србија улаже у јачање сарадње са свим земљама у региону, њеном учешћу у регионалним иницијативама, као и различитим форматима трилатералне и квадрилатералне сарадње, чиме доприноси укупној регионалној стабилности.

Заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Душан Козарев упознао је студенте са историјским чињеницама о Косову и Метохији, као и са актуелном ситуацијом у јужној српској Покрајини, појаснивши специфичне околности и несугласице које су довеле до прекида дијалога између Београда и Приштине.

Након предавања амерички студенти су обишли Музеј српске дипломатије.

понедељак, 08. април 2019.

ПРВИ ПОТПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ И МИНИСТАР СПОЉНИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ИВИЦА ДАЧИЋ ОДРЖАО ГОВОР СТУДЕНТИМА ФАКУЛТЕТА ПОЛИТИЧКИХ НАУКА "SCIENCES PO" ИЗ ПАРИЗА

1pari1zПредставници француске студентске организације „BBE-Bourgogne Balkan Express" Факултета политичких наука „Sciences Po" у Паризу посетили су Министарство спољних послова, где им се обратио први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић.

У наставку следи интегрална верзија обраћања шефа српске дипломатије:

„Уважени студенти,

добродошли у Министарство спољних послова Републике Србије. Изузетно ме радује што сте одлучили да у оквиру свог студијског путовања посетите Србију. Будући да су многи од вас држављани земаља из овог региона, а неки од вас и држављани Србије, претпостављам да поседујете извесна знања о Србији, стечена кроз образовање, медије, породичне везе или кроз припреме за ову посету.

Имајући у виду да сте овде у својству представника једне тако реномиране образовне институције каква је Факултет за политикологију и међународне односе Sciences Po (Сајанс По) и да је у фокусу вашег Кампуса Централна, Источна и Југоисточна Европа, желео бих овом приликом да вас ближе упознам са спољнополитичким приоритетима Србије и допринесем бољем разумевању улоге коју она има у међународним оквирима.

Поред очувања суверенитета и територијалног интегритета земље, стратешки циљ Србије је и пуноправно чланство у Европској унији.

Најважнији спољнополитички приоритет Републике Србије је очување територијалног интегритета и суверенитета, са Косовом и Метохијом као својим саставним делом. Бранећи свој суверенитет и територијални интегритет, Србија истовремено брани међународно право, повељу УН и врховни ауторитет Савета безбедности с циљем очувања међународног мира.

Желим овом приликом да подсетим да је једнострана декларација о независности „Косова" из фебруара 2008. године у супротности не само са међународним правом и Завршним актом из Хелсинкија, тачније са његовим принципима 3 и 4, већ и са резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244, која је 1999. године усвојена у складу са Повељом Уједињених нација. Реч је о непобитним аргументима на које је неопходно константно указивати, као пример флагрантног кршења међународног права.

Проналажење политичког решења за Косово и Метохију у директној је корелацији са стабилношћу читавог региона. Из тог разлога, Србија се у дијалогу са Приштином увек понашала као озбиљан, одговоран и конструктиван партнер, који испуњава своје обавезе, посебно када је у питању примена постигнутих договора. Нажалост, то се не може рећи и за другу страну, која својим потезима врши опструкцију договореног и не доприноси проналажењу решења. То се посебно огледа и у чињеници да и након шест година од потписивања Бриселског споразума још увек није формирана Заједница српских општина. Потписивање Бриселског споразума било је мотивисано тежњом да се пронађу модалитети заштите интереса српске заједнице у Покрајини, услед непостојања адекватних институционалних механизама. Тај задатак био би поверен управо Заједници српских општина.

У том контексту, константно указујемо на значај присуства УНМИК-а у несмањеном броју и неизмењеном мандату, као гаранта безбедности и статусне неутралности међународног присуства у јужној српској Покрајини. Веома важну улогу у заштити српског живља, културног и верског наслеђа на Косову и Метохији има и присуство КФОР-а, у складу са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244.

Желим да истакнем да спољнополитичка активност Владе Републике Србије, иза које стоји велики труд и посвећеност њених институција, укључујући и министарство на чијем сам челу, као и активно дипломатско деловање, имају, између осталог, као резултат чињеницу да је у последњих годину и по дана 13 држава донело одлуку о повлачењу ЈПНК. Очекујем да ће се овакав тренд наставити.

Свесна чињенице да европска перспектива читавог региона ЗБ представља пут помирења и сарадње на овим просторима, Србија се константно залаже за развој добросуседских односа и дијалог као основно средство у решавању отворених питања и активно учествује у раду регионалних иницијатива. Наша земља спроводи реформске задатке у циљу обезбеђивања стабилног друштва, пуне тржишне економије и социјалне правде. Иако је Србија до сада отворила 16 (шеснаест), а затворила 2 (два) преговарачка поглавља, сматрамо да динамика отварања поглавља не прати довољно динамику реформи.

Дозволите ми да укажем на једну специфичност нашег евроинтеграцијског пута, оличене у преговарачком поглављу 35, које у значајној мери одређује ток целокупног процеса. Напредак у дијалогу Београда и Приштине поставља се као услов за наредне кораке и у другим областима, док потези Приштине воде у правцу блокаде дијалога, који је тренутно прекинут. Подсећам да је прекид дијалога последица дестабилизујућих одлука Приштине, пре свега увођења стопроцентних такси на производе из централне Србије, чиме је отежан иначе нимало лак живот српског становништва на Косову и Метохији. И поред искрене посвећености дијалогу са Приштином, као једином начину за проналажење компромисног решења, наставак дијалога ће бити могућ само уколико таксе буду моментално укинуте.

Упркос тешкоћама, ми ћемо наставити реформски пут Србије, независно од динамике преговарачког процеса, јер сматрамо да је то у интересу свих наших грађана. Свесни изазова са којима се и сама ЕУ суочава, попут предстојећих реформи, проблема очувања јединства и сл, очекујемо да ће политика проширења, као једна од најуспешнијих политика на континенту, остати у њеном фокусу.

Драги гости,

у данашњем свету који се суочава са озбиљним изазовима, Балкан је одувек био поприште интереса великих сила и геополитичких кретања. Сарадњом са партнерима у региону, Европи и свету, својим ангажманом у ОУН-у, ОЕБС-у, Савету Европе и другим међународним и регионалним организацијама и иницијативама, Србија константно доприноси јачању мира, стабилности и економском напретку читавог региона. И те како смо свесни чињенице да су Западном Балкану неопходни компромис и флексибилност у борби са бројним изазовима, како на регионалном, тако и на глобалном плану.

У том смислу, наша земља је уложила видљиве напоре у области унапређења регионалне сарадње и смањења тензија на Балкану и показала спремност за превазилажење негативног наслеђа прошлости и заједничку будућност, засновану на принципима узајамног уважавања и поштовања. Као добар сусед, свима који су спремни да поделе са нама терет одговорности спровођења заједничког историјског подухвата изградње развијеног, стабилног и просперитетног региона, Србија ће бити искрен партнер.

Као земља која баштини богату традицију пријатељских односа које је СФРЈ развијала са бројним земљама на свим континентима, Србија осим балансиране и разноврсне сарадње са великим силама попут САД, РФ и Кине, настоји да очува живу сарадњу са земљама Африке, Азије, као и Латинске Америке и Кариба.

На самом крају, желео бих да вам поручим да је веома важно да вас кроз живот воде узвишени, хумани и племенити циљеви. То је једини исправан начин да као млади, образовани људи на којима свет остаје, у оквиру својих будућих професија допринесете очувању универзалних вредности, а самим тим и изградњи лепшег, праведнијег и безбеднијег света.

Искрено се надам да ћете понети лепе успомене из Србије, због којих ћете пожелети да је поново посетите."


петак, 5. април 2019. године

УНУКА МАХАТМЕ ГАНДИЈА ПРЕДСТАВИЛА СВОЈУ КЊИГУ

Тара Ганди Батачарџи, унука Махатме Гандија, која на позив првог потпредседника Владе и министра спољних послова Републике Србије Ивице Дачића борави у Београду, представила је данас у Министарству спољних послова своју књигу „Сећања на једно изузетно доба".

Након уводне речи руководиоца Дипломатске академије Мирјане Милосављевић, која је представила гошћу присутнима, унука Махатме Гандија говорила је о свом детињству и времену које је провела са својим дедом, бројним лидерима и борцима за слободу, који су поставили темеље независне Индије.

Поред ауторке, о делу је говорио и уредник издавачке куће „Албатрос плус" Младен Весковић, оцењујући да иако није реч о обимном штиву, књига представља драгоцену збирку успомена које дају јасну слику настанка модерне Индије. Написана једноставним језиком, из перспективе једног детета, она даје приказ Гандијеве филозофије ненасиља, која може бити применљива и у данашњем свету, нагласио је Весковић.

По завршетку презентације, Тара Ганди Батачарџи је потписивала своје књиге.

Књига Таре Ганди Батачарџи преведена је на српски језик поводом обележавања 70 година од успостављања дипломатских односа између Србије и Индије и 150 година од рођења Махатме Гандија.

Догађају су присуствовали: први секретар и шеф Канцеларије Амбасаде Индије у Београду Виџел Кумар, полазници Дипломатске академије, запослени Министарства спољних послова и представници медија.

1. април 2019. године

СТУДЕНТИ АМЕРИЧКОГ УНИВЕРЗИТЕТА У БРИСЕЛУ ПОСЕТИЛИ МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА

Студенти Америчког Универзитета – Бриселски центар, у пратњи професора Џерома Шеридана посетили су данас Министарство спољних послова.
У музејској сали министарства, након уводне речи руководиоца Дипломатске академије Мирјане Милосављевић, студентима су одржали предавања заменик помоћника министра спољних послова за Европску унију амбасадор Дејан Ралевић и в.д. помоћника министра за безбедносну политику амбасадор Бранимир Филиповић.
Заменик помоћника министра спољних послова за Европску унију амбасадор Дејан Ралевић представио је чланство Србије у ЕУ као један од главних спољнополитичких приоритета Републике Србије. Говорио је о активностима које су претходиле отпочињању преговарачког процеса, његовом току и различитим фазама, укључујући изазове и специфичности с којима се Србија сусреће на свом европском путу. Амбасадор Ралевић је изнео податак да је до сада Србија отворила укупно шеснаест преговарачких поглавља и истакао предности преговарачког процеса које се огледају у низу реформи унутар различитих области, које би требало да допринесу општем напретку земље и стабилности у региону.
Амбасадор Филиповић је говорио о спољнополитичким приоритетима Србије са становишта безбедносне политике, како на билатералном, тако и на мултилатералном плану.

Указао је да, као земља кандидат за ЕУ, Република Србија, значајно доприноси остварењу концепта Заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ, кроз учешће у мисијама и операцијама ЕУ, као и УН. Истакао је опредељеност Србије за политику војне неутралности и указао да се на тој основи развија партнерска сарадња са НАТО, кроз интензиван политички дијалог и конкретне програме Партнерства за мир. Додао је да и многе војно неутралне или војно несврстане земље имају развијену партнерску сарадњу са Алијансом без намере да приступе чланству, попут Шведске, Аустрије, Ирске Финске и Швајцарске. Изложио је садржај партнерске сарадње како у војним, тако и у цивилним областима. Посебно је нагласио значај присуства и испуњења мандата мисије КФОР-а у јужној српској покрајини, у складу са Резолуцијом СБУН 1244 у заштити српског становништва и њихове културне и историјске баштине и очувања мира и безбедности у Покрајини.

Предавање за америчке студенте на тему Косова и Метохије организовано је у Канцеларији за КиМ.